Vladimir TRAJKOVIĆ

1. decembar 2022.

Tokom poslednjih nekoliko godina situacija na tržištu grafičkih kartica poprilično je čudna. Grafika nikada nije bila skuplja, a, opet, čini se da prodaja ide jako dobro, jer proizvođači grafičkih procesora ne posustaju sa razvojem novih generacija. Međugeneracijski napredak popriličan, kako po pitanju skoka u performansama, tako i u implementaciji i razvoju novih tehnologija.

Ni činjenica da na tržištu kripto-valuta već duže vreme vlada zatišje, pa je samim tim i interesovanje za kupovinu grafičkih kartica sa ciljem „rudarenja” gotovo u potpunosti nestalo, kao ni to što se Intel, pomalo stidljivo doduše, uključio u trku sa AMD-om i Nvidiom, nije doprinelo padu cena - naprotiv. Tako je i nova generacija GeForce kartica skuplja u odnosu na prethodnu. Naravno, i bolja je, u svemu.

Ada Lovelace arhitektura

I ova generacija grafičkih procesora nazvana je po jednom od zaslužnih naučnika, a u ovom slučaju u pitanju je engleska matematičarka Ejda Lavlejs (Ada Lovelace). Arhitektura novegeneracije u velikoj meri oslanja se na prethodnu, Ampere arhitekturu, koja je dodatno unapređena. Očekivano, Nvidia je nastavila putem kojim je krenula sa Turing generacijom, tako da je dodatno unapređenje ray tracing tehnologije zauzelo važan deo kod razvoja ove generacije. U trećoj generaciji RT jezgara, Nvidia je implementirala Opacity Micromap (OMM) i Displaced Micro-Mesh (DMM) engine, kao i tehniku koju je nazvala Shader Execution Reordering, koji, svaki na svoj način, doprinose tome da su ray tracing performanse, u proseku, više nego dvostruko bolje u odnosu na prethodnu generaciju GeForce kartica, što je zaista podatak za poštovanje.

Drugi bitan činilac među novitetima Ada generacije jeste četvrta generacija Tensor jezgara.Reč je o delu čipa namenski projektovanom za zadatke DLSS tipa (Deep Learning Super Sampling), odnosno, mašinskog učenja. I performanse ovog dela čipa su, otprilike, udvostručene u odnosu na prethodnu generaciju, a što je omogućilo i napredak na polju tzv. upscalinga, odnosno, renderovanja slike u nižoj rezoluciji, dok se ona prikazuje u višoj. Uz novi DLSS 3, koji koristi Optical flow engine, rezultati su, opet, dvostruko bolji u odnosu na prethodnu generaciju. Naime, DLSS 3, uz pomenuti Optical flow engine, omogućava stvaranje veštačkog frejma između dva susedna koja se zaista renderuju, te tako doprinosi, kako skoku samog broja frejmova u sekundi, tako i unapređenju kvaliteta animacije, eliminisanjem micro-stutteringa i ostalih negativnih vizuelnih efekata koji se mogu javiti kada dođe do desinhronizacije između procesora i grafičke kartice.

Važan detalj koji će znati da cene svi „strimeri” jeste i implementacija AV1 enkodera, koji omogućava strimovanje u rezoluciji 1440p, uz iste performanse koje je prethodna generacija postizala u rezoluciji 1080p. Takođe, dodata je i hardverska podrška za enkodovanje video-sadržaja, čak i u rezoluciji od 8K pri 60 frejmova u sekundi, a što će obradovati profesionalce koji se bave video-produkcijom.

