Vladimir PISODOROV

1. jul 2022.

Kada je reč o futurističkim trkačkim igrama, koje podrazumevaju upravljanje antigravitacionim bolidima i vijanje po improvizovanim stazama nalik rollercoasterima, barem nama starijim igračima, na pamet odmah pada Wipeout. Međutim, od te 1995. godine, kada se Psygnosisovo čedo prvi put pojavilo na rafovima prodavnica, prošlo je previše vremena, a današnja mlađarija ima svoje favorite, iako Wipeout još nije rekao poslednju reč. Jedan od njih je i Redout, koji je nedavno dobio nastavak od kog se podosta očekivalo...

Usijanje je dostiglo vrhunac i zbog toga što je prošlo gotovo punih šest godina otkada je 34BigThings prosledio prvi deo ka igračima. Nakon silnog čekanja, Redout 2 ne razočarava kada je sadržaj u pitanju i stiže sa čak 27 staza (mogu da se voze i obrnutim smerom), podeljenih na devet lokacija. Osim po konfiguraciji, staze se razlikuju i po uslovima pod kojima se odvijaju trke: u obzir se uzima jačina gravitacije, gustina atmosfere, temperatura vazduha, pa čak i nivo hazardnih situacija u kojima možete da se nađete. Malo razočarenje je u tome što u trkama može da učestvuje maksimalno 12 bolida, a to, dalje, znači da u slučaju multiplayer obračuna možete da se odmeravate samo sa 11 ljudskih oponenata. S druge strane, dopalo nam se to što, van kampanje, postoji čak šest različitih tipova trka objedinjenih pod kapom režima Arcade.

Inače, važno je napomenuti da je Redout 2 trkačka igra koja ne podrazumeva korišćenje oružja kako bi se ostvarila prednost nad oponentima, ali je zato na meniju korišćenje dva različita tipa boosta performansi agregata. Jedan, onaj „običan”, možete da koristite koliko i kad god to hoćete, ali morate da pazite na pregrevanje motora, dok drugi, hyperboost, donosi veće ubrzanje, ali na naknadno punjenje rezervoara morate da čekate određeni vremenski period.

Što se upravljanja tiče, ovo je jedna od verovatno najtežih igara iz žanra. Osim što vam je vreme reakcije smanjeno zbog neverovatne brzine koju postižete, morate da koristite obe „pečurkice” ne biste li uspešno jezdili kroz krivine. Leva je u upotrebi kada je u pitanju skretanje, dok desnu koristite za naginjanje bolida levo-desno, ali i napred-nazad. Potonje dve stvari od izuzetnog su značaja kako ne biste „grebali” o površinu i tako gubili na brzini, odnosno, kako biste na najefikasniji način obavili skokove (i prizemljenja) i „skraćivali” krivine. U vazduhu čak možete da se okrećete oko svoje ose (zatrebaće vam), a za to ćete morati da koristite D-Pad, pa, oktopodi, samo navalite! Šteta je što na PlayStationu 5 nisu iskorišćene prednosti haptic feedbacka i aktivnih triggera, te su povratne informacije koje dobijate kroz klasične vibracione efekte prilično neubedljive.

Mesto na kom ćete provesti najviše vremena je kampanja, ali da biste je „otključali”, prvo morate da prođete kroz akademiju, što je već samo po sebi prilično frustrirajuće iskustvo. Lamentujemo nad podatkom da je kampanja užasno teška, pa ćete pomoć tražiti u boljim komponentama za bolide, koje će vam omogućiti da budete konkurentniji na stazi. Delovi su podeljeni u šest kategorija, a tu su i tri dodatne, estetske grupe, čiji sadržaj se podjednako teško „otključava”. Ma koliko se trudili, utisak je da vascelo kaskate za konkurencijom, iako AI vozači i te kako umeju da greše, ali kao da uvek imaju brže bolide od vas. Kad smo već kod bolida, ukupno ih je 12 i međusobno se razlikuju po šest stavki, među kojima su brzina, upravljivost, izdržljivost i tome slično.

Bez obzira na gomilu poboljšanja, sasvim solidnu količinu sadržaja i preplavljujući osećaj brzine, Redout 2 nije u potpunosti ispunio naša očekivanja. Autori su napravili i nekoliko gafova, među kojima je i onaj da dok ne završite tutorijal, ne možete da menjate nivo težine, ali ni stepen vozačkih pomagala, a tu su i bagovi od kojih najviše nervira onaj kada posle skoka „padate” blizu ivice piste i redovno završavate u ambisu.