Aleksandar ĐURIĆ

1. jul 2022.

S obzirom na poplavu 2D puzzle-platformera sa atmosferičnim vizuelnim izrazom (neretko monohromatskim), te sa kriptičnim pričama, ispredanim kroz ambijentalno pripovedanje, autorima novih igara tog tipa više nije lako da pobude interesovanje igrača. Njihovo ostvarenje treba da bude udobno i elegantno dizajnirano; da nas privuče upečatljivom estetikom, a onda osvoji dobrim idejama. Silt poseduje sve karakteristike navedene u prvoj rečenici, ali, nažalost, nijednu iz druge rečenice. Ili bar ne u potpunosti.

Ova igra, otprilike, pripada kategoriji naslova čiji autori deluju kao zagriženi fanovi slavnog Limba (iako nije reč o pukoj kopiji). U toku trajanja igre od dva-tri sata, rešavaćete relativno jednostavne misaone probleme, bežati od gadnih stvorenja i mnogo umirati dok kroz trial & error metod ne dođete do rešenja. Dakle, klasika.

Upravljate roniocem koji istražuje potopljeni krajolik nekadašnje kopnene civilizacije. Cilj je da eliminišete četiri „Golijata”, grotesknih bića raštrkanih širom igre, čije duše će aktivirati gigantsku mašinu koja se nalazi u nekoj čudnoj dimenziji. Šta se dešava kad mašina proradi, naravno, nećemo otkrivati, ali, pored navedenog, drugih pojedinosti narativa nema puno. Nesadržajna pričica o sunovratu civilizacije antropomorfnih životinja može da se sklopi (ako je potreban, tu je i YouTube video sa objašnjenjem priče), ali sve je, generalno, isprazno i neinventivno.

Mehanika je bitno interesantnija. Ronilac ima neobičnu moć da zaposedne tela podvodne faune, koja, zatim, mogu da zaposednu drugu faunu. Svaki tip stvorenja ima svojstvenu sposobnost, koju ćete koristiti pri rešavanju zagonetki. Pirane zubima kidaju tkaninu, krabe lome tešku mašineriju, dok se raže teleportuju nekoliko metara kroz prostor (ne želimo da navedemo kreativnije zamišljena stvorenja iz igre, ali naglašavamo da postoje). Ali, iako su, u globalu, zagonetke prihvatljivo osmišljene i umereno zabavne za rešavanje, isuviše su jednostavne da bi same po sebi predstavljale razlog da odigrate Silt.

Dok rešavate zagonetke, smrt vreba na svakom koraku. Mnoge deonice morate da izvedete sa ekstremnom preciznošću, inače će vas proždrati biljka mesožderka ili ćete se razleteti u paramparčad nakon sudara sa „eksplozivnim sjajnim krugovima”. U ovom aspektu igre je njen najveći objektivni nedostatak. U igri Limbo, na primer, smrt i stalni neuspeh, kao neizbežan deo učenja, nisu predstavljali problem, jer ste oživljavali na poziciji neposredno pre pogibije. U Siltu, pak, to je problematično, jer ćete nakon smrti morati da ponavljate čitavu (ponekad dužu) deonicu, a izgubili ste život pri njenom kraju, zbog toga što igra zahteva da pokušavate i grešite. Uz to, kretanje je malkice tromo, što odgovara opresivnoj atmosferi, ali ne i naslovu koji zahteva perfekciju i preciznost u toj meri da vam se čini da igrate Super Meat Boy. Strpljenje je, dakle, neophodno.

Stvaranje guste atmosfere kroz grafiku i zvuk verovatno je najvažnija stavka u ovakvim igrama. Silt je u tom pogledu OK. Prijatan je oku i uhu, ali, sa idejne strane, ljubiteljima bizarnosti, postapokaliptičnih svetova, strave i užasa evocira samo još jedan dan u kancelariji, sanjivog utorka popodne. Pored toga, igra sa tehničke strane odaje utisak blage nedovršenosti. Naspram nedavnih 150 sati fantastično monstruoznih stvorenja i mesta iz Elden Ringa, ovo je nezanimljivo, cool prizori su retkost, muzika je previše minimalistička za sopstveno dobro, dok su, eto, makar jezoviti zvučni efekti „na mestu”.

Sve u svemu, Silt nije loša igra. Mehanika je sasvim u redu za ovaj tip naslova, a opisani kamen spoticanja može da bude eliminisan dodatkom novih checkpoint pozicija putem patcha. Daleko veći nedostatak je manjak maštovitosti u audiovizuelnom i narativnom dizajnu. A možda smo samo mi konzumirali previše horora? Silt košta 15 evra, a deluje kao naslov koji vredi polovinu te sume, pa savetujemo da sačekate na popust ukoliko želite da ga isprobate.

PRETHODNI TEKST Redout 2

SLEDEĆI TEKST Kao the Kangaroo