Dejan PETROVIĆ

1. maj 2022.

Dešavalo nam se da nam na test stigne jedna point-to-point (PtP) antenu i sad mi, kao, treba da vidimo kako to radi, koje su mogućnosti i da damo neki svoj sud. Misija: nemoguće. Kao što je i red, od Tende smo dobili dva modela O4, predviđena za direktnu direkcionu komunikaciju na razdaljini do pet kilometara.

Antene dolaze u duguljastom polikarbonatnom kućištu, otpornom na UV i druge atmosferske uticaje. Konstrukcija antena prati standard za ovakav tip uređaja. Položaj unutrašnjih antena za direkcionu transmisiju to, naprosto, zahteva. Antene dvostruke polarizacije imaju 14 dBi pojačanja, gde je širina talasa 30 stepeni i po vertikali i po horizontali. U idealnim uslovima, rekosmo, Tenda tvrdi da je moguće ostvariti kvalitetnu komunikaciju na razdaljinama do pet kilometara (a možda i više). Prenos podataka se ostvaruje po 802.11a/n standardu, na frekvenciji od pet gigaherca. Maksimalna brzina prenosa podataka iznosi 300 megabita u sekundi, gde, zapravo, stvarni limit može direktno da zavisi od 100-megabitnog Ethernet priključka putem kog se ova antena povezuje dalje. Tenda navodi da O4 spada u grupu WISP CPE uređaja velikog dometa. WISP je skraćeno od Wireless Internet Service Provider, dok se CPE odnosi na Customer-Premises Equipment.

Antene su odlično zaptivene i imaju IP65 nivo zaštite. Donji poklopac ne dihtuje, ali voda se, naprosto, ne sliva uvis, tako da to ne smatramo za propust. Poklopac krije pomenuti LAN port, što je ujedno i PoE, jedini način kako se antena napaja. Za napajanje se dobija odgovarajući PoE injector, ali bez Ethernet kabla, što se rešava po potrebi. Može se koristiti i neki drugi PoE izvor, gde anteni treba pola ampera struje, na 24 volta, kao pasivni PoE. Ispod poklopca se nalazi i taster ’Reset’, kao i mesto predviđeno za povezivanje uzemljenja. Antena ima zaštitu od udara groma do 6000 volti. Za pričvršćivanje, Tenda je predvidela dva načina: stub i ravnu površinu, a u kutiji se dobijaju PVC vezice i šrafovi. Sa zadnje strane, pri vrhu su četiri LED, jedna koja indikuje status PoE/LAN i tri za jačinu prijema signala.

O hardveru nema mnogo podataka, što i ne čudi kada znamo da osnov čini Qualcommov AR9344, za koga je malo reći da je vremešan. Izbor čipseta ne treba da čudi, u današnje vreme opšteg ludila na tržištu čipova. Treba li da napomenemo da je ATmega328p dostigla cenu od preko 60 dolara? Koliko treba da košta onda jedan Uno? Ipak, da se vratimo ovom Qualcommu. Znamo da on kuca na pristojnih 533 megaherca, bez podataka o memoriji. Izvorna podrška za pomenuti Ethernet je tu, međutim, na tržištu postoji veći broj mrežnih uređaja koji kombinuju ovaj čip sa gigabitnim Ethernetom. Bilo bi dobro da je Tenda to ovde primenila.

Početna podešavanja antena mogu se obaviti u jednoj prostoriji. Antene je potrebno usmeriti jednu ka drugoj, na maloj razdaljini to ne mora biti strogo precizno. Grafičkom korisničkom interfejsu pristupa se preko IP adrese iz browsera. Početna podešavanja sastoje se iz odabira režima rada, kao i pratećih parametara.

Tenda O4 može se koristiti na više načina. Može se koristiti kao pristupna tačka, kao klijent, zatim, kao univerzalni repeater u slučajevima kada želimo da O4 koristimo da bi se direktno na njega povezali bežičnim mobilnim uređajima. Dalje, može se koristiti i kao WISP, to jest, da se preko njega povežemo ka ISP. Od radnih režima, tu su još klasičan repeater, P2MP i ruter. Za PtP Bridge jednu od antena postavljamo kao AP, uz odabir kanala i SSID-a. Druga se postavlja kao klijent i ovde se mora voditi računa o njihovim IP adresama. Tu je opcija za skeniranje dostupnih SSID uz njihovu jačinu signala. Nakon restartovanja obe antene, sve je spremno za njihovo postavljanje. Ako je, pak, potreban P2MP, tada se jedna antena postavlja kao P2MP, a druga kao repeater. Pri ovom radnom režimu može se dodati još antena u repeater režimu.

Nakon što su antene podešene i postavljene na željene lokacije, potrebno ih je precizno usmeriti jednu ka drugoj. Na antenama ne postoji libelica, niti kakav drugi sistem za fina usmeravanja. Jedino što se može preduzeti po tom pitanju je uspostavljanje telefonske veze sa nekim ko je na drugoj lokaciji uz praćenje parametara. Podrazumeva se da između lokacija postoji optička vidljivost, ali antene su dovoljno male da se teško mogu videti sa pet kilometara razdaljine. Mi ih iz razumljivih razloga nismo mogli testirati na nekim većim razdaljinama, te ne možemo da potvrdimo domet. Ipak, na internetu smo videli da su postizane i veće razdaljine, u idealnim uslovima.

Grafički interfejs je standardni za Tendu, gde dominiraju narandžasti tonovi. U bočnoj levoj traci su opcije gde nam Status govori da je u idle stanju zauzeće memorije 75 odsto. Tu su i drugi podaci o statusu uređaja, bežične mreže, kao i statistika. Quick Setup se koristi prilikom odabira režima rada. Pod Network su podešavanja vezana za LAN, DHCP, kao i VLAN. Wireless donosi gomilu sitnih podešavanja izdeljenih u Basic, Advanced i Access Control. Advanced donosi LAN Rate, Diagnose i mrežne servise. Na kraju, tu je i Tools za održavanje sistema.

Prema proizvođaču, antene su predviđene za povezivanje sa udaljenim objektima. Kao jedno od rešenja za pristup kamerama za video-nadzor ili, naprosto, proširivanje lokalne mreže na udaljene lokacije. Tenda O4, kao što rekosmo, može da se koristi za više namena. Cena ovog uređaja je i više nego „sportska”. Ako imate potrebu da „dobacite” internet na neku udaljenu lokaciju, a da pritom nemate gomilu nezajažljivih klijenata na njoj, O4 je definitivno pravi izbor.