Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2022.

Koliki su put u svom razvoju prešle klasične fitnes narukvice, pokazuje primer Xiaomijevog Smart Banda, naslednika čuvene serije Mi Band. U opštoj pometnji koju na dnevnom nivou izaziva hiperprodukcija „pametnih satova”, ovaj tip gedžeta završio je u zapećku. Situacija je takva, mahom, i zbog toga što proizvođači na malo prostora (i za malo para) ne mogu da uguraju sve featurese koje bi želeli, pa njihove kreacije ne mogu da se porede sa onim što donose „pametni satovi”. U celoj priči postoji još jedan problem, a to je podatak da se tržište unekoliko promenilo, pa je sve manje na ceni kompaktnost i teži se gabaritnim teškašima. Trendu nije odoleo čak ni konzervativni Apple...

Odmah na početku moramo da vas upozorimo da Xiaomi Smart Band 7 od oba sveta uzima najbolje stvari i da je u pitanju proizvod kom je teško odoleti, čak i ako na ruci već „nosite” neku od fitnes/„pametnih” spravica za koju ste se kleli da je savršena. Da stvar bude još bolja (ili gora, zavisi iz kog ugla je posmatrate), cena je i dalje u okvirima od oko 60 evra, što je, videćete, nerealno malo kada se u obzir uzme broj raspoloživih mogućnosti.

Pre svega, treba poći od toga da uređaj krasi izuzetno kvalitetan AMOLED ekran sa veličinom od respektabilnih 1,62 inča, koji donosi rezoluciju od 192×490 piksela, pri gustini od 326 tačaka po inču. Zahvaljujući osvetljenju od čitavih 500 nita, sadržaj koji se prikazuje vidljiv je u svim uslovima korišćenja, dok je 16-bitna paleta boja zaslužna za to što sa ekrana nijanse prosto vrcaju. Opet je mana izostanak senzora osvetljenja, pa ćete akciju rihtanja jačine „sijanja” morati da obavljate ručno - narukvica nije u stanju da posao obavi automatski na osnovu intenziteta ambijentalnog osvetljenja. Međutim, skala preko koje se obavlja podešavanje osvetljenosti sastoji se od čak sto podeoka, tako da je omogućena besprekorna preciznost. Valja napomenuti da je podržan i famozni always on režim rada, što utiče na trajanje baterije, ali je u pitanju mogućnost koja se sve više traži. Očigledno je da moderno popušta pod pritiskom klasičnog. Inače, ivice ekrana blago su zaobljene i iako se u prvi mah to ne čini tako, oko njega se nalazi jedva primetan okvir. Ekran je, logično, osetljiv na dodir, a iznenadio nas je izostanak komandnih tastera. Proizvođač je tajanstven kada je vrsta zaštitnog sloja u pitanju, pa se samo navodi da se radi o kaljenom staklu, ali i dodatnom premazu za koji se „ne hvataju” otisci prstiju. I jedno i drugo vrlo dobro funkcioniše u praksi. Narukvica je klasična, počev od upotrebljenih materijala, pa sve do načina „kopčanja”, ali ovde, ipak, moramo da spomenemo dve zanimljive stvari. Xiaomi Smart Band 7 dolazi isključivo sa narukvicom crne boje, pa ćete za promenu morati da izdvojite dodatni novac. Sva sreća, na raspolaganju je retko viđen kolorit zvaničnih (premijum) rešenja. Sledeća stvar koju valja napomenuti jeste podatak da kućište uređaja nije potrebno odvajati od narukvice kako bi se obavilo punjenje, jer se kondicioniranje baterije obavlja putem priloženog kabla koji se „kači” sa donje strane. U pitanju nije beskontaktno punjenje, ali su konektori namagnetisani i veoma lako se postavljaju na mesto. Xiaomi je štedeo, te je priloženi kabl izuzetno kratak, a u pakovanju se ne nalazi punjač.

Litijum-polimerska baterija kapaciteta je svega 180 miliamper-časova, puni se za oko 90 minuta, a iz Xiaomija tvrde da može da izdrži čitavih 14 dana bez druženja sa punjačem. Pominje se i podatak od devet dana rada u režimu intenzivnog maltretiranja, ali u praksi su stvari nešto drugačije. Uz uključene gotovo sve perkove, sem always on displeja, bavljenje različitim fizičkim aktivnostima u trajanju od tri do četiri sata dnevno, Xiaomi Smart Band 7 bez „soka” će ostati posle četiri do pet dana. GPS nije deo priče, pa to bateriji olakšava posao, ali ovo je, ipak, daleko manje od deklarisanog. Naravno, postavlja se pitanje šta se sve podrazumeva pod „gotovo svim perkovima”, pa ćemo to i da objasnimo. Pre svega, na raspolaganju je praćenje srčane frekvence, koje, iako se ne obavlja konzistentno (osim prilikom vežbanja), može da se spusti do intervala od jednog minuta. Tu je i SpO2 senzor koji bez vaših naloga pristupa obavljanju merenja zasićenosti krvi kiseonikom, „stresometar”, mogućnost praćenja kvaliteta sna, funkcija određivanja VO2max koeficijenta, ali i mogućnost praćenja preko 110 različitih fizičkih aktivnosti. Kad smo već kod toga, ne obavlja se samo puko zbrajanje načinjenog broja koraka, utrošenih kalorija, pređenog puta i prikazivanje vremena trajanja vežbanja, već su na raspolaganju i neke dodatne mogućnosti. Na primer, kod tenisa će narukvica pokazati broj odigranih forhend i bekhend udaraca, pa čak i servisa, automatski će se prepoznati četiri osnovna načina plivanja, dok će pod vodom izdržati pritisak od pet atmosfera.