Nvidia GeForce RTX 4080

Za razliku od prethodne generacije, kod koje je prvo predstavljen model sa brojem 80 u oznaci, ovoga puta su dva najjača modela predstavljena istovremeno. Takođe, ovoga puta modeli ne dele istu oznaku čipa, već je onaj kod RTX 4080 označen sa AD103. Ovaj grafički procesor izrađen je u proizvodnom procesu od samo četiri nanometra, a raspolaže sa sedam aktivnih klastera za grafičku obradu (GPC), 42 teksturna klastera (TPC), 76 streaming procesora (SM) i isto toliko RT jezgara. Među gotovo 46 milijardi ugrađenih tranzistora koji zauzimaju površinu od 379 kvadratnih milimetara našlo se mesta i za 304 Tensor jezgra, kao i isto toliko teksturnih jedinica, dok je broj rasterskih jedinica 112, a ukupan broj CUDA jezgara 9728. Poznavaocima materije neće promaći podatak da je ukupan broj CUDA jezgara manji u odnosu na RTX 3080, ali kako su ova jezgra različitih generacija, njihovu snagu nije moguće odmeriti pukim poređenjem brojnog stanja.

Širina memorijske magistrale takođe je pretrpela „racionalizaciju”, pa je svedena na 256 bita, u odnosu na 320 kod RTX 3080. Memorijski podsistem sastoji se od osam 32-bitnih memorijskih kontrolera koji su povezani sa 16 gigabajta radne memorije. Iako su ugrađeni GDDR6X čipovi brži u odnosu na prethodnu generaciju, ukupan memorijski protok je niži, što je Nvidia nadoknadila unapređenim algoritmom za kompresiju podataka, ali i čak desetostruko većim kapacitetom L2 keš memorije, tako da u ukupnim performansama novi model i dalje odnosi pobedu, uprkos fizičkim ograničenjima.

I dok nas je prethodna, Ampere generacija neprijatno iznenadila po pitanju potrošnje struje, danas gotovo da više niko i ne komentariše potrošnju koja je deklarativno ostala na istom nivou (320 vati), ali koja je, u praksi, čak i skočila. Tako, prosek koji RTX 4080 može da „povuče” tokom uobičajenih aktivnosti (igranja) obično se kreće oko brojke od 350 vati, mada je model koji smo testirali bez problema dostizao i 390 vati, i to na fabričkim frekvencijama. A sada ćemo upravo o konkretnom modelu kojim smo se pozabavili i uz pomoć kog smo otkrili šta sve nudi RTX 4080.

Asus ROG Strix GeForce RTX 4080 Gaming OC Edition

Asusova linija ROG Strix uživa odličnu reputaciju među ljubiteljima hardvera. Reč je o proizvodima beskompromisnog kvaliteta i vanserijskih mogućnosti koji nude mnogo, ali mnogo i koštaju. Ovoga puta, testirali smo primerak GeForce RTX 4080 grafičke kartice koja pripada ROG Strix seriji i koja je, kao takva, jedna od najboljih na tržištu.

Naponska sekcija sastoji se od čak 21 faze, od kojih 18 napaja grafički čip, dok su tri zadužene za napajanje memorije. Ovako masivna naponska sekcija, sastavljena od komponenata vrhunskog kvaliteta, bez muke napaja karticu i pritom joj dozvoljava da se razmahne do svojih krajnjih granica. Kako je deklarisana potrošnja ovog modela efektivnih 360 vati, kada se saberu svi potrošači koji su ugrađeni, kartica se strujom napaja uz pomoć novog, prilično kontroverznog 12+4 pin ATX 12VHPWR konektora. Kažemo kontroverznog, jer se na referentnim modelima kartica dešavalo da dođe do topljenja provodnika, zbog jačine struje koju minijaturni pinovi ovog konektora nisu mogli da izdrže. Asus se potrudio da svoj deo posla obavi kako treba, pa tokom testa nismo primetili nikakve anomalije, niti zagrevanje samog konektora. Naravno, napajanja koja su izvorno opremljena novim tipom konektora su još uvek retka, tako da se uz karticu isporučuje adapter koji novi konektor „razvodi” sa tri stara, dobra „osmopinca”.

Da bi ovakva zverka bila u propisanom temperaturnom opsegu, stara se hladnjak koji je toliko masivan, da je uspeo da zaseni performanse koje RTX 4080 pruža. Apsolutno svako ko je uživo video ovu karticu, najpre se čudom čudio njenim dimenzijama i pitanja su se uglavnom svodila na „koliko ima kila?” i „u koje kućište to može da stane?”, pre nego ona koja se odnose na performanse.

