Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. maj 2022.

Kao totalni hejter pixel art grafike, ali, opet, ljubitelj FPS/horor igara, autorka ovih redova mora da prizna da je igri Nightmare Reaper pristupila sa priličnom rezervom. Preskakanje ranih Doomova (zbog godina, sve do Dooma 3, koji ju je oduševio) čini čudnijim situacije u društvu „iskusnijih” gejmera koji sa setom pričaju kakvo je to vreme bilo, takve igre se više ne prave, kako smo pržili, bla bla bla...

Lični stav je da je igra prosto bolja kada je grafika masna, lepa, kada ekran blješti od boja i kad se pikseli ne vide ni lupom. Tamanjenje zombija i aliena je nekako slađe kada zelena krv i bale koje cure za razjapljenih čeljusti zapljuskuju ekran u visokoj rezoluciji. Zamislite onda kulturološki šok pri kontaktu sa igrom Nightmare Reaper, studija Blazing Bit Games. Trebalo je vremena za privikavanje na piksele, ali to se višestruko isplatilo.

Takav haos, koji bi Anglosaksonci nazvali mayhem, nismo videli od prvih epizoda Serious Sama. I ne smetaju vidljivi pikseli, ne smeta to što se povremeno upadne u rupu koja se ne vidi zbog grafike ili se vrtite po nivou, jer je pikselizovana poluga teško vidljiva. Nema veze, u skoro svakom trenutku akcije se uživa.

Žetelac noćnih mora je pikselizovani 2,5D retro FPS sa elementima looter shootera. Igru počinjete kao pacijent, devojka zaključana u ludnici, koja mora da se izbori sa svojim stanjem. Priča i nije toliko bitna.

Nalazite se u ludnici. Kada god legnete da spavate, počinje noćna mora. Praktično, još tonete u san, a kreću da vas saleću skakutavi zombiji, koji trenutno podižu pritisak. Menanžerija monstruma obuhvata sve već viđeno, a verovatno i neke još neviđene stvari. Zombiji sa šlemom, kosturi, leteće oči... Glavna stvar je da vam nikad neće biti dosadno. Kriva učenja ne postoji. Igra vas odmah baca u akciju. Realno, i nema baš nešto da se nauči. Gledate da pobijete sve što možete i probijete se do kraja nivoa.

Na kraju svakog nivoa, pre ponovnog buđenja u ludnici, dobijate opciju da jedno od oružja koje ste otključali tokom nivoa zadržite i za sledeći nivo. Znači, nema brajko pun ranac, već krećete sa grickalicom za nokte ili minigunom (šta izaberete), pa kako vam se zalomi. Oružje je standardno za FPS, ali vrlo maštovito izvedeno. Nalazite ga ubijanjem neprijatelja ili otvaranjem sanduka na koje povremeno nailazite. Naročito je impresivan bič od lanca. Upotreba pojedinih rekvizita izvući će vam osmeh na lice, na primer, headshot sačmarom koji izaziva fontanu pikselizovane krvi ili street-fight rekvizit koji pojačava udarce, ali, nažalost, traje prekratko.

Odlični su i proceduralno generisani nivoi. Apsolutno nijedan prelazak neće biti isti, ni što se tiče konfiguracije nivoa, ni neprijatelja i oružja koji se pojavljuju. Igra se sastoji od tri poglavlja i preko 80 nivoa. Da biste je završili celu, biće vam potrebno verovatno preko dvadesetak sati.

Zvučni efekti u igri su odlični, a kada god krene borba, kreće da prži gitara, što dodatno podiže tenziju. Igra nije hardverski zahtevna, tako da možete da je pokrenete i na onoj mašini na kojoj ste pre par decenija cepali Doom (dobro, ne bukvalno).

Devojku koju vodite, možete da unapređujete. Postoji skill-tree koji vam daje mogućnost da kroz mini igre a-la Super Mario, povećate ukupno zdravlje ili municiju.

Ovoj igri ni najveći cepidlaka neće naći dlaku u jajetu. Sve je tako dobro upakovano i igrivo, da moramo da skinemo kapu momcima koji su ovo napravili. Naravno, dolepotpisana bi sve ovo samo sa masnom grafikom, ubeđena da bi to bio verovatno najbolji FPS u poslednjih nekoliko godina.

Nightmare Reaper jedan je od najboljih FPS-a ove godine, što prilično govori i o ovoj igri, ali i o industriji igara i ovom žanru danas. Ovaj naslov jednako je dobar i za stare igrače i za mlade lavove. Za prve, da se podsete starih, dobrih vremena, kada su žene bile žene, muškarci bili muškarci, a FPS - FPS. Za ove druge, koji tek oštre svoje miševe i tastature, čisto da vide kako je deda lumpovao. Cena od dvadesetak evra vam se može učiniti previsokom, ali nije.