Vladimir PISODOROV

1. januar 2022.

Uprošlom broju bavili smo se stvarima koje nam se ne dopadaju u Windowsu 11. Bilo je tu svega, od nedorečenih mogućnosti, preko beskorisnih dodataka, pa sve do podatka da nam je Microsoft, želevši da akcenat postavi na minimalizmu, u priličnoj meri vezao ruke u određenim situacijama.

Ovog puta posetićemo drugu stranu brda, onu na kojoj se nalaze mogućnosti i featuresi koji su nam se dopali. Kao što ćete videti, biće situacija u kojima ćemo ispasti nedosledni, jer su neke stvari koje ćemo apostrofirati kao pozitivne već dobile krst na leđima i označene su kao kužne. S druge strane, primetićete i to da je primamljivih stvarčica u novim Prozorima nešto manje nego što smo se svi tome nadali, ali da krenemo redom...

Sistemska sekcija sa podešavanjima

Odmah krećemo s kontroverzama i kao prvu stvar koja nam se svidela navodimo sistemsku sekciju sa podešavanjima. S njom smo u Desetki muku mučili, pošto je bila glomazna, nepregledna i sadržala je gomiletinu nemušto raspoređenih funkcija. Kada pogledamo njen komplement iz Jedanaestke, ne možemo a da se ne zapitamo zašto stvari odmah nisu bile uređene ovako. Pre svega, umesto ikonica, glavni meni sada je sastavljen iz tekstualnog komplementa u kom su grupe opcija poređane jedna ispod druge u 11 kategorija (simbolika?). Klikom na bilo koju od njih u desnom delu ekrana otvaraju se pripadajuće opcije, dok je glavni meni uvek vidljiv. Osim što su lepo grupisane, funkcije su jasno istaknute i to na malo prostora, što je sušta suprotnost onome viđenom u Windowsu 10.

Nekome može da zasmeta to što neke grupe sadrže više sekcija, pa njihovo listanje može da bude pomalo nepregledno. Isto tako, obratite pažnju da više ne postoji strana Home i da se otvaranjem sekcije sa podešavanjima odmah selite u grupu opcija System, koja se prva nalazi na spisku.

Snapovanje prozora

Odavno pišemo o tome kako je Microsoft trebalo da uradi više na polju marketinga kada je u pitanju takozvano snapovanje prozora. Ova funkcija konačno je dobila zasluženo mesto; omogućena je po defaultu i vrlo lako joj se pristupa. Dovoljno je da kursor miša „parkirate” iznad tastera Maximize bilo kog aktivnog prozora, kako bi se na ekranu pojavile šeme koje je moguće iskoristiti na datoj radnoj rezoluciji. Da stvar bude još bolja, odavde možete i da odaberete poziciju na koju ćete da pošaljete dati prozor. Naravno, odmah je na raspolaganju i sledeći korak, a to je da sa ubave liste thumbnailova odaberete prozor koji ide na sledeće mesto.

Ono što je posebno zanimljivo, a što je i deo podrazumevanog spektra funkcija, jeste rad sa grupama snapovanih prozora. Oni se smeštaju na taskbaru, baš kao i klasični prozori, pa kada kursor miša postavite na neku od njih, iznad će „iskočiti” thumbnail koji pokazuje celu grupu. Možete da ih imate više, ali i da ih zatvarate „na gomili”. Nedostatak u celoj priči je u tome što neke prozore još uvek nije moguće uklopiti sa ostatkom desktop sadržaja, pa funkcija Snap još uvek ima ograničenu upotrebnu vrednost.

Panel Quick Toggles

Microsoft je korisnicima konačno omogućio više kontrole kada su u pitanju bežične konekcije, odnosno, njihovo podešavanje bez potrebe za odlaskom u sistemsku sekciju namenjenu tome. Međutim, programeri su, usput, uspeli da „vežu” i neke druge funkcije i objedine ih pod kapom takozvanog panela Quick Toggles. On može da sadrži čak tri stvari, u zavisnosti od toga da li je Jedanaestka instalirana na desktop ili laptop kompjuteru.

Quick Toggles nalazi se na systrayu i postojanje ovog panela primetićete tek kada pokušate da kliknete mišem na ikonicu zvučnika ili komplementa za Wi-Fi (dodajte ovde i bateriju ako radite na laptopu). Ono što će, pritom, „iskočiti” na ekranu možemo da nazovemo veoma preglednim spiskom odgovarajućih funkcija koje na jednostavan način omogućavaju „presecanje” bežične konekcije, odabir druge mreže, aktiviranje funkcije mobilnog čvorišta, pa čak i bacanje u vatru režima Airplane. Zanimljivo je da je potonji dostupan i na desktop mašinama. Tu je, očekivano, i slajder za kontrolu intenziteta zvuka, ali i mogućnost da ga utišate jednim klikom miša. Kao svojevrsni bonus, u desnom donjem uglu radne forme nalazi se i ikonica koja vas vodi direktno do sistemske sekcije sa podešavanjima, ali i taster preko kog na panel možete da dodate i neke druge mogućnosti (na primer, za castovanje sadržaja, organizaciju rada u višemonitorskom okruženju, promenu layouta tastature i tako dalje) ili uklonite postojeće.

