Miodrag ROBOVIĆ

1. maj 2022.

Zbog svih zahteva koje je Microsoft postavio pred korisnike kada je instalacija Windowsa 11 u pitanju, mnogi funkcionalni kompjuteri ostaće neupotrebljivi za ovaj operativni sistem. Naravno, postoje na desetine Linux projekata koji imaju za cilj da novim korisnicima olakšaju prelazak sa Prozora na Pingvine, ali znamo da su žalbe brojne. Jedna od najčešćih jeste ta da je interfejs dosta drugačiji nego što je na Windowsu, a on prosečnom korisniku znači mnogo pri brzom obavljanju svakodnevnih zadataka.

Dve glave iz istog tela

Srećom, za tu ciljnu grupu postoji projekat Windowsfx 11 (windowsfx.org, 4,3 GB). Nastao evolucijom projekta Linuxfx, ovaj operativni sistem nudi bolju podršku, više opcija i posvećeniji tim programera, budući da češće dobija nadogradnje. Ovi projekti su, iako imaju isti koren i identičan zvanični sajt, potpuno razdvojeni. Windowsfx, takođe, nudi i interfejs Windowsa 10, pa čak i Sedmice, ukoliko je neko nostalgičan.

Uprkos nazivu, ovo je i dalje Linux distribucija. Bazirana je na Ubuntuu 5.15 i donosi interfejs Windowsa 11 uz brzinu i bezbednost Linuxa (tako bar autori tvrde). Da bi se pokrenuo, zahteva svega dva gigabajta radne memorije i jednojezgarni procesor čije srce kuca na dva gigaherca, dok je na hard-disku potrebno obezbediti 40 gigabajta prostora. Iako to nije navedeno na sajtu, savetujemo grafičku karticu sa barem jednim gigabajtom video-memorije, jer distribucija obiluje grafičkim efektima, a za njih koristi OpenGL tehnologiju, pa će vam hardversko ubrzanje i te kako značiti.

Liče kao jaje jajetu

Upravljačko okruženje skoro je identično onom kod Windowsa 11. Jednostavni centralni meni Start, transparentni i blur efekti na prozorima, razni vidžeti, boje, ikonice - sve je tu. Dostupna je i tamna tema, kao i miksovanje svetle i tamne teme. Takođe, možete da podešavate gomilu stvari, pa čak i da meni Start pomerite ulevo, bez instaliranja dodatnih programa. Sve ovo urađeno je pod grafičkim okruženjem KDE i to uz dosta rada, budući da krajnji proizvod izgleda promišljeno i uredno. Jednostavno, u pitanju je uverljivo kopiran izgled Windowsa 11, dok su razlike samo u detaljima. Naravno, Microsoft ima ceo tim za istraživanje i razvijanje interfejsa, tako da Windowsfx 11 ipak malo zaostaje na ovom polju. Publiku kojoj je projekat namenjen to neće mnogo tangirati - ona će se osećati kao kod kuće.

Dobra softverska podrška

Što se tiče programa koji se dobijaju pri instalaciji sistema, prosečni korisnici neće morati puno da brinu. Dostupni su OneDrive, paket Office 365 (kao veb-aplikacija na platformi Electron), OnlyOffice, ukoliko je nekome potrebna i offline alternativa „kancelarije”, Microsoft Edge, Google Chrome, Microsoft Teams, Skype, Helloa glasovni asistent, pa čak i Steam. Za iskusne Linux korisnike, ovo je svakako pretrpan sistem (da ne pominjemo da su preinstalirani i GIMP, Android emulator, dva multimedijalna plejera i ceo set pratećih KDE aplikacija). No, oni manje iskusni imaće sve što im je neophodno, bez potrebe da se bave instalacijom dodatnog softvera. Ukoliko, ipak, poželite nove programe, tu je prodavnica aplikacija Discover, a Ubuntu ima desetine hiljada dostupnih paketa i još toliko privatnih arhiva koje se lako dodaju i koriste.