Dakle, ova monstruoznost od hladnjaka sastoji se sedam toplotnih cevi i čitavog niza metalnih rebara kojima u zadatku odvođenja toplote sa komponenata kartice pomažu tri „dvanaestice” (da, 120 milimetara), od kojih se ona središnja vrti u suprotnom smeru, čime se stvaraju dodatne vazdušne turbulencije i ubrzava proces toplotne razmene. Sama štampana ploča znatno je kraća u odnosu na ukupnu dužinu kartice, ali joj zato masivni backplate pomaže da ne bude preopterećena težinom kulera, pa nema ni najmanjih naznaka uvijanja i krivljenja kartice pod sopstvenom težinom. Kartica je deklarisana kao „3,5 slot”, što znači da će, efektivno, zauzeti čitava četiri slota u kućištu, pod uslovom da zbog dužine i visine, koje su ništa manje megalomanske, uopšte uspe da stane u kućište. Zbog svojih dimenzija, masa kartice iznosi gotovo dva i po kilograma, što je apsolutni rekord među svim karticama ikada. Zbog toga se u pakovanju isporučuje i svojevrsni podupirač, koji bi trebalo da rastereti PEG slot matične ploče (postavlja se između hladnjaka kartice i donje stranice kućišta).

Ovakav hladnjak je overkill i za karticu koja je opasno blizu potrošnji od 400 vati (uz malo overkloka može da dobaci i do čitavih 500), jer su radne temperature izuzetno skromne za današnje standarde: jedva da smo viđali vrednosti za koji stepen iznad 60 Celzijusa, dok su ventilatori sa svojih 1200 obrtaja u minutu bili apsolutno nečujni, čak i u otvorenom kućištu. Sa ovakvim performansama može da se poredi samo vodeno hlađenje, tako da Asus zaslužuje sve pohvale na obavljenom poslu.

Kartica raspolaže i prekidačem za izbor jednog od dva profila u BIOS-u, od kojih onaj tiši donekle ograničava maksimalni radni takt i brzinu ventilatora, ali mi zaista nismo mogli da nađemo opravdanje za korišćenje Quiet režima, jer je i u Performance profilu kartica bila, praktično, nečujna.

Za razliku od referentnog modela, ovde je na raspolaganju jedan HDMI 2.1 konektor više, čime je broj video-izlaza porastao na pet. Ipak, ograničenje samog čipa svodi maksimalni broj podržanih monitora na četiri, tako da će jedan od portova morati da ostane neiskorišćen. Na konstrukciju, funkcionisanje i ukupan utisak u radu ovog modela nemamo baš nikakve primedbe. Nije bez razloga ova serija najbolje što Asus nudi, tako da je svakom detalju posvećena pažnja i sve funkcioniše besprekorno.

Kada je reč o performansama, Strix prosto blista u svakom zadatku. Performanse u igrama su takve, da ne postoji naslov koji će ovu karticu uspeti da namuči, jer će frejmrejt uvek biti viši od 60 u sekundi, a neretko i trocifren, čak i uz intenzivan ray tracing, dok se rezolucija od 4K apsolutno podrazumeva, uz sve grafičke detalje podešene na maksimalne vrednosti. Takođe, performanse u „ozbiljnom” softveru su ništa manje impresivne. Na primer, Strix RTX 4080 je više od 10 puta brži u 3D renderingu u odnosu na Core i9-13900K.

Činjenica je da je ovo kartica koja pripada najvišoj klasi, pa je u skladu sa time i njena cena. Nažalost, ona nije ni blizu onoj preporučenoj, koja bi trebalo da iznosi oko 1400 dolara, jer se Strix RTX 4080 na našem tržištu nudi po ceni višoj od dve hiljade evra. Ovaj podatak će velikoj većini „srušiti sneška” i razvejati snove o tome da će ovako moćno parče hardvera moći da vide u svojoj mašini. Ostaje nam još samo da se pouzdamo u Deda Mraza. Možda nam se i smiluje i ostavi ispod jelke jednu ovakvu igračku.