Do važnih podataka može da se dođe koristeći neki od preko sto podržanih watchfacea, koji su, pritom, konfigurabilni i možete da odredite koji aktivni elementi će se uvek nalaziti na ekranu. Dodirnete li ih prstom, otvorićete svet informacija koje su, inače, dostupne i preko gedžeta, a koji mogu da se postavljaju na glavnom ekranu narukvice. Ovde gotovo da ne postoji ograničenje, pa pod prstima možete da imate maltene bilo šta što poželite.

Izuzetna preglednost prikaza podataka važi i prilikom vežbanja, ali i po njegovom okončanju, pošto ćete na grafički upečatljiv način dobiti informacije o zonama aerobnog i anaerobnog treninga, efektu vežbanja, vremenu potrebnom za odmor, ali i ukupnom fizičkom opterećenju koje telo trpi tokom sedmodnevnog bavljenja fizičkim aktivnostima. Dozvoljeno je postavljati alarme u vidu graničnih vrednosti srčane frekvence (narukvica sama određuje takozvani resting heartrate), a automatski se uključuje vibracija ako zasićenje krvi kiseonikom padne ispod 90 procenata.

Negde je moralo da se uštedi, pa su namerno žrtvovane neke od „pametnih” mogućnosti. Sem informacija o pristiglim porukama i pozivima, Xiaomi Smart Band 7 malo šta može da uradi u ovom departmentu. Naravno, pozive nije moguće preuzimati, jer narukvici nedostaju i zvučnik i mikrofon, baš kao što na tekstualne poruke nije moguće odgovarati, čak ni putem unapred pripremljenih fraza. O ćakulanju koje ćete prvi inicirati direktno sa ekrana narukvice, da i ne govorimo. No, da li se bilo ko od vas ponadao da će se ovako nešto uopšte naći na spisku mogućnosti? Mi svakako nismo! Na drugoj strani spektra nalaze se ostali dodaci koji ne da ne nedostaju, već ih ima u izobilju. Tu su vežbe disanja, praćenje menstrualnog ciklusa, štoperica, alarm, tajmer, baterijska lampa, mogućnost upravljanja audio-plejerom i „okidačem” za kameru na mobilnom telefonu, vremenska prognoza, kalendar, podsetnik da je vreme da ustanete i pokrenete se, lokator mobilnog telefona i tako dalje.

Xiaomi Smart Band 7 je spravica kojoj zaista malo šta može da se zameri. U pitanju je uređaj koji u kompaktnijem obliku i za daleko manje novca nudi isto, a negde i više, od „pametnih satova” srednje klase. Da je nekim slučajem u miks dodat i GPS, uz zadržavanje ovih gabarita, narukvica bi bila svojevrsno savršenstvo bez mane. Izbeglo bi se koketiranje sa hibridnim rešenjima, kao što je, recimo, Honor Watch ES, a ljubiteljima minimalizma bi se omogućilo da uživaju u gabaritima na koje su navikli. Naravno, ovo potonje može da bude i prepreka, jer, iako je ekran iz verzije u verziju narukvice rastao i na kvalitet prikaza na njemu nemamo ama baš nikakve zamerke, po robusnosti još uvek ne može da se poredi sa antologijskim Samsung Gear Fit2 Pro. Zbog uskog ekrana, upravljanje swipeovanjem prstima može da bude prilično nezgodna rabota, naročito u jeku vežbanja, kada vam znoj kaplje sa svih strana. Još ukoliko narukvicu morate da držite na dominantnoj ruci zbog „brojanja” udaraca, izdavanje komandi drugom rukom biće još teže. Ovo napominjemo isključivo zbog onih koji su navikli na nešto više manevarskog prostora, a ne kao manu uređaja koji predstavlja „običnu” fitnes narukvicu.

Korišćenje je moguće i sa Android i sa iOS uređajima, a iako su potonji u potpunosti podržani, tu, ipak, možete da naletite na probleme. Nenadane desinhronizacije i odbijanje iPhonea da prosleđuje notifikacije o porukama i pozivima do narukvice već su nadaleko ozloglašeni. Xiaomi Smart Band 7 koristi PPG senzor i kada je u pitanju određivanje srčane frekvence sveobuhvatno obavlja solidan posao. Na pikovima može da dođe do razmimoilaženja u izmerenim (referentnim) vrednostima, dok su pri konstantnim fizičkim naprezanjima rezultati, manje-više, precizni „u paru”. Morate da imate u vidu da ova narukvica ne može da se poredi sa ultra-preciznim fitnes gedžetima, ali posao obavlja i više nego solidno i rezultati su u prihvatljivim granicama. Pored pomenutog PPG senzora, na raspolaganju su i troosni akcelerometar i troosni žiroskop. Sve to je i više nego dovoljno ne samo da opravda cenu, nego i da pomislite da ste „orobili” proizvođača.

Na kraju još da dodamo da je proizvođač obavio odličan posao kada je u pitanju pripadajuća Mi Fitness aplikacija, jer ne samo da preko nje može da se pristupi podešavanjima narukvice, već je na raspolaganju i izuzetno pregledno praćenje prikupljenih podataka, koji su organizovani po principu vidžeta. Možete da birate koje ćete da držite na glavnom ekranu, ali i gde će tačno da se nalaze. U pitanju je jedno od najpedantnijih i najpreglednijih rešenja koje smo do sada imali prilike da vidimo.

GALERIJA