D. PETROVIĆ

1. jul 2022.

Ko bi rekao da je prošlo preko godinu dana otkad smo poslednji put imali prilike da pišemo o D-Link ruteru DIR serije (SK 1/2021, i.sk.rs/29173). Ovoga puta pred nama je jedan DIR sa oznakom X5460. „X” u oznaci sugeriše da ruter radi po IEEE 802.11ax standardu. Broj u oznaci govori o zbirnoj propusnoj moći, što opet govori da na stolu imamo prilično potentno parče hardvera.

D-Link se odlučio da zadrži dizajn kućišta kakav ima, recimo, DIR-X1560 o kojem smo pisali u pomenutom tekstu. Možemo reći da je u pitanju klasičan dizajn za jedan ruter, u kućištu od crne mat plastike, sa sjajnim crnim detaljima. Gornji poklopac ima udubljenje sa silnim perforacijama radi hlađenja, a iste su i sa donje strane. Prednji panel sadrži ovaj put šest LED, dve više od starijeg brata. Preko ovih LED se jasno vidi da li je ruter uključen, kao i statusi interneta, dva frekventna opsega, ali ovaj put i dva USB priključka.

Zadnji panel sadrži dva USB priključka od kojih je jedan u verziji 3.0. Dalje se nižu četiri gigabitna LAN i jedan gigabitni WAN. Do desne ivice su tasteri ’Reset’ i ’WPS’, DC priključak strujnog adaptera i prekidač za uključivanje rutera. Po obodima je čak šest antena koje ovom ruteru daju taj „paukoliki” izgled. Četiri antene se ne mogu odvojiti, već samo zakretati i obarati, dok dve u kutiji dolaze odvojene. Ove dve antene, iako identične već montiranima, imaju različite boje SMA priključaka, kao i prstenova na sebi, te ih treba postaviti na odgovarajuću stranu. Preko antena, ruter je u stanju da barata prilično velikim protokom podataka. Na nižem frekventnom opsegu to je ne tako bombastičnih 600 megabita u sekundi, ali zato je na pet gigaherca protok čak do 4800 megabita u sekundi.

D-Link je ugradio sve neophodne tehnologije koje Wi-Fi 6 donosi, počevši od šest strimova, zatim OFDMA gde se veći broj manjih paketa za različite uređaje šalje odjednom. Tu su i BSS Coloring za umanjenje smetnji, MU-MIMO, zatim za zaštitu je zadužen WPA3. TWT (target to wake) je tehnologija koja pomaže autonomiji uređaja na baterije u smislu da koliko često i kada uređaju treba poslati podatke. Treba li da pominjemo 1024QAM modulaciju, FOTA, Voice cotrol i drugo? O WiFi6 i prednostima nad ranijim standardima smo više puta pisali. Najveća razlika u podugačkom spisku u odnosu na prethodnike je ta što se dva najzastupljenija frekventna opsega kombinuju u jedan zajednički standard.

Ruterom upravljamo preko mrežnog pregledača ili aplikacije za mobilne uređaje. Korisnički interfejs kome se pristupa preko računara je koncipiran kao meni u gornjoj traci sa prikazom podataka i opcija na sredini ekrana. Vizuelno nismo primetili razlike u odnosu na ranije opisan ruter. Home donosi topologiju uređaja u okviru mreže, njihov status i osnovne podatke kao što su MAC i IP adrese i slično. Ovde se može pristupiti i klijentima, uz odgovarajuće opcije kao što su roditeljska kontrola ili naziv klijenta. Settings spušta padajući meni sa opcijama vezanim za Internet, Network, USB Sharing i Cloud. Tu je i „čarobnjak” kroz koji se i inače prolazi prilikom prvog uključivanja rutera. Features donosi opcije vezane za QoS Engine, Firewall, PortForwarding, Website Filter, Static Routers, Dynamic DNS i Quick VPN. Neke od opcija imaju dodatna napredna podešavanja koja su delimično sakrivena od, pretpostavljamo, manje iskusnih korisnika. Četvrta stavka u meniju Management donosi setove opcija vezane za statistiku, nadogradnju, log i slično. Nismo primetili neke specifične opcije vezane za sam Wi-Fi 6, što će reći da je upravljanje ruterom standardno u odnosu na druge ovog proizvođača, bez obzira na model i da se mogu razlikovati samo ako postoje fizičke razlike kao što bi bio recimo USB priključak.

D-Linkova aplikacija insistira za lokacijom, uz objašnjenje da će nam pružiti optimalan „setup experience”. Iskreno se nadamo da će jednom EU ovoj praksi stati na put. Ni kod aplikacije nema promena. U osnovi tu su zapravo samo dva ekrana gde su na prvom prikazani svi uređaji u mreži sa podacima o njihovom protoku podataka. Ispod je samo opcija za testiranje brzine. Drugi ekran sadrži QR kod za deljenje mreže. Pristup opcijama je sakriven iza ikonice zupčanika u gornjem desnom uglu. Odavde se dolazi do opcija vezanih za Wi-Fi, Internet, mrežu za goste, roditeljsku kontrolu i slično. Na neki način je osnovni sistem upravljanja sklonjen sa dva osnovna ekrana u pravom smislu te reči.

D-Link ne spada baš u povoljnije rutere, što nismo ni očekivali, mada smo ipak mišljenja da bi mogao biti jeftiniji. Na rad nemamo zamerki. Upravljanje ruterom je očigledno namenjeno „običnim smrtnicima”, pre nego naprednijim korisnicima. Razlog takve ocene leži u činjenici da su opcije svedene na minimum, a veći broj stavki menija sadrži samo jednu opciju. Drugim rečima, dosta toga je automatizovano, što nije nužno i loše.