Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. jul 2022.

Prvenac filmskog serijala „Alien”, kod nas genijalno preveden kao „Osmi putnik” (gubi smisao nakon prvog filma u franšizi), sigurno je među najcenjenijim ostvarenjima SF horora. Strah i klaustrofobija su nešto što svaki fan ove vrste filmova može samo da poželi. Drugi film, takođe odličan, bio je, pre svega, akcija, a ostali nastavci, kao i spin-offi i prequeli su, recimo, „vredni pomena”. Naravno, na uspeh filmova naslonili su se pokušaji stvaranja video-igara koje bi u virtuelni svet mogle da prenesu ono što su filmovi tako uspešno uradili.

Listajući spisak igara iz univerzuma „Alien” (do sada ih je bilo čak 17), najupečatljivija je, naravno, fenomenalna Alien Isolation, verovatno jedina igra do sada koja je verno uspela da dočara atmosferu na Nostromu (iako se ne dešava na tom brodu).

Što se tiče „Aliensa”, igre koje su pokušavale da dočaraju akcioni sukob između ksenomofra i marinaca, uglavnom su neslavno propadale i pored uloženih miliona u razvoj i marketing. Poslednji primer je Aliens: Fireteam Elite, koji, generalno, nije loša igra, ali od koje su svi ljubitelji franšize mnogo više očekivali.

Pred nama je sada Space Beast Terror Fright, naslov koji, zvanično, nema nikakve veze sa franšizom „Alien”, ali dokaz za to je u atmosferi tokom igranja. Čim probate SBTF, postaje jasno da je mali razvojni studio nornware AB, uspeo da napravi svemirsku pucačinu koja je po osećaju tokom igre najbliža drugom delu filmskog serijala. Sve to izvedeno je sa mikronskim budžetom u odnosu na prethodnike sa plaćenom licencom, ali ljubav i umešnost uloženi u neku igru nemaju cenu.

Space Beast Terror Fright (odličan naslov, i za igru i za metal grupu ili album) je rouge-like FPS, koji se, idealno, igra učetvoro, da li prijatelja ili random likova sa interneta, nije ni bitno. Svaku misiju počinjete iz vazdušne komore, ulaskom u svemirski brod preplavljen vanzemaljcima, koji su jasno inspirisani ksenomorfima. Cilj svake misije je da iz nekoliko računara (četiri do 20) raspoređenih po brodu izvučete podatke, a zatim preopteretite brodske motore, što bi trebalo da dovede do samouništenja broda.

Igra je teška, a partije traju svega nekoliko minuta, jer se duže retko preživi. Svaki nivo počinjete naoružani automatskom puškom sa 500 metaka, baterijskom lampom i, naravno, motion trackerom, „radarom” na kom možete da pratite kretanje u neposrednoj blizini. Mapu svemirskog broda nemate, pa morate da bauljate po, uglavnom, mračnim hodnicima i pratite radar dok ne naiđete na terminal. Kada počne download podataka, kreće i rokanje. Iz otvora za vazduh, iz susednih hodnika, sa plafona, ka vama jure besni vanzemaljci. Pored motion trackera, na ekranu imate i prikaz sa kamera postavljenih na ramena vaših saboraca. Ipak, razdvajanje tima nije najpametnija taktika.

Oružje kojim raspolažete je ubitačno. Nekoliko metaka i alien je pokojni. To je razlika u odnosu na „prave ksenomorfe”, koji su bili mnogo zaguljeniji, plus iz njih lipti kiselina. Osećaj pucanja je odličan, ali paljba liči na blic na fotoaparatu. Bukvalno u deliću sekunde između eksplozija možete da vidite i eventualno nanišanite protivnika. Mada se najčešće dešava da su ogromni zubi ono što vidite poslednje. Po brodu su raspoređeni i tureti, koji zaista dobro rade i pomažu u borbi. Zanimljiva stvar je da je pogled u igri izveden iz perspektive teško oklopljenog svemirskog marinca, kroz vizir šlema, što igri daje poseban šarm.

Grafika je, recimo, OK, ali se vidi da se ne radi o AAA naslovu. Zvuk je korektan, ali se stiče utisak da su i grafička i zvučna prezentacija igre mogle da budu bolje. Hardverske zahtevnosti nema. Serveri su, za divno čudo, prilično dobro popunjeni i nema nikakvog čekanja na matchmaking.

Konačna presuda je da je SBTF odlična multiplayer zabava i da zavređuje pažnju. Prava je šteta što u studiju nornware AB nisu imali sredstava da ova igra bude visokobudžetno remek-delo. Ipak, na osnovu ove igre, čini nam se da je svetla budućnost ovog razvojnog tima zagarantovana.

PRETHODNI TEKST Kao the Kangaroo

SLEDEĆI TEKST Vampire: The Masquerade – Swansong