V. PISODOROV

1. maj 2022.

Capcomov Avengers iz 1987. godine (u Japanu se pojavio godinu dana ranije) zanimljiv je iz više razloga. Ovo je jedna od retkih Beat ’em up igara u kojoj se akcija prati iz (polu)ptičje perspektive - gotovo da imate utisak da igrate čuveni Commando. Za razliku od pomenutog, u igri se nalaze i skrivene oblasti, a umesto mašingevera oslanjate se na udarce rukama i nogama.

Sledeća važna stvar je to što je igru potpisao legendarni Takashi Nishiyama koji je zaslužan za Iremov Kung-Fu Master (1984), a potpisaće i originalni Street Fighter (1987). Nažalost, sve ovo nije uticalo na to da igra postigne značajniji uspeh, jer je ljubiteljima žanra, ipak, bilo suviše čudno da „odmotavanje” akcije prate na ovaj način.

Radnja se odvija u Paradise Cityju, gradu na koji je šapu bacio kriminalac po imenu Geshita. Njegovo poslednje zlodelo je kidnapovanje šest lokalnih lepotica, što glavni junak igre, Ryu, nije mogao da istrpi, te je zasukao rukave na jakni i krenuo u šaketanje zlikovaca. Upravljanje je prilično jednostavno, akcija „masna”, a pored udaraca rukom i nogom možete da se oslonite i na specijalne dodatke koje kupite usput: šurikene, nunčake i bombe. Možete i da nadoknadite izgubljeni health, da se opremite super-udarcem, odnosno, da nakratko povećate brzinu kretanja. Avengers je definitivno jedna od onih igara koje su prošle „ispod radara” zbog toga što su izdate u nepovoljno vreme. Ovo Capcomovo ostvarenje zaslužilo je mnogo više pažnje, pa makar i sa zakašnjenjem od 35 godina.