Ana KRSTIĆ

1. februar 2023.

Jednostavan life sim sandbox, to je Kynseed u četiri reči. Nema nikakvog survivala, nema nekog twista ili bilo čega što bi ga izdvojilo iz gomile ostalih iz istog čorbaluka. A, opet, dovoljno je dopadljiv i sadržajan da vam obezbedi desetine i stotine prijatnih sati u igri, pogotovo ako ste ljubitelj ovakvih naslova.

Kynseed potpisuje indie studio PixelCount, a na osnovu tog naziva, kao i vizuelnog identiteta same igre, pretpostavljamo da ljudi baš vole piksele. Igru krase živopisno oslikani 2D (pikselizovani) pejzaži, po kojima ćete moći da švrljate, a da se pritom vaš ljubimac ni ne oznoji. Autorka ovih redova tera ovu igru na četiri godine starom biznis laptopu sa integrisanom grafikom, zavaljena u poluležeći položaj, a da se pritom ventilatori ni u jednom trenutku nisu oglasili snagom pune borbene gotovosti, niti su kolenima u bilo kom trenutku pretile opekotine petog stepena zbog temperature kompjutera.

Nakon petice iz ergonomije, Kynseed priprema još jedno prijatno iznenađenje. Naime, prva pretpostavka bila je da ovaj naslov, u stilu Stardew Valleyja, od početka osuđuje igrača na loop vođenja računa o fiziološkim potrebama vašeg alter ega (hrana, piće, san...), kao i brige o vašoj maloj farmi i njenim blagorodnim usevima (okopaj, posadi, zalij, zalij i još malo zalij, uberi, pa onda sve u krug) dok vas drugi sandbox ne rastavi. Iznenađujuće, Kynseed, zapravo, ne ide tom stazom. Da, u igri je, naravno, sadnja voća i povrća, kao i navodnjavanje useva, ali je akcenat na nečemu što je veoma daleko od svega toga. Štaviše, u igri imate jednu kravu koju ćete svako jutro uredno pomusti zarad svoje šolje mleka, iako ste tri godine unazad redovno zaboravljali da je napojite i nahranite. Hordu sandbox fanova koju su prethodne rečenice razbesnele, elegantno će zaobići Kynseed, proglasiti ga za jeres i ekskomunicirati Pixelcount, ali nekome će se to odstupanje svideti.

Pa, čega onda to u Kynseedu ima, ako nema bezglavog jurcanja za patkama i svinjama? Igra, zapravo, obiluje sadržajem i svakako je nemoguće dotaći se svih stvari kojima se u Kynseedu možete pozabaviti, ali ćemo za potrebe recenzije napomenuti neke od njih. Na primer, u igri ima taktičke borbe! Nažalost, za sada samo PvE, bez bilo kakvog vida PvP-a na horizontu, što je nešto što bi ekipa iz Pixelcounta mogla ozbiljno da razmotri za neku skoru budućnost. Dalje, iako je grind dosta mukotrpan, jer daily questovi nisu nimalo naivni i zahtevaju poprilično mrcvarenje po mapi kako bi ih završili (a donose malo para), u kasnijim etapama igre otvara se mogućnost kupovine biznisa u vidu lokalnih gostionica, kovačnica, što nakratko igru pretvara u rudimentarnu formu upravljačkog simulatora. Konačno, kako u igri neminovno starite, a ako za života nađete srodnu dušu, igru ćete nakon smrti svog inicijalnog alter ega moći da nastavite i kroz potomke. Fun fact, analogno starenju vašeg heroja, i svi ostali stanovnici Quilla prolaze kroz tradicionalni circle of life rađanja, odrastanja, zaljubljivanja, reprodukcije i umiranja. Nikada nije dosadno. Ah, da, u Kynseedu postoje i simpatične mini-igre koje tradicionalno dosadne i šablonizovane taskove spravljanja tinktura ili kovanja i izlivanja novih pomagala ili oružja pretvaraju u mini-zabavu. Ruku na srce, ništa od ovoga nije neviđeno, ali je sve baš fino upakovano, a da pritom i radi.

Pa šta je onda loše kada je u pitanju Kynseed? Najviše smetaju neke nelogičnosti koje će za mnoge igrače biti tačka bez povratka, ali drugima neće smetati. Jedina prava mana Kynseeda je u tome što istinski predstavlja samo još jedan naslov koji se ni po čemu neće vinuti iz gomile stereotipa i koji će, kao takav, tavoriti godinama sve dok se jednog dana stalno-osipajuće jezgro igrača ne prebaci na neki drugi naslov i developeri konačno dignu ruke od izdavanja zakrpa i novog contenta. Biti sandbox i imati besmrtne ambicije je krvava rabota, a mesto u Valhali je, bojimo se, odavno već rezervisano za druge.