Dejan PETROVIĆ

1. mart 2022.

Japanski zen budista Koun Yamada rekao je: „The practice of Zen is forgetting the self in the act of uniting with something”. Ovaj citat se savršeno uklapa u filozofiju Asusove serije mrežnih uređaja ZenWiFi. Doduše, tako funkcionišu zatvoreni mrežni sistemi i drugih proizvođača. U okvirima lokalne mreže često se nalaze uređaji raznih proizvođača, počevši od rutera, pa do pristupnih tačaka i raznih proširivača dometa mreže. Sa modernim tehnološkim zahtevima, problemi uklapanja takvih uređaja u jednu celinu postaju sve teži. Rešenje je, zato, u uniformnoj lokalnoj mreži. Sistem koji je od starta zamišljen da radi kao jedan, uvek će biti u prednosti u odnosu na druge varijante. Isto pravilo važi za uređaje lokalne Wi-Fi mreže, ali i za IoT (internet of things, internet stvari). Osnovni princip je isti.

Već smo imali prilike da se družimo sa dva kompleta ZenWiFi serije: XD6 (SK 6/2021, i.sk.rs/29684) i XP4 (SK 11/2021, i.sk.rs/30386). Ovaj ZenWiFi komplet je nekoliko kategorija iznad njih. XT12 u oznaci nosi i Pro, što jasno sugeriše da se ne radi o sitnim unapređenjima. Već nakon prvog pogleda na sadržaj prilično teške kutije, jasno je da su u pitanju premium uređaji. Komplet se sastoji iz dve jedinice, a od dodatne opreme, tu su strujni adapteri i pripadajući kablovi.

Asus tvrdi da će XT12 podići mogućnosti kućne lokalne mreže na sledeći nivo. Mi kažemo i za dva nivoa, sudeći po vizuelnom doživljaju dva poveća (i poteška) monolita. Težini doprinose aluminijumske ploče sa strana, namenjene pasivnom hlađenju komponenata. XT12 jedinice iz daljine podsećaju na nebodere sa Menhetna. „Fasade” na XT12 ne bi se postidele ni neke zgrade novijeg datuma. Za kućne mrežne uređaje, ovi su prilično visoki, čak preko 24 centimetra. Visinu diktira providna „kapa” na vrhu koja upotpunjuje svetlosne efekte na kakve smo već navikli kod uređaja iz Asusove kuhinje (naročito iz serije ROG). Na vrhu plastičnog kućišta, ispod providne kape, sija Asusov logotip, a kapa prenosi svetlo dalje, što noću ostavlja zaista lep efekat. Svetlo ima ulogu obaveštenja i sija u različitim bojama. Kapa u nenametljivim cevčicama krije i antene uređaja, njih čak osam. Antene su pažljivo postavljene, a neke su i pod određenim uglom. U delu kape gde su antene nema ničeg što bi stvaralo eventualne smetnje. Analogija sa neboderima je još veća, jer je jedna ivica oborena većim delom sa, naizgled, hromiranom površinom. Kod uključenog uređaja ovde će nenametljivo stajati Asusov logotip, kao i par rečenica o samom uređaju. Šteta što ovo nije nekakav ekran gde bi se poruke smenjivale, nego je natpis statičan.

XT12 nema klasičan prednji panel na kakve smo navikli kod mrežnih uređaja. Rekosmo, LED obaveštenja su rešena na drugi način. Zato je tu zadnji panel, gde su priključci za promenu postavljeni uspravno. Kao i kod nekih rutera ROG serije, i ovde postoje WAN i LAN portovi sa protokom od 2,5 gigabita u sekundi. Ova dva priključka obezbeđuju veliki protok podataka u okviru lokalne mreže. Međutim, ni dva dodatna gigabitna LAN priključka „nisu za bacanje”. Desno od Ethernet priključaka su ’WPS’ i ’reset’ tasteri, prekidač za uključivanje i priključak strujnog adaptera.

Hardver u monolitnom kućištu nije zanemariv, ali nije ni poznat. Znamo da je za sav posao zadužen Broadcomov misteriozni četvorojezgarni 64-bitni procesor na dva gigaherca. Njemu je na raspolaganju 256 megabajta fleša i jedan gigabajt RAM-a.

XT12 pripada Wi-Fi 6 generaciji mrežnih uređaja, međutim, da postoji dodatna oznaka u nazivu glasila bi „AX 11000” koja bi sugerisala da je ukupan zbirni protok ozbiljno veliki. Jasno je da dva frekventna opsega to ne mogu da ostvare. Asus je pribegao proverenom triku i dodao i drugi frekventni opseg na pet gigaherca. Tako, imamo 1148 megabita u sekundi na 2,4 gigaherca i dva puta po 4804 megabita u sekundi na pet gigaherca. To je rešenje koje nam nije strano.

