Dejan PETROVIĆ

1. jul 2022.

Pre nekoliko meseci, imali smo prilike da pišemo o XT12 (SK 3/2012, i.sk.rs/30792), Asusovom kompletu ZenWiFi serije zatvorenih mrežnih sistema. Sada na stolu imamo ET12, komplet koji laganim koracima podiže lestvicu na viši nivo.

ET12 je Wi-Fi 6E mrežni uređaj koji u odnosu na XT12 i Wi-Fi 6 donosi određena poboljšanja. Razlika između 6 i 6E se, između ostalog, ogleda u osetno većoj propusnoj moći. To nije sve, 6E donosi i rad u frekventnom opsegu od šest gigaherca, pored već standardnih 2,4 i pet gigaherca. Ovaj opseg broj dostupnih kanala od 160 megaherca diže u nebesa. Ako smo za Wi-Fi 6 na pet gigaherca imali jedan široki kanal od 160 megaherca, kod 6E je taj jedan na pet gigaherca zadržan, ali ih je dodato još sedam na šest gigaherca. To znači da okoreli gejmer neće „pokupiti” baš celu lokalnu mrežu samo za sebe.

Ostaje pitanje ko će 6E moći da koristi. Trenutno, broj mobilnih uređaja koji će moći da koristi pogodnosti Wi-Fi 6E broji se prstima i uglavnom govorimo o uređajima gornjeg cenovnog ranga. O bežičnim mrežnim adapterima za računare da i ne govorimo. Ostaje usko grlo u vidu linka ka provajderu. Koliko ima smisla jedan ovakav komplet za internet link od 50 megabita u sekundi? No, da krenemo redom.

Asus je zadržao isti dizajn kućišta kao kod XT12. I dalje je isti crni plastični monolit sa providnom plastičnom kapom u kojoj su postavljene antene, a neke od njih i pod uglom. Kao i kod XT12, tu je zadnji panel sa Ethernet konektorima. Zadržana su dva gigabitna LAN sa podrškom za agregaciju. Ispod su po jedan WAN i LAN sa protokom od po 2,5 gigabita u sekundi. Tu su još dva tastera - ’WPS’ i ’Reset’, kao i prekidač za uključivanje. ET12 se napaja preko strujnim adapterom. Prednji panel u klasičnoj formi ne postoji, već je to ovde jedna zasečena ivica na kojoj LED prikazuje Asusov logotip, a šteta je, kao što smo već rekli kod XT12, što hromirana traka nema formu ekrana. Gornja providna kapa, takođe, ima svoje LED i u mraku to deluje krajnje efektno.

Kada govorimo o većim brzinama u Wi-Fi 6E standardu, treba reći da su ovde, zapravo, zadržane u odnosu na XT12. To će reći 1148 megabita u sekundi na frekventnom opsegu od 2,4 gigaherca i po 4804 megabita u sekundi na pet i šest gigaherca. Razlika u odnosu na prethodni model jeste u tome što su tamo dva opsega na pet gigaherca, dok je ovde jedan od pet zamenjen sa šest gigaherca. Drugim rečima, sveukupna brzina ostaje ista, a prednosti su samo u većem broju širokih magistrala i to čak osam puta. Za predaju podataka zaduženo je čak 10 internih antena koje su, rekosmo, postavljene ukoso u plastičnoj providnoj kapi. Zadržan je i broj MU-MIMO strimova, po 4x4 za svaki frekventni opseg. Hardver je, takođe, isti, što će reći četvorojezgarni 64-bitni procesor sa radnim taktom od dva gigaherca, kome društvo prave gigabajt RAM-a i 256 megabajta fleš memorije.

Korisnički grafički interfejs je zadržan, naravno, sa svim što smo naveli kada smo pisali o XT12. Nema nema neke posebne razlike u funkcionalnosti između dva uređaja kojima bi trebalo upravljati ili ih pratiti. Asus se i dalje drži tamno sivih tonova. Ako interfejs nije prijatan oku, svakako je odlično koncipiran u smislu da nema nepotrebnih stavki u menijima, niti treba lutati u potrazi za nečim tako očiglednim. Zanimljivo je da su tonovi interfejsa u aplikaciji za mobilne uređaje dijametralno svetliji. Osnovna namena ovog kompleta je formiranje Mesh mreže, koja sa većim brojem jedinica, ali i klijenata, sve više dolazi do izražaja. Kao deo, ipak, kućnog sistema, za kvalitetan Mesh dovoljan je i komplet od dva uređaja, barem u najvećem broju slučajeva.

U okviru korisničkog interfejsa nismo našli neke dopune u odnosu na osnovu. Sva tri frekventna opsega mogu imati jedan SSID, ali mogu se i razdvojiti. Naš bežični adapter, naravno, nije mogao da „vidi” 6G SSID, dok se na niža dva bez problema povezivao. Zanimljivo je da druga jedinica kompleta u okviru Mesha koristi baš 6G i to se jasno vidi. Dva uređaja iz kompleta su se sama povezala, ali tu su opcije za dodavanje više njih u Mesh (Asusov AiMesh). Isto važi i za isključivanje neke od jedinica iz sistema. AiMesh deo interfejsa sadrži prilično popunjen panel sa desne strane, sa pregršt informacija kao što su PHY Rate, Ethernet, protoci na svakom od opsega. Tu je menadžment za upravljanje svim aspektima, počevši od LED, pa sve do Link agregacije i svake druge optimizacije.

Kao što možete videti, ET12 u odnosu na XT12 donosi iskorak u Wi-Fi 6E i frekventni opseg od šest gigaherca. Prednosti koje donosi novi standard nisu male. I dalje su zadržana tri opsega, broj, funkcije i propusnost Ethernet priključaka, tasteri, pa, na kraju, i fizički izgled. Kao i svaka novotarija, i ovde je potrebno vreme do omasovljavanja neke tehnologije, a ona ide samo u jednom pravcu. Ako planirate da radite „mas’an” upgrade svoje mrežne opreme i pratite trendove, možda je Asusov ZenWiFi pravi izbor. Podrazumeva se da imate „krštenu” internet vezu sa svetom.