Dejan PETROVIĆ

1. jul 2022.

Obično kod kompleksnije mrežne opreme krećemo sa kuknjavom kako nemamo na raspolaganju više uređaja da bismo probali neki veći sistem ili da bismo uporedili više različitih uređaja i ustanovili direktne prednosti i nedostatke. To je u najvećem broju slučajeva tačno, ali ovog puta uspeli smo da „izboksujemo” popriličnu gomilu Ubiquitijevih mrežnih uređaja različitih mogućnosti i namene.

U nastavku možete da pročitate kako se veći broj pristupnih tačaka ponaša u jednoj UniFi mreži. Kao „sabirni centar”, to jest, svič, koristili smo Enterprise 24 PoE, o kom, takođe, pišemo u ovom broju. U suštini, pokušali smo da simuliramo jedan UniFi sistem nekog poslovnog sistema sa jednom dodatnom udaljenom jedinicom.

Pre par meseci, testirali smo Ubiquitijevu pristupnu tačku sa oznakom U6-LR (SK 5/2022, i.sk.rs/31098). Nećemo se vraćati mnogo na nju. Reći ćemo samo da je u pitanju pristupna tačka UniFi mreže sa povećanim dometom i protokom podataka u oba frekventna opsega. Za naš imaginarni objekat koristićemo ova dva uređaja.

Ubiquiti U6-PRO

Druga dva uređaja čine Ubiquitijeve pristupne tačke sa oznakom U6-PRO. Pristupne tačke serije U6 su, zapravo, Wi-Fi 6 uređaji, to jest, uređaji koji rade po IEEE 802.11ax standardu. Ubiquiti je učinio sve da ovaj uređaj s pravom ponese sufiks „Pro”. Tu prvenstveno mislimo na sve pogodnosti Wi-Fi 6 standarda, kao što su OFDMA u oba frekventna opsega, širina kanala od 160 megaherca, mogućnost opsluživanja i preko 300 klijenata, kao i MU-MIMO od dva strima na nižem i četiri strima na višem frekventnom opsegu. Od tehnikalija, tu su još Guest Traffic Isolation i drugo.

Kada se radi o protoku, Ubiquiti je poprilično „odvio slavine”, pa, tako, na nižem frekventnom opsegu protok ide do 573,5 megabita u sekundi, što i nije vrh ponude. Ali je zato na pet gigaherca protok čak 4,8 gigabita u sekundi, što je, složićete se, prilično visoka vrednost. Iz toga se vidi da je akcenat na većoj pokrivenosti pristupnih tačaka i na višem frekventnom opsegu, pre nego na manjoj pokrivenosti i nižem opsegu. Pogodnosti će se više osećati kada je klijent stalno u dometu signala na pet gigaherca. Tu dolazimo i do snage antena. Unutrašnje antene sa pojačanjem 4/6 dBi, shodno frekventnom opsegu, imaju predajnu snagu od po 22/26 dBm. Ako pogledamo U6-LR, videćemo da su antene ovde tek neznatno slabije, ali je zato protok kod Pro mnogo veći. U zavisnosti od primene i potrebe većeg broja klijenata za, recimo, podacima na serveru firme, treba znati da se pristupna tačka sa mrežom povezuje preko gigabitnog porta. Port je PoE+ prema IEEE 802.3at standardu, a uz uređaj se ne dobijaju ni kablovi, niti PoE injektor. Podrazumeva se da će se pristupna tačka koristiti kao deo većeg sistema, a gde će Ethernet kabl sa nje završiti na nekom PoE sviču ili sličnom uređaju. Pristupna tačka troši do 13 vati.

Fizički, Ubiquitijeve pristupne tačke su, ako ne bukvalno identične, onda bar jako, jako slične. Razlika između ova dva primerka je u tome što je U6-LR malo veći disk, ali sam dizajn, oblik, način vešanja, pribor, LED prsten - sve je identično. Uz uređaj se, standardno, dobijaju nosač, šablon za montažu sa libelicom i šrafovi. Letimičnim pogledom na dve montirane pristupne tačke ne može se odrediti koji su tačno modeli u pitanju. Ne postoji niti jedna vidljiva oznaka, sem nalepnice koja ostaje do plafona. Ne kažemo da je jedan referentni dizajn mana, samo konstatujemo. Ako pogledamo malo po kućištu uređaja, vidimo da je taster za ’Reset’ na svom mestu u udubljenju kod Ethernet porta. Interesantna je opaska proizvođača koja kaže: usled nestašice čipova, LED na AP limitirani su na samo dve boje, belu i plavu. Veliki igrači su zamutili vodu čak do samih LED.

