Nikola JEVREMOVIĆ

1. oktobar 2022.

Ne prođe godina, a da se ne pojavi nekoliko igara inspirisanih horor zaostavštinom čuvenog Hauarda Filipsa Lavkrafta. Jedan od razloga za takvu pomamu je to što derivati njegovih priča, pod uslovom da adekvatno prenesu atmosferu, uteruju strah ne samo u kosti, već i na mentalnom nivou. Vazda se u vazduhu oseća neka daleko veća, nepojmljiva strava pred kojom se ljudski razum intenzivno kruni. Drugom delu Neispričanih priča ovo u potpunosti uspeva. Nažalost, iz pogrešnih, vrlo pojmljivih razloga.

Radnja ovog izometrijskog, akcionog RPG-a smeštena je, a gde drugde, nego u posrnulom američkom gradu Arkham, tokom 1925. godine. Širom sveta, dešava se niz, naizgled, nepovezanih događaja (samoubistva, okultni rituali, žrtvovanja i slične sadržajne aktivnosti). U jednom od njih zasigurno ste i sami učestvovali. Šta se tačno zbilo? Ktulu će ga znati, jer ste pamćenje izgubili. Budite se u ludnici, gde je nešto debelo krenulo po zlu. Nakon što odatle zbrišete, preostaje vam da pratite trag izvesnog Umetnika...

Shodno žanru, osnove mehanike su uobičajene. Likova/klasa ima šest, mada vam je na početku dostupno samo troje: Profesor, Detektiv i Veštica. Svaki od njih ima svoju posebnu životnu priču, set sposobnosti, opremu i oružje koji su isključivo njemu namenjeni, te zahtevaju drugačiju strategiju prilikom igre. Kroz nju napredujete deonicu po deonicu i dok je ne očistite od protivnika, nema vrdanja.

Sistem makljanja je kompleksan, što bi bilo dobro da vam Untold pruža dovoljno prostora da ga postepeno savladate. Naime, većina čudovišta, pomahnitalih ludaka, sektaša i krimosa, nagrnuće na vas čim se pojavite na nivou. Svaki vaš napad, bilo da je za blisku ili za borbu na distanci, ima određeni period ’lađenja. Odziv kontrola je očajan, tako da ćete jako brzo dobiti po nosu i pretrpeti ozbiljan damage, bez previše prostora za izbegavanje. Povoda za „radost” daju i zamke i toksične bare koje, takođe obilato, grizu health. Kako u ranim fazama igre blagovremeno iskombinovati pravilan redosled poteza? Nikako! Čak i da pregurate jednu prostoriju, verovatno ćete spucati sve medikamente kojima se lečite, pa vas vrlo brzo, ako ne već u narednoj, čeka bolna smrt. A onda? Nema checkpointa niti savea ako niste dogurali do nekog značajnijeg razvoja događaja, te startujete ispočetka. Tom prilikom gubite i sav plen koji ste prikupili iz raznih sanduka rasutih po mapi u prethodnoj turi, pa morate i kroz to nanovo da prolazite. Nivoi i dropovi se, inače, nasumično generišu. Stoga, nema garancije da ćete naći komad odeće ili jače oružje koje bi vam, eventualno, pomoglo da efikasnije prangijate. Neko ovo može da protumači kao izazov, ali je, u suštini, pre bolno repetitivni ciklus lootovanja i bezrazložno lake pogibije, nego li trening veštine i taktike. AGONIJA!

Ono što dodatno frustrira je to što igra i te kako ima potencijala. Za razliku od prethodnika (SK 11/2019, i.sk.rs/24802), na oko je Dvojka dosta uznapredovala. Grubo pikselizovana grafika ustupila je mesto jasno nacrtanim 2D modelima i izgleda sjajno! Zvučni efekti, takođe, zaslužuju pohvale, jer vešto doprinose mračnoj atmosferi (urlik Veštice kada popije damage zabrinjavajuće je jeziv). Takođe je i sadržajna, pa možete uz glavni da se latite i sporednih questova. U bazi ima i majstorskog astala, gde različite artifakte kombinujete kako biste nadogradili svoje oružje. Roguelite duh „kači” i samo pripovedanje, pa ćete, donesete li pogrešnu odluku pred određenim izborom, dodatno podilaisati, što će uticati na priču. Zanimljiv je ovo svet i kopka maštu, ali koga briga kad u njemu, mahom, ginete i otvarate sanduke?

Uprkos lepoj ambalaži, Untold Stories 2 je krš! Ima dugačak fitilj koji presporo dogoreva, a jedino što će na kraju eksplodirati biće vaši živci. Ako niste mazohista čiji se omiljeni bič pohabao, pa bi da prekrati vreme dok mu ne isporuče novi, zaobiđite ovu igru.