Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2022.

Nekada najpopularniji igrački serijal na mobilnim platformama, u poslednjoj deceniji je „ejsidisizovan”. Pretrpeo je istu sudbinu kao slavni pregledač slika koji su upropastili dodavanjem elemenata koje niko nije tražio. Angry Birds igre otišle su u 3D i eksperimentalne žanrove (čak i trke, Angry Birds Go!), gubeći iz vida sopstveni identitet.

Angry Birds Journey vraća se plemenitoj ideji lansiranja ptica praćkom na svinje u 2D formi. Igra donosi bukvalno stotine nivoa, podeljenih na pet celina, koji težinski veoma polako eskaliraju, što se neće dopasti veteranima, ali će kliknuti kod mlađe publike koja verovatno više ni ne zna šta su Angry Birds i zbog čega su besne. Ja sam počeo da imam probleme tek oko sedamdesetog nivoa, recimo, a nisam seo za Angry Birds još od 2016.

Klasičan sistem je izmenjen na nekoliko nivoa. Iako svaka ptica i dalje ima specijalnu sposobnost, njena aktivacija je automatska, tj. dešava se čim ptica dođe u dodir sa preprekom. Tako, na primer, Čakovo (žuta ptica) munjevito ubrzanje u smeru kretanja više ne aktiviramo tapom u određenom trenutku, već se samo „pali” kada čuknete o bilo šta. Svaku sposobnost možemo da pojačamo aktivacijom besa, koji se lagano puni - bes pojačava Čakovu brzinu, radijus eksplozije bomba-ptice itd. Lansiranje ptice sada možete i da obustavite, ako ste, na primer, u pola natezanja shvatili da bi vam bilo bolje da aktivirate neki booster ili bes. Eh da, boosteri... Na raspolaganju imate tri opcije - zaleđivanje nivoa (svi blokovi postaju krti led), bombardovanje plastičnim patkama (uništava strukture s gornje strane) ili brzorastuće cveće (podriva ih s donje). Boosteri su pomalo previše efikasni, ali kako bi vas Rovio inače motivisao da odrešite kesu za njihov pazar? Igra nagrađuje vešte igrače koji nivoe uspevaju da pređu iz prve, dajući nekoliko „besplatnih” besova za prvih nekoliko ptica koje lansirate na nivoima. Ali čim prvi put zglajznete, taj brojač ponovo kreće od nule.

Gameplay novine su zaista mnogobrojne, jer igra, pored zlih svinja, postepeno uvodi mnogo elemenata o kojima ćete morati da vodite računa. Na nekim nivoima imate ptice u kavezima koji moraju da padnu s određene visine da bi se ptica oslobodila, na drugima postoje svici koje morate da spojite odnosno da im pročistite put i uklonite prepreke koje stoje između njih, na trećim morate da oslobodite balone, to jest da uklonite ili probušite prepreke koje ih sprečavaju da odlete na vrh ekrana. Pojedini nivoi donose i specifične zadatke vezane za uspostavljanje neprekinutog toka svetlosnog zraka itd. Znači, ne svodi se sve samo na uništavanje već i na kontrolisano demoliranje uz ispunjavanje specifičnih zadataka.

Angry Birds Journey izgleda prelepo, a nivo produkcije na svim poljima je, očekivano, vrlo visok. Istovremeno, fizika mi deluje pomalo iskarikirano i ne više onako „utegnuto” kao ranije, mada se možda varam - svaka ptica ima specijalnost koja snažno reaguje sa preprekama, tako da puka snaga natezanja praćke i trajektorija ptice više nisu jedina merila primenjene sile.

Igra je besplatna, ali freemium model bi mogao da bude malo više fer, jer pored sporog obnavljanja života, kao mamiparu imate i skupe boostere. Te boostere pazarite za zlatnike koje osvajate u igri ili ih kupujete za pravi keš - prvi način je spor kao smrt, drugi je nedostižan za ljude kao što sam ja kojima vjera ne dozvoljava da troše novac u igrama. U svakom slučaju, ukoliko igru igrate na način na koji je zamišljeno da se igra - u mikropauzama koje imate tokom radnog dana - imaćete višemesečnu kvalitetnu zabavu. Ovo nije igra koja se bindžuje - mislim, možete i tako da je kušate, ali onda ćete morati da platite.