Postupak „usvajanja” pristupne tačke u UniFi mrežu vršimo preko UniFi kontrolera. U pitanju je softver koji se može preuzeti sa zvaničnih Ubiquitijevih stranica. O samom mrežnom kontroleru pisali smo i previše u poslednje vreme. Osvrnućemo se samo na upravljanje pristupnom tačkom. Svaki mrežni uređaj UniFi sistema se u okviru mrežnog kontrolera unosi u sistem preko opcije u levoj bočnoj traci UniFi Devices. Nakon butovanja, svaki uređaj će ovde biti prijavljen, gde će se jasno videti ko je u sistemu, a ko ne. Nakon što odemo na opciju Adopt, sledi neizbežna nadogradnja firmvera, te je nakon toga naša pristupna tačka spremna za rad. Listanje UniFi uređaja u okviru mreže može biti u vidu liste ili vidžeta, u oba slučaja, sa prikazanim osnovnim podacima.

Klikom na određeni uređaj, u ovom slučaju na U6-Pro, sa desne strane se pojavljuje više puta pominjani panel sa opcijama usko vezanim baš za izabrani uređaj. Panel se sastoji iz tri taba, gde svaki od njih donosi poveći broj opcija, statističkih podataka i drugo. Overview donosi grafikon sa performansama, istoriju i slične podatke. Insights već malo zaviruje u kanale, RX i TX frejmove i smetnje. U Settings su opcije vezane za radio-primopredajnike, LED na uređaju, pa čak i opcija Band Steering, kojom se može dati prednost opsegu na pet gigaherca, odabrati opcija Balance ili isključiti ovaj opseg. Panel je, naravno, identičan onom iz mobilne aplikacije, te se na nju nećemo osvrtati. Inače, kompletna podešavanja i administracija mogu se obaviti i preko aplikacije za mobilne uređaje.

Ubiquiti UBB

Ako ćemo, na primer, da četiri pristupne tačke postavimo u jednoj „zgradi”, kako ćemo pristupiti nekoj petoj, koja je u drugoj „zgradi”, negde u okolini? Lako, uz pomoć Ubiquitijevog Building-to-Building Bridge (UBB) kompleta PtP antena. Korišćenjem UBB point-to-point antena, UniFi može da se proširi na drugu lokaciju, udaljenu do 500 metara. Antene, takođe, imaju oblik diska, ali ne prate referentni dizajn pristupnih tačaka. U kompletu dolaze dve antene, uz pripadajući PoE injektor bez LAN kabla. Za montažu se koristi zglobni sistem, uz lepo rešen sistem bravljenja, a predviđeno je da se antene montiraju na stub. Za što pravilniju montažu, na poleđini antena su male libelice.

Sistemska LED ovde je, zapravo, prsten po obodu oko samog diska antene. Deluje veoma efektno noću. Sa donje strane, prekriveni poklopcem, nalaze se gigabitni PoE priključak i taster ’Reset’. Bluetooth za menadžment se podrazumeva. Primarni radio za dvosmerni prenos podataka je na 60 gigaherca, preko antene sa 17,2 dBi pojačanja. Kao backup, tu je radio na pet gigaherca, preko antene sa 10 dBi pojačanja. U idealnim uslovima, UBB je u stanju da omogući protok i do 1,7 gigabita u sekundi i idealan je komplet ako treba da sa, recimo, upravne zgrade proširimo mrežu do obližnjeg magacina, a kablovi nisu opcija. Antene su fabrički uparene i sve što je potrebno je da se nakon postavljanja unesu u UniFi mrežu.

