Dejan PETROVIĆ

1. avgust 2022.

Letonski Mikrotik je sinonim za perfekciju u svetu mrežnih uređaja. Njihovi mrežni uređaji možda nekome „na oko” ne izgledaju premium, ali po funkcionalnosti su sam vrh ponude. Vrlo često smo naše opise Mikrotikova završavali uz konstataciju da je softver možda i overkill, a da svakako nije za manje iskusne korisnike. Ipak, iskusni administratori znaju vrlo dobro da cene slobodu u izvlačenju apsolutnog maksimuma iz hardvera. To je i razlog zašto mnogi iz struke ne vide dalje od Mikrotika. Na test smo dobili dva Mikrotika iz serije Audience. Ovo je, ako se ne varamo, naš prvi susret sa Mesh tehnologijom iz Mikrotika.

Osnovni Audience je pristupna tačka sa Mesh tehnologijom. Plastično mat belo kućište ima vrlo zanimljiv dizajn i smatramo da će se uklopiti u svaki enterijer. Dizajn umnogome podseća na postrojenja nuklearnih elektrana za hlađenje vode. Ovde dizajn nije slučajan, kroz sitne otvore iznad, sa strana i ispod se jasno vide pasivni hladnjaci koji prate unutrašnju strukturu i konfiguraciju otvora na kućištu zarad bolje disipacije toplote. Možemo reći da je princip jako sličan, s tim što je ovde voda zamenjena vazduhom. Zadnji panel je vešto skriven plaštom kućišta i donosi dva gigabitna Ethernet priključka, gde se preko ETH1 (ujedno i WAN) uređaj može napajati pasivnim PoE. Ipak, za osnovno napajanje predviđen je strujni adapter koji se dobija uz uređaj (LAN kabl, takođe). Oznake su ispisane ispod priključaka, a ovde su i dva tastera, ’Reset’ i ’WPS/Sync’. Sa prednje strane je kristalno čista višebojna statusna LED.

Mikrotik Mesh mrežu formira u čak tri frekventna opsega. Tu su standardnih 2,4 gigaherca sa „mršavih” 300 megabita u sekundi protoka, koje Mikrotik deli preko antene od 3,5 dBi pojačanja. Drugi je, naravno, opseg od pet gigaherca, sa protokom do 867 megabita u sekundi, a preko antene od 4,5 dBi pojačanja. Rekli bismo minimum IEEE 802.11b/g/n/ac specifikacija. Mikrotik je ovde pribegao jednom triku koji nije stran kod mrežnih uređaja. Dodat je i treći frekventni opseg, isto na pet gigaherca, ali sa protokom do čak 1733 megabita u sekundi. Interesantan je i odabir hardvera. Kod prva dva opsega sa, rekli bismo, „dovoljnim” mogućnostima, uloga je poverena Qualcommovom IPQ-4019 SoC-u koji kuca na 716 megaherca i na raspolaganju su mu 256 megabajta RAM-a i 128 megabajta fleša. Za treći frekventni opseg je zadužen QCA9984, takođe iz Qualcomma, koji pored brzine, u odnosu na IQP-4019, duplira i broj MU-MIMO strimova. Na Audience se, naravno, vrti RouterOS.

Audience LTE je prosta nadogradnja osnovnog modela Audience, gde je dodata podrška za 2G, 3G i LTE. Slot mikro-SIM kartice je sa donje strane uređaja. Podrška za LTE dolazi u vidu mini-PCI-e kartice, što je odlično rešenje. Sem LTE, uređaji su fizički identični i sa identičnim funkcijama.

Audience dolazi sa predefinisanom IP adresom i ne može da mu se pristupi preko postojeće mreže, zbog toga što je zamišljeno da Audience oformi lokalnu mrežu (Mesh). Za osnovno podešavanje je potrebno povezati računar direktno sa Mikrotikom. Koliko nam se čini, RouterOS se nije mnogo vizuelno promenio otkada smo se poslednji put sa njim susretali. U osnovi, u gornjoj traci su tri osnovna režima rada sa različitim interfejsom, ali i namenom. Prvi je Quick Setup, gde se bira naziv Mesh mreže, kao i ostali podaci, poput lozinke, DHCP, IP i MAC adresa. Unapred selektovani dolaze Firewall, DHCP Server, NAT, dok su UPnP i VPN Access dečekirani. Postoji mogućnost razdvajanja SSID-a mreže po opsezima, s tim što su oba kanala na pet gigaherca stopljena u jedan. O Terminalu smo više puta pisali.

WebFig, po običaju, donosi standardni interfejs za jedan RouterOS. Leva bočna traka donosi hrpu opcija o kojima smo više puta pisali i nećemo se ponavljati. Osvrnućemo se samo na Mesh. Mikrotik je naravno obesmislio pojam uprošćenosti. Drugim rečima, ovde se dodatni uređaji u Mesh ne mogu dodati, kao što bismo to uradili u okviru jedne UniFi mreže jednim klikom. Ovde je potrebno načiniti nekoliko koraka da bi se omogućili/dodali svi neophodni portovi i slično. Manje iskusni će već na ovom koraku stati sa velikim upitnikom iznad glave. Postoji jedan upitnik u gornjem desnom uglu interfejsa koji može dosta pomoći da se onaj upitnik iznad glave ukloni. Proceduru postavljanja i podešavanja Mesh mreže nećemo opisivati. Ipak, ono što nam se nije svidelo su opcije Remove i Disable ispred svake od Mesh mreža. Sa Remove se Mesh mreža briše, bez upita da li to zaista želimo i lako ju je nehotice obrisati, što je nama pošlo za rukom nekoliko puta.

Mikrotik je, kao što smo više puta rekli, hardverski odličan. Oba Audience su radila veoma stabilno i za vreme provedeno kod nas nismo imali problema. U to nismo ni sumnjali. Kao i uvek kada se priča o Mikrotiku, zvezda večeri i nije hardver, već softver. RouterOS je raj za profesionalce, sa u potpunosti odvezanim rukama. To dovodi do drugog pitanja. Ako znamo da Audience serija nije namenjena za hotele, preduzeća i velike tržne centre, već za skromniju primenu, gde mi prednost dajemo većim stambenim objektima i porodičnim kućama, možemo samo da zamislimo kroz šta će prolaziti manje iskusni korisnici. Tim pre što Mikrotik podrazumeva da će sa RouterOS-om raditi profesionalci, te je step-by-step dokumentacija vrlo tanka. Zanimljiva je i tvrdnja Mikrotika da je domet jednog Audience uređaja do gotovo 2000 kvadrata. Mi jesmo ustanovili izvrstan domet, ali ne možemo da potvrdimo ovu Mikrotikovu tvrdnju.