Aleksandar ĐURIĆ

1. oktobar 2022.

Dizajner igara Sam Barlow zapažen je na nezavisnoj sceni nakon inovativne avanture Her Story, iz 2015. godine, sa FMV prikazom (full motion video - igra sa pravim snimcima umesto animirane grafike). Igrači su na osnovu otkrića iz prvog dostupnog video-klipa iz te igre kucali ključne reči kako bi došli do novih klipova u kojima te iste reči figurišu i na kraju rešili misteriju iz zapleta igre. Usledio je duhovni nastavak, Telling Lies, koji smo u prikazu (SK 10/2019, i.sk.rs/24737) saželi krilaticom „brže, bolje, jače”. Sada je pred nama treća FMV avantura iz podžanra „barlow-like”, Immortality. Reč je i dalje o „narativnoj slagalici”, koju od klipova sklapate kojim god redosledom želite.

Baza klipova u Immortality sastoji se dobrim delom od tri igrana filma, u priči igre snimljenih između 1968. i 1999. godine, kojima je zajedničko to što su jedini filmovi u kojima igra fiktivna glumica Marissa Marcel i to što je snimanje bilo propraćeno znatnim poteškoćama. Cilj igrača je da odgonetnu misteriozni lik i delo Marisse Marcel - ko je bila ova enigmatična ličnost, nekad izuzetno obećavajuća nada američke filmske industrije, i zašto nijedan film u kom je glumila, uprkos tome, nije ugledao tamu bioskopske sale?

Velika promena je to što umesto kucanja keywordsa, kao u prethodne dve igre, nove klipove ovde otkrivate znatno prostije, selektovanjem nekih vizuelnih pojedinosti iz kadra - lica nekih od ličnosti ili predmeta sa seta, nakon čega će se „otključati” novi kadar sa snimanja isto sa tom pojedinošću. Na ovaj način, Barlow referiše na „podudarni rez” (engl. match cut) - vrsta filmskog reza kad su dve scene povezane podudarnom kompozicijom kadra ili sličnim pokretom (setimo se čuvenog podudarnog reza sa koskom i satelitom iz Kubrikove „Odiseje”). Kroz ovaj postupak, nelinearno otkrivamo radnju tri filma. Prvi je „Ambrosio” (1968), adaptacija klasičnog gotskog romana „The Monk”, (stvarno objavljenog 1796. godine), u kojoj Marissa Marcel igra ulogu đavola u telu opatice. Drugi film je „Minsky” (1970), erotski triler o istrazi ubistva naslovnog umetnika i njegovoj muzi. Treći je „Two of Everything” (1999), psihološki triler o zameni identiteta dveju junakinja koje glumi Marissa. Ipak, klipovi ne otkrivaju samo radnju filmova, već i behind the scenes detalje o filmskim radnicima uključenim u snimanje i njihovim odnosima. Trenuci dokolice filmske ekipe, snimci sa proba i audicija, kao i intervjui, predstavljaju srž ove igre u jednakoj meri kao i sami filmovi.

Posvećeno je puno pažnje tome da filmovi estetski i sadržajno odgovaraju vremenskim periodima u kojima su nastajali i izvedeni su, u najmanju ruku, korektno. Pored toga, Immortality nudi dosta materijala za ljude koji žele da saznaju više o procesu snimanja filmova. U klipove su utkani mnogi detalji svakojakih aspekata snimanja: rad sa glumcima, kreiranje i upotreba efekata, tehnike snimanja i još mnogo toga. Moramo pomenuti i jako dobru glumu, kao i da posebno istaknemo stvarnu glavnu glumicu, talentovanu Manon Gage.

Kroz priču igre, autor promišlja niz pitanja, od kojih je priroda i funkcija pripovedanja i umetničkog stvaralaštva tek na početku spiska. Dosta brzo primetićete to da, kada premotate klipove na tačno određenom mestu sugerisanom zlokobnom muzikom, u kadru se pojavljuju misteriozna čovekolika bića, The Other i The Other One. Ispostavlja se da priča koja okružuje ove filmove ima i napete natprirodne elemente, koji dodaju novi sloj interesantnosti. Ove scene, ali i druge, neretko su ispunjene 18+ sadržajem: puno seksa, krvi i horor momenata. Nelagodi doprinosi i voajeristička priroda Barlowovih igara, gde je kamera zabeležila nešto što nije trebalo ili nije namenjeno drugim ljudima.

Na kraju, Immortality se igrački i tematski dovoljno razlikuje od dosadašnjih ovakvih igara da bude prijemčiv. Pa, ipak, nakon trećeg, suštinski istog, naslova, smatramo da će Barlow morati znatnije da izmeni koncepciju sledeće igre kako bi zadržao pažnju publike. U međuvremenu, see you at the movies.