Jedan UBB koji je i povezan sa Enterprise svičom se „udomljava” baš kao i svaki drugi UniFi mrežni uređaj. Nakon softverske nadogradnje sistema, UBB je spreman za rad. Dovoljno je da se drugi UBB uključi i usmeri ka prvom, gde, takođe, sledi nadogradnja sistema. U zavisnosti od razdaljine, dodatnih zidova u blizini ili drugih prepreka, zavisiće i jačina signala. Mi smo test sproveli u prostoru od petnaestak metara razdaljine vidljive linije, ali i kroz dvoja vrata, pa je signal, zapravo, bio i odličan. Na otvorenom prostoru bi to bilo mnogo bolje. Imajte na umu da je UBB predviđen za međuzgradno povezivanje, sa optičkom vidljivošću, a svakako ne za upotrebu kroz hodnike i sobe.

Elem, na drugu antenu smo, jednostavno, povezali klijentski računar, ali smo isto tako mogli da postavimo i dodatnu (dakle, udaljenu) pristupnu tačku. Nikakva podešavanja sa te strane nisu bila potrebna. Antene su, rekosmo, uparene i automatski će se postaviti jedna kao Access Point, a druga kao Station.

• • •

Sa neverovatnom lakoćom smo postavili čak sedam UniFi mrežnih uređaja u jedinstveni sistem. Nismo imali niti jedan problem. Povezali smo nekoliko telefona i računara sa bežičnim mrežnim adapterima. Nismo mogli da biramo na koju od pristupnih tačaka će se koji povezati, ali videli smo da je to bilo „prošarano”. Krećući se od jedne do druge pristupne tačke mreža se nije gubila, niti smo primetili ikakve probleme. Računar na spratu iznad, odvojen zidom i pločom, imao je odličan prijem bez ikakvih kašnjenja signala. Laptop povezan na mrežu preko UBB Wi-Fi adaptera je, isto tako, funkcionisao bez ikakvih problema.

Svesni smo da ni ovo što smo mi postavili nije najidealniji modus operandi za koji je naš skup UniFi uređaja predviđen. Nažalost, pri testiranju u kućnim uslovima imamo određena ograničenja, kao što je prostor. Bilo je jurnjave i za slobodnim kvalitetnijim PoE kablovima (sa osam žica). Neverovatno je koliko imamo kablova sa samo dve parice.

Pri maltretiranju Enterprise sviča, primetili smo da se nije preterano zagrevao, mada je predviđen za mnogo veći broj uređaja. Njegov panel u okviru mrežnog kontrolera prikazaće temperaturu unutar sviča, sveukupnu potrošnju struje u vatima, ali i potrošnju za svaki povezani uređaj ponaosob. Ovde smo videli da nam je U6-LR trošio za nekih 25 odsto više struje od U6-Pro. Samo opterećenje hardvera bilo je minimalno - ipak je predviđen za mnogo više uređaja i za mnogo veći protok.

Mrežni UniFi kontroler prikazuje kompletnu statistiku, kako sveukupno, tako i za svaki od povezanih UniFi uređaja ponaosob. Najčešće destinacije za administraciju verovatno će biti Topology i UniFi Devices. Topologija daje izvrstan prikaz cele mreže, sa svim mrežnim uređajima i klijentima. Odavde se preko desnog panela može pristupiti svima. Klijenti, takođe, imaju svoje opcije, a zanimljivo je da postoji istorija svake sesije sa početkom, krajem i samim Wi-Fi iskustvom u procentima.

Vrlo smo zadovoljni celim sistemom. Auto-healing sistem radi savršeno. Bez obzira na to koji je klijent bio na kom uređaju, kada smo ih nasumično isključivali i uključivali, to se na klijentima nije primećivalo. Pristupne tačke su prebacivale klijenta ka najbližoj. Što se tiče dometa, ne možemo da damo neki precizan sud, jer pristupne tačke nismo razmestili po obodima njihovog dometa, već su, ipak, bile relativno blizu jedna drugoj. Možemo da potvrdimo da je veza dobra i iza par zidova. Svič se lagano borio sa direktnih pet potrošača, a broj klijenata mu je verovatno bio smešan. Možemo samo da zamislimo kako bi sve to radilo u nekom realnom okruženju poslovnog, stambenog, hotelskog ili komercijalnog prostora sa većim brojem UniFi uređaja i mnogo većim brojem klijenata.

GALERIJA