Kao Wi-Fi 6 uređaji, sve funkcije koje oni donose se podrazumevaju. Recimo, OFDMA, BSS Coloring, 160 MHz MU-MIMO. Uzimajući u obzir protoke na portovima, tu su Dual WAN, WAN agregacija, LAN Link agregacija i još mnogo toga.

Prilikom postavljanja sistema, logično, jedan od uređaja će se u okviru AiMesh postaviti kao ruter, a drugi kao node. Onaj koji će se priključiti na internet je ujedno i prvi koji se podešava. Prilikom osnovnog podešavanja i uparivanja uređaja XT12 kompleta, oni bi trebalo da budu na udaljenosti ne većoj od tri metra. Asus predlaže da se sistem postavi koristeći Asus Router APP, što smo i uradili. Aplikaciju i inače koristimo za naš ruter, međutim, interfejs iste aplikacije nema veze sa onim od starog rutera. Naravno, suština je ista, međutim, ceo interfejs je redizajniran i pojavio se prostim logovanjem na XT12. U par koraka smo došli do postavljenog kompletnog AiMesh sistema. Interfejs se u osnovi sastoji iz pet tabova u donjoj traci, gde svaki od njih vodi do ekrana koji se mogu pomerati u stranu, te otvoriti koji ekran više. Home tab će se najčešće koristiti, jer tu je grafički prikaz protoka i opterećenja hardvera. Tu imamo pristup topografiji mreže, pristup klijentima i slično. Vidžet iznad spušta meni sa opcijama za davanje prioriteta, a to može biti Gaming, Media Streaming i slično. Devices tab ređa u dva ekrana sve uređaje na mreži ili samo AiMesh uređaje. Razume se, svakom možemo pristupiti. Insights je ekran gde se može registrovati proizvod, grupisati klijenti i drugo. Family omogućava kreiranje profila prema aktivnostima, obično u vezi sa decom i njihovim uzrastom. Pogađate, radi se o ograničavanju pristupa sadržajima na mreži. Settings je skup svih opcija koje su dostupne u okviru aplikacije. Tu su AiMesh, AiProtection, +QoS, LAN, WAN, VPN... i da ne nabrajamo baš sve.

Naravno da je dosta praktičnije upravljati sistemom putem računara, a preko IP adrese. Korisnički interfejs je nešto što smo zaticali na starijim Asusovim mrežnim ruterima. U pitanju je standardni Asusov dizajn, u kome dominiraju nijanse tamno sivih. I dalje je tu leva bočna traka sa menijem izdeljenim u dve grupe: General i Advanced Settings. Od svih opcija, o kojima smo pisali zilion puta, svakako je najzanimljiviji AiMesh. Osim topologije, obaveštenja o kvalitetu veze između jedinica, protoku i klijentima, na raspolaganju su opcije za dodavanje drugih AiMesh uređaja u sistem, ali i optimizacija. Ona se obavlja bez interakcije korisnika, to jest, automatska je. Za to vreme može da se dogodi da se izgubi internet konekcija, ali posle toga sve radi bez problema.

AiMesh, kao zatvorena mreža, funkcioniše samostalno. Već smo više puta rekli da je osnovna zamisao ovakvih sistema da se jedinice samostalno „krpe”, neprimetno „iskaču” iz sistema i vraćaju se u njega. Pritom, klijent neprimetno prelazi sa jedne jedinice na drugu, bez ikakvih zastoja u protoku.

Pomenućemo i opcije menija. U General se u nekoliko nama jako poznatih nalazi i AiProtection, opcija koja donosi nekoliko tabova. Osim zaštite same mreže, mogu se blokirati određeni sajtovi ili inficirani klijenti. Tu je i dvosmerna IPS zaštita kao odlično rešenje za spam, ali i „rudarenje”. Adaptivni QoS pored, svog osnovnog zadatka, nudi i testiranja brzine, veb-istoriju i nadgledanje protoka. Opcija je zaista mnogo.

Asusov komplet ima prilično veliku pokrivenost prostora, i preko 500 metara kvadratnih, što, opet, zavisi od konfiguracije prostora. Nažalost, uskraćeni smo za USB priključke.

U vizuelnom smislu se nema šta oduzeti, ali bismo dodali opciju ispisivanja određenih parametara ili poruka, ikonica. Dizajn uređaja je kao stvoren za to, pogotovo što je u (polu)mraku sve to dosta efektno. Kao stvoren za zen meditaciju i spoznaju sebe. Ili možda samo za surfovanje internetom u sitne sate, uz efektno osvetljenje. Izbor je na kupcu.