Nikola JEVREMOVIĆ

1. novembar 2022.

Koliko li je vremena prošlo otkako što se neki naš prapredak zapitao o onom svetu, dok se pored njega nije stvorio dušebrižnik koji bi tim povodom da profitira na ovom svetu? Sekunda, plafon! Priliku da budete dotični, pruža Honey, I Joined a Cult, u kome vodimo sektu u Americi tokom 70-ih godina prošlog veka. Kakva zemlja, takva i vera, ali je makar vizuelno prijemčivo. Muzička podloška (fank) takođe valja i u skladu je sa tematikom.

Ovo je veoma dobar estetski i mehanički klon Prison Architecta. To znači da je jedna stranica isuviše tesna za opis tone fora koje treba pohvatati. Cilj je da redovno i temeljno šišate svoje stado od viška love, a da vam loš glas (heat), koji nekim čudom prati ovakve zajednice, ne dođe glave. Prekorači li određeni nivo, eto vam snage SOB-a pred vratima (Special Observation Bureau, dovitljivo se podudara i sa Son of a Bitch), što je krajnje tužan epilog za jednog mesiju. Srž puta do punog sefa je briga o članovima kulta koji za džabe rmbače na vašem posedu i posetiocima kojima svakog dana prodajete maglu.

Startujete podizanjem „montažne seljane” na ograđenoj parceli, izgradnjom namenskih objekata ili prostorija (ako ćete sve pod jedan krov). Uz kapelu koja je centar zbivanja, vaša ekipa ište odaje za osnovne ljudske potrebe, dok su vernici željni meditacije, hipnoze, terapija sa strujom, crvima, psihodeličnim biljkama i ostalim budalaštinama. Svaka od ovih aktivnosti zahteva makar jedan rezervisan kutak, pa će vaš kompleks, kako budete otključavali grane sa povećeg stabla napretka, progresivno biti sve veći i sve zahtevniji za održavanje.

Prostorno planiranje stoga je glomazan, ali nije jedini aspekt igre. Kadrovska politika posebna je priča. Uži krug organizacije popunjavate iz redova donedavnih „klijenata”, čija je skala regrutacije dostigla maksimalni nivo. Kada vam se pridruže, dodeljujete im zaduženja i u nastavku im levelovanjem budžite određene sposobnosti (ima ih deset, u tri kategorije) kako bi bili još efikasniji. Poželjno je da, primera radi, onaj ko je zadužen za vaš PR bude vešt govornik, dok će nasilje i improvizacija dobro doći za neka druga zaduženja. Ona podrazumevaju posebne misije po ostatku grada, koje vam igra povremeno nudi kako biste došli do nekog retkog ukrasnog predmeta i još važnije, dodatnih exp poena. Problem je u tome što privlače i neželjenu pažnju, pa je bolje da ih preskočite ako su vam na raspolaganju samo nesposobni idioti. Nažalost, ljudi su razmaženi, pa ćete, umesto da brojite pare na miru, morati stalno da vodite računa o tome ko je od članova gladan, umoran, da li se povredio ili mu je dosadno. Nivo vere takođe je važan faktor, pa je, kao što vaši članovi „rade” klijente, neophodno da i vi redovnim propovedima „radite” njih.

Honey je definitivno gotivna igra koja će vas, ako ste poklonik žanra, sa lakoćom vrbovati. To ne znači da nemamo zamerki. Spisak ima svega dve stavke, ali obe bole. Na njemu je prvo prenatrpan interfejs, koji je morao bolje da se organizuje. Poruke redovno zaklone neki bitan deo ekrana, što, kada obuzme rukovodilačka strast, ozbiljno ide na živce! Drugi, znatno teži prekršaj, isplivava tek nakon što debelo zagazite u priču. U igri o sekti, samog sektašenja je premalo i ima dobro da se otelite dok do njega dogurate. Ono se svodi na odabir tipa kulta (da li je tehnokratski, hipi, apokaliptični...), što više utiče na dezene vaših građevina i predmeta kojima ukrašavate prostorije, nego na sam gameplay. Dakle, uglavnom otključavamo, pregrađujemo ili budžimo sobe i pazimo da zaposlenima ne pukne film. To smo sve mogli i u simulaciji bilo koje druge izrabljivačke organizacije - outsourceovanog call centra, fabrike iPhonea u Kini, redakcije nekog IT časopisa... Ovakvo saznanje prilično kvari inače dobru igru. Krenulo je odlično, a onda se izduvalo, kao da nas je neko namamio i prodao nam maglu.

PRETHODNI TEKST Scorn

SLEDEĆI TEKST Ghostbusters: Spirits Unleashed