Sa panela Quick Toggles mogu i da se otvore podešavanja za zvučni podsistem, a samim tim i da se indirektno stigne do Volume Mixera. Isto tako, obezbeđen je jednostavan način za promenu radnih režima kada je funkcija Focus Assist u pitanju i nije nikakvo čudo što su mnogi korisnici panel Quick Toggles označili kao jednu od najkorisnijih stvari u Jedanaestki.

Novi MS Paint

Tiho i bez prevelike pompe konačno se i to dogodilo - omiljeni MS Paint otišao je u penziju! Zamenila ga je aplikacija Paint, koja u svakom smislu te reči predstavlja njegovu dostojnu nadogradnju. I dalje je u pitanju jednostavno parče softvera koje prati linije novog Windowsa i funkcije prezentuje na moderan način. Odmah na početku treba da znate da Paint neće moći da zameni foto-editor koji inače koristite, ali da i te kako ima šta da ponudi kada je obavljanje osnovnih poslova u pitanju.

Upotrebljena je neka vrsta hibridnog upravljačkog interfejsa koji kombinuje jednu ribbon traku sa dva segmenta padajućeg menija. Na ekranu su isturene najkorišćenije alatke, paleta četkica i boja, mogućnost odabira debljine linija, ucrtavanje geometrijskih oblika, rad sa tekstom... Tu je jasno označena sekcija za rad sa sadržajem uskladištenim u Clipboardu, baš kao i obradne alatke uz čiju pomoć objekte možete da rotirate, flipujete, označavate, brišete i tako dalje.

Stvar koja nam je privukla pažnju je nešto jednostavnije manipulisanje paletom boja, kod kog je podržano formiranje 30 custom nijansi, naspram 16, koliko je to do sada bio slučaj. Kad smo već kod palete boja, osnovne boje nisu više predstavljene matricom 8×6, već 12×4, što bi trebalo da donese bolju preglednost. Inače, nemojte da se iznenadite ako neke od pomenutih stvari još uvek nisu dostupne u momentu kada budete probali novi Paint. Na zaokruživanju njegovog izgleda i mogućnosti i dalje se radi punom parom, a jedan od pokazatelja da je to tako je i podatak da aplikacija još uvek nema podršku za rad sa Dark temom.

Rad sa virtuelnim desktopima

Windows 10 doneo je odličnu podršku za rad sa virtuelnim radnim površinama (čitaj: desktopima), a ona je u Jedanaestki samo blago nadograđena. Pritom, nadogradnja se ogleda u tome da se sadržaju pristupa daleko jednostavnije nego ranije, a sve zbog podatka da je komandni taster kojim se funkcija poziva „sišao” na taskbar i smestio se odmah iza komplementa Search. Dovoljno je da „parkirate” kursor miša iznad tastera i iznad systraya će „iskočiti” thumbnailovi definisanih virtuelnih desktopa. I ne samo to, već ćete moći da vidite njihov aktivni sadržaj. Naravno, na kraju „spiska” nalazi se i opcija za definisanje nove radne površine, pa slobodno možemo da kažemo da je rad sa virtuelnim desktopima konačno organizovan i korisnicima predstavljen na način na koji to i zaslužuje. Inače, do prikaza broja i sadržaja definisanih virtuelnih desktopa može da se dođe i ako pritisnete kombinaciju tastera ‘Win-Tab’. Desktopima, jednostavnim prevlačenjem, može da se menja položaj na „spisku”, možete da im menjate nazive, dozvoljeno je prebacivanje pokrenutih aplikacija iz jednog u drugi, pojedinačno definisanje wallpapera i tako dalje.

Microsoft Store

Kada je svojevremeno predstavio Prodavnicu, verujemo da ni sam Microsoft nije znao šta je time hteo da postigne. Blago je reći da je sadržaj bio nepregledan i nije uključivao informacije koje su zanimale korisnike, a nedostatak je bio i u tome što većinu sadržaja uopšte nije bilo moguće preuzeti preko Storea, već klasičnim putem, downloadovanjem sa sajtova. To je otvorilo i pitanje bezbednosti korisnika, a po svemu sudeći, sve se to sada menja...

