Miodrag KUZMANOVIĆ

1. maj 2022.

Svaki konzolni sistem ima galeriju legendarnih likova koji snagom karaktera pomažu u učvršćivanju identiteta platforme. PlayStation ima Nathana Drakea, Ratcheta i Clanka, Sackboya i druge, Xbox ima Master Chiefa i Marcusa Fenixa, nekadašnja SEGA starog, dobrog Sonica itd. U poređenju s Nintendom, te junačke ergele relativno su male - Mario, Luigi, Donkey Kong, Bowser, Samus Aran, pokemoni... Jedan od ključnih likova, manje poznat igračima van Nintendovog sveta, jeste Kirbi, ružičasti blob koji je od 1992. nakarikao čak sedamnaest igara.

Kirby and the Forgotten Land prva je 3D igra sa Kirbijem u glavnoj ulozi, a kao što je red u 2022. godini, prva smeštena u postapokaliptično okruženje. Žanrovski gledano, igra je 3D borbena platforma sa fiksnim nivoima, dugačkom kampanjom i tonom opcionih aktivnosti. Ova štura klasifikacija, međutim, nije u stanju da objasni ingenioznu magiju koja provejava kroz svaku poru igre.

Kirbijeva osnovna sposobnost jeste usisavanje protivnika i apsorbovanje njegovog oružja i napadačkog stila. Iako se suštinski radi o amorfnom kanibalu koji asimiluje protivnike i preuzima njihove mačeve, bombe, bacač plamena, telesne šiljke i druge opasne stvari, nasilje u igri je crtanofilmski karikirano i apsolutno pogodno za decu od sedam i više godina. I postapokaliptično okruženje više podseća na posetu davno zaboravljenom svetu, nego na kopanje po ruševinama i radioaktivnim kosturima.

Borbeno-asimilacioni sistem je sličan igri Super Mario Odyssey, ali Kirbijevi nivoi nisu široki i nelinearni, već su koncipirani oko glavne „staze” i gomile secreta oko nje. Osim usisavanja protivnika, povremeno ćete morati da (privremeno) progutate objekat koji je daleko veći od vas, poput automobila, police za knjige ili lampe. Akcione puzzle deonice u tim „mouthfull” sekcijama ono su najbolje što igra može da vam pruži - stepen mašte i kreativnosti je off the charts.

Pored preživljavanja, rešavanja zagonetki i napredovanja ka cilju, na svakom nivou trudićete se da pronađete što veći broj stvorenja čije je spasavanje osnovica zapleta u kampanji (Waddle Dees). Da biste otključali boss fajt kojim završavate niz misija u jednom biomu, morate da spasite broj koji je uvek veći od defaultnog, tako da ćete morati malo da se potrudite i iskopate poneki sikrit. Od broja evakuisanih stvorenja zavise i aktivnosti u vašoj bazi operacija, gde možete da se bavite raznim tricama, kučinama i mini-igrama, ali i da koristite prikupljene resurse za levelovanje oružja koje ste otključali. Metaprogresija, pored većeg truda u normalnim misijama, zavisi i od obavljanja opcionih izazova van glavnog toka priče.

Kirby and the Forgotten Land je dvostruko idealna igra za decu ili igranje u njihovom društvu. Pre svega, težinski je lako svarljiva deci od sedam ili više godina, a ima i poseban, wild mode koji je nešto izazovniji, taman za malo starije klince ili roditelje koji s njima igraju u co-op režimu. Kooperativno igranje je koncipirano po sistemu „vođa i pratilac”, ako mogu da se izrazim jezikom ratnog vazduhoplovstva. Iskusniji igrač preuzima ulogu Kirbija, dok pratilac vodi kreaturicu sa kopljem koja ga prati i asistira u borbi. Posao asistenta je jednostavniji, jer ne mora da vodi brigu o asimilaciji protivnika i rešavanju puzli, već samo da trupka za vođom i nabada okolo. Proveo sam sate i sate igrajući s ćerkom, da bi ona kasnije preuzela ulogu lidera, igrajući se sa sitnijom decom iz komšiluka. I sve je bilo glatko, bez zapinjanja i kukanja da tata pomogne. Zaista moram da skinem kapu Nintendu, kompaniji koja mi je decenijama prolazila ispod radara - napraviti balansiranu igru koja je zabavna čitavom spektru generacija verovatno je gigazaguljen posao.

Ako imate Switch i decu u ranim školskim razredima, nećete pogrešiti ako iskeširate za Kirby and the Forgotten Land.