Android i Windows kompatibilnost

Korak dalje u privlačnosti ove distribucije čini tvrdnja da Windowsfx pruža izvornu podršku za EXE i MSI programe, ali i Android aplikacije. Nažalost, ovo nije u potpunosti tačno. Android aplikacije rade preko nekog od brojnih emulatora, a emuliranje softvera je, priznaćete, daleko od izvorne podrške. Na početku ćete morati da instalirate Android AOSP (Android Open Source Project), pa unutar emulatora da pokrećete aplikacije. Tu onda nastaje problem, jer je emulator koji se koristi u ovoj distribuciji u Beta fazi, tako da je vrlo često nestabilan, a aplikacije se uglavnom ni ne pokrenu. Takođe, aplikacija koja bi na telefonu koristila zanemarljiv procenat memorije i procesorskog vremena, ovde može koristiti znatno više. To nikako nije preporučljivo ako mislite da ovu distribuciju koristite na slabijem ili starijem hardveru.

Što se tiče EXE i MSI instalacionih fajlova, oni se pokreću preko projekta koji je pod Linuxom dostupan odvajkada - programa Wine. Ovo je nešto stabilniji teren nego Android emulacija, budući da Wine ne emulira softver, već „prevodi” Windows biblioteke na one koje su dostupne na Linuxu. Duplim klikom na instalacionu datoteku, prikazuje se obaveštenje da Wine mora da instalira određene biblioteke i nakon toga pojavljuje se isti prozor kao da ste instalaciju pokrenuli pod Windowsom. Nakon instalacije, programi, uglavnom, rade bez problema. Oni koji, ipak, mogu da stvore nekakav problem jesu programi koji zahtevaju brojne dodatne DLL fajlove i biblioteke, poput DirectX-a. Primeri ovakvih programa su Visual Studio Code, bilo šta iz Adobe Creative Suitea... No, to se u Wineu lako reši, uz pomoć alatke winetricks, mada ona nije (pre)instalirana na Windowsfx 11. Oni koji su manje zahtevni, rade besprekorno. Testirali smo Notepad++ i verziju Microsoft Edgea za Windows (Linux komplement dolazi uz Windowsfx 11 i radi bez problema, budući da ga razvija direktno Microsoft), a rezultat je takav da se razlika u odnosu na Windows ne primećuje. Naravno, ukoliko postoji verzija programa za Linux, bolje je da koristite nju.

Između dve vatre

Po izgledu, Windowsfx 11 svakako se ističe u odnosu na more drugih distribucija Linuxa. Preskočićemo subjektivnu debatu o tome koje grafičko okruženje je kome lepše, jer je interfejs Windowsa 11 verno prenet na Linux, što autorima nijedne distribucija do sada nije pošlo za rukom. Ali, treba istaći dve stvari o Windowsfx 11 distribuciji. Prvo, neodređena je. Ako treba da bude Windows - nije, niti može da bude. Izuzev interfejsa, razlike su lako uočljive čim se zagrebe dublje u sistem. Korisnici koji žele „Windows iskustvo”, imaju upravo Windows. Zvanična podrška za Windows 10 traje do 14. oktobra 2025. godine, a upgrade na Jedanaesticu je besplatan. Takođe, još postoje šanse da Microsoft snizi minimalne zahteve za Windows 11, pod pritiskom nezadovoljne javnosti.

S druge strane, ako Windowsfx 11 treba da bude Linux, ova distribucija nije u dovoljnoj meri ni to. Buljuk proprietary softvera koji uključuje telemetriju, pretrpan sistem nakon instalacije, nestabilni emulatori, sistemska zahtevnost za jednu prosečnu distribuciju Linuxa, a i sam ISO fajl je prevelik. Postoje distribucije i grafička okruženja koja, takođe, imaju za cilj da pruže ugođaj što sličniji Windowsu, ali to rade sa programima koji su razvijani i prilagođeni za Linux. U tim slučajevima, sistemi su daleko stabilniji, a to je jedan od glavnih kvaliteta operativnog sistema. Na primer, lakše je privići se na nešto drugačiji LibreOffice, nego se nositi sa frustracijama i neizvesnošću koje pruža nestabilna veb-aplikacija Office 365 (koja čak i nema sve funkcije običnog Microsoft Officea). Dakle, kao da je telemetrija i pretrpanost Windowsa prebačena u zbrkanost i (povremenu) nedovršenost Linuxa. Pomalo lošeg od oba sveta, rezultuje nekoherentnom mešavinom.