Upravljački interfejs napisan je „od nule” i time je u potpunosti raskršćeno sa prošlošću. Prikaz je propraćen izdvojenim screenshotovima i coverima, uz diskretne animacije, ali i jasno naznačenom podelom sadržaja po oblastima. Meni je vertikalan i nalazi se „pribijen” uz levu ivicu radnog ekrana: na jednostavan način prebacujete se sa aplikacija na igre, sa igara na filmove i tako dalje. U donjem desnom uglu nalazi se biblioteka sadržaja koji ste pazarili, dok se redeemovanje kupona obavlja preko korisnikove ikonice, koja uz to nudi i definisanje načina plaćanja, podešavanje naloga, ali i same Prodavnice. Sve više „klasičnog” sadržaja moguće je preuzeti i iz Storea, pa smo mišljenja da su korisnici Windowsa konačno dobili dostojan komplement rešenjima za, na primer, Android i iOS.

Iako smo promene prvi put uočili instaliravši Jedanestku, važno je napomenuti da novi Store stiže i na Desetku, zbog čega Microsoftove programere možemo samo da pohvalimo.

Snipping Tool

Sećate li se alatke Snip & Sketch, koju su programeri tako zdušno predstavljali kao novi, poboljšani sistem za „hvatanje” screenshotova u Desetki? U praksi, ispalo je da su korisnici i dalje preferirali Snipping Tool, kome je, s druge strane, najavljen odlazak u penziju. U svakom slučaju, bili smo u paradoksalnoj situaciji da smo na Desetki mogli da koristimo obe metode za „hvatanje” screenshotova, što je delovalo krajnje neozbiljno.

Na iznenađenje mnogih, u Microsoftu su odlučili da ne pošalju Snipping Tool u penziju, već da obave svojevrsno spajanje sadržaja dva tabora i od oba sveta uzmu najbolje stvari. Rezultat je novi Snipping Tool, koji nudi mogućnost automatskog i odloženog snimanja screenshotova, čuvanje sadržaja prozora i tako dalje. Sve to dolazi upakovano u novo radno okruženje koje može da se koristi na klasičan način ili preko OSD komandi. Prilikom obrade sadržaja ne napuštamo radno okruženje Snipping Toola, već ono biva prošireno. Na raspolaganju su osnovne obradne alatke, među kojima su olovke, markeri, mogućnost slobodoručnog upisa teksta, lenjir, kropovanje... Snipping Tool je izuzetno lagodno koristiti i predstavlja zaokružen proizvod kome jedino možemo da zamerimo nedostatak klasičnog načina za rad sa tekstom, ali i automatizovano „hvatanje” screenshotova sa zadrškom, do izdavanja komande od strane korisnika za njegovo obustavljanje.

Podrška za Android aplikacije

Za kraj smo ostavili pompezno najavljivanu mogućnost Jedanaestke, koja, zvanično, još uvek nije ugledala svetlost dana. Ruku na srce, ukoliko ste deo programa Insider, tačnije, kanala Beta, kako sve ovo funkcioniše u praksi možete da proverite već sad. U pitanju je izvorna podrška za pokretanje Android aplikacija, što znači da vam, praktično, nikad više neće zatrebati neko third party ostvarenje iz kategorije Android emulatora. Sve se obavlja uz pomoć modula Windows Subsystem for Android i moguće je ukoliko je verzija Jedanestke 22000.xxx, a verzija Microsoft Storea 22110.1402.6.0 ili novija.

Ako se pitate zbog čega o ovome nismo pisali na stranicama rubrike „Tips & Tricks”, odgovor je jednostavniji nego samo rešenje. Postupak „stavljanja u pogon” toliko je komplikovan da bi nam trebalo više stranica nego što to možemo da izdvojimo, samo kako bismo vam približili osnove. Između ostalih stvari, da biste došli do aplikacija, morate da koristite Amazon Appstore, na kome je potrebno i registrovati se ili sideloadovati aplikacije uz pomoć ADB-a. Bilo kako bilo, podrška za Android aplikacije velika je stvar za korisnike Windowsa 11, ali na koju ćemo još neko vreme morati da sačekamo. Svakako ju je bilo potrebno pomenuti.

• • •

Eto, mogli ste i sami da se uverite da nema baš puno stvari koje su nam se u novim Prozorima naročito dopale. Da stvar bude još čudnija, većina featuresa koji su nam privukli pažnju samo su blago nadograđene verzije onih sa kojima se družimo još od Desetke. Iako to nije nikakvo čudo, jer smo već pomenuli da su ova dva sistema usko povezana, ostaje žal za revolucionarnim rešenjima. S druge strane, u prave novine spadaju jedino revidirana sekcija sa sistemskim podešavanjima i panel Quick Toggles, dok je Microsoft Store nešto što uopšte ne bi trebalo da se posmatra kao deo Windowsa, već kao nezavisni prateći servis. Na kraju, sigurno smo mogli da izdvojimo još neke stvari koje su nam se dopale, ali smo sa seciranjem Jedanaestke ionako otišli predaleko i vreme je da se podvuče crta.