Vladimir PISODOROV

1. novembar 2021.

Jedva da je prošlo tri meseca od kada je kompanija iz Redmonda objavila da radi na Windowsu 11, a ovaj se našao na rafovima prodavnica. Ne čini li vam se da su u Microsoftu zbrzali stvari i otkud sad u miksu Jedanaestka, kada su nas zdušno ubeđivali da je Desetka poslednji Windows koji će se pojaviti na tržištu i koji će vremenom samo rasti i poboljšavati se?

Odgovore na većinu pitanja nemamo, prepustićemo ih teoretičarima zavera i korporacijskim analitičarima i fokusiraćemo se na ono što je očigledno. Windows 11 svetlost dana ugledao je četvrtog oktobra, dan ranije nego što je to bilo planirano, predstavlja besplatnu nadogradnju za sve one koji „voze” Desetku, a stiže sa potpuno novim izgledom kao najjačim adutom.

Izgled je, očigledno, važan

Iako je vizuelni doživljaj stvar ukusa, ne možemo da ga zanemarimo i sa te strane ne možemo puno toga da zamerimo programerima. Windows 10 oduvek se činio nezavršenim kada je vizuelni identitet u pitanju, mada moramo da budemo pošteni i da priznamo da su brljotine u ovom departmentu počele još po predstavljanju Windowsa 8. Microsoft je odlučio da „sravni” UI, što nije bila loša ideja, jer je došlo i do rasterećenja hardverskih resursa, ali ideja do poslednjeg dana nije zaokružena u praksi. Windows 11 „sravnjeni” upravljački interfejs podiže na novi nivo i možemo da budemo zlobni i kažemo da je još Windows 10 trebalo ovako da izgleda. Novi sistemski font, bolji kontrast između grafičkih i tekstualnih elemenata, redizajnirane ikonice i puniji meniji koji daleko bolje skreću pažnju na sadržaj koji čuvaju samo su deo novina. Šlag na torti su zaobljene ivice prozora, ali i novi meni Start i taskbar koji predstavljaju svojevrsni feature Windowsa 11. Konačno, tu je i nova desktop tapeta, nazvana Bloom, koja bi trebalo da nas podseća na cvetanje i prosperitet. Čudi nas da u Microsoftu zbog ovog nisu promenili i naziv operativnog sistema koji bi sada mogao da glasi Abstract Flowers 11.

Taskbar po principu ključa u ruke

Naravno da je novi izgled gradivnih elemenata izazvao gomilu kontroverzi, naročito jer se quicklaunch sada nalazi na sredini taskbara, čiji izgled i funkcionisanje, opet, ne možete da podešavate na način na koji ste na to navikli. Zajedno sa quicklaunchom, u sredinu je „pobegao” i taster Start, sa sobom povukavši ikonicu Search (više ne može da se „raširi” u polje) i komplement za manipulaciju virtuelnim radnim površinama. Kako dodajete sadržaj, ikonice zauzimaju veći prostor na ekranu i šire se ka krajevima taskbara, time čineći da taster Start nikad ne bude na istom mestu. Na svu sreću, iz sekcije sa podešavanjima možete da odaberete i klasičan raspored. Pokrenuti programi više nisu predstavljeni tabovima, već se ispod njihovih ikonica nalazi crtica koja ukazuje da su pokrenuti. Ukoliko kursor miša parkirate iznad bilo koje od njih, otvoriće se thumbnailovi otvorenih prozora.

Veliki downside je to što ćete novi taskbar u velikoj meri morati da koristite u viđenom obliku, jer su u Microsoftu odlučili da nam uskrate gotovo sve opcije za njegovo prilagođavanje. Na primer, bez prčkanja po registar bazi ne možete da odredite veličinu ikonica, nije dozvoljeno da podešavate visinu taskbara, ali ni da ga premeštate po ekranu, „lepeći” ga za neku od ivica ekrana (funkcija Hide, ruku na srce, i dalje figuriše kao opcija). Inače, desnim klikom miša bilo gde na praznom delu taskbara pojavljuje se „ošišani” kontekstualni meni koji nudi samo jednu stvar: skok do sekcije u sistemskim podešavanjima koja se bavi prilagođavanjem njegovog izgleda. Kako ćete kasnije videti, ovo nije jedina novina vezana za kontekstualni meni...

Sistematizaciju je doživeo i još ranije penzionisani systray, koji smo mi tvrdoglavo nastavili da nazivamo tako. Sada se odaziva na ime „Ugao”, a ono što nas je iznenadilo je to da i dalje sadrži taster Show Desktop (skroz desno), iako nije vidljivo naglašen i može da se deaktivira iz sekcije sa podešavanjima. Klikom na datum sada se u, naizgled, jedinstvenoj radnoj formi otvara i kalendar i panel sa notifikacijama. Ikonice za mrežnu konekciju i pristup klizaču za podešavanje intenziteta zvuka takođe su objedinjene u prilično pregledan panel koji donosi neke neočekivane stvari. Naime, odavde možete da aktivirate Airplane režima rada ili, na primer, „noćno svetlo”, a tu su i jednostavne kontrole za tok reprodukcije multimedijalnog sadržaja, ukoliko se „puštanje” obavlja u pozadini. Tu je, naravno, i pomenuta skala volume, prečica za otvaranje sistemske sekcije sa podešavanjima, ali, konačno, i mogućnost da se jednim klikom miša „otkačite” sa interneta. Na podjednako jednostavan način možete i da se opredelite za obim notifikacija koje ćete tokom korišćenja kompjutera primati, što znači da više nije potrebno mukotrpno prebiranje po opcijama i menijima. Kome oni nedostaju, ne treba da brine, jer se klikom na desni taster na mišu iznad ikonica pojavljuju prečice ka dodatnim podešavanjima, otvaranju volume mixera, mrežnim podešavanjima ili, recimo, podešavanju vremena i datuma. Programeri su u ovom departmentu, barem po mišljenju autora ovih redova, obavili dobar posao i žongliranje funkcijama daleko je jednostavnije nego ranije.

Novi početak menija Start

Kao što smo rekli, i meni Start je doživeo promene, najveće još od eksperimenta sa tileovanim sadržajem i pokušaja eliminacije klasičnog desktopa. Mnogi zastupaju mišljenje da je u pitanju rešenje koje nas vraća nekoliko koraka unazad, prvenstveno zbog toga što se do spiska instaliranih programa dolazi uz dodatni klik mišem.

Meni Start se sastoji, praktično, iz dva dela. Onaj koji ćete videti odmah po pritisku tastera Start podeljen je na četiri dela: pri vrhu se nalazi polje Search, skroz dole su prečice za zaključavanje kompjutera, promenu aktivnog korisnika i funkcije Power, dok je