Windowsfx 11 (ni)je besplatan

Stvar na koju treba obratiti pažnju je to da se Windowsfx 11 plaća ukoliko želite punu funkcionalnost. Komercijalna verzija košta 35 dolara, a aktivira se preko ključa koji vam stiže mejlom. Ova verzija, navodno, nudi bolju podršku za Android aplikacije, puna podešavanja WxDesktopa (tako je nazvan interfejs Windowsfxa), pomenuto upravljanje sistemom pomoću glasovnog asistenta i OneDrive podršku unutar fajl-menadžera. U suprotnom, probni period za pomenute stvari traje 30 dana.

Naplaćivanje usluga, samo po sebi, nije nikakav problem, jer licenca po kojoj je izdat Windowsfx 11 (GPL3 - GNU General Public License v3.0) dozvoljava da druga strana naplati FOSS alatke ukoliko bilo kako izmeni originalnu verziju. Problem je u tome što sav softver koji programeri projekta Windowsfx naplaćuju dolazi potpuno besplatno, a funkcioniše stabilnije i bolje nego što je to slučaj kod ove distribucije. Primera radi, grafičko okruženje KDE nema nikakve „zaključane” funkcije, nudi ogroman broj opcija za prilagođavanje sistema, a svako podešavanje i grafičku stavku koju donosi Windowsfx 11 na KDE možete da instalirate preko samo nekoliko koraka. Instaliranje globalne teme koja pokriva 80 procenata grafičkih stvari zahteva tačno sedam klikova mišem. To znači da su programeri namerno zatvorili i naplaćuju neke opcije koje originalni autor tog softvera (a to nisu autori ove distribucije) nudi besplatno.

Dalje, za Linux postoje na desetine Android emulatora i brojni načini za pokretanje aplikacija koji su, takođe, potpuno besplatni i bez premium funkcija. Glasovni asistent je jednostavni sistem text-to-speech koji svakako dolazi uz okruženje KDE, a obavlja potpuno iste stvari kao i Helloa koji se u ovoj distribuciji plaća. Čak i da platite Helloa, on je daleko iza asistenta Cortana po pitanju mogućnosti, boje glasa, veštačke inteligencije i slično.

Na kraju, podrška za OneDrive unutar fajl-menadžera svakako dolazi, ukoliko instalirate bilo koju verziju OneDrivea na Linux, tako da nije najjasnije šta se tačno naplaćuje. Jednostavno, otvorite prodavnicu Discover, odaberite jedan on brojnih OneDrive klijenata koji se nude i dobijate ono što bi vam, u suprotnom, programeri naplatili. Ukratko, svaka opcija koja se naplaćuje, može se dobije potpuno besplatno, čak i u boljoj formi od one koju nudi razvojni tim okupljen oko projekta Windowsfx. Da bi naplaćivanje izvorno besplatnog softvera bilo etički opravdano, on mora biti unapređen. Unapređen do te mere da nema nasumičnih zamrzavanja sistema (Windowsfx ih svakako ima, iako je baziran na Linuxu, zbog loše optimizacije grafičkih efekata), prekidanja rada aplikacija i sličnog.

• • •

Ipak, nije sve tako crno. U roku od tri dana, koliko smo posvetili testiranju ove distribucije, bilo je čak pet nadogradnji sistema. Tu, naravno, spadaju i programi koje tim razvija i prilagođava isključivo ovoj distribuciji. Windowsfx koristi Ubuntu arhive za programe, ali ima i svoju arhivu za programe koji zahtevaju posebnu pažnju, poput Office 365, Android emulatora i finesa oko podešavanja WINE konfiguracije.

Programi koji se posebno razvijaju upravo su najjači adut koji autori reklamiraju na zvaničnom sajtu projekta, tako da bi trebalo da budu i najkvalitetniji deo same distribucije. Projekat, svakako, ima potencijala, a programeri su vredni i angažovani, tako da postoji šansa da se distribucija uzdigne iznad bagova koji je trenutno sputavaju u ostvarenju cilja, a to je da pruži bezbolan prelaz sa Windowsa na Linux za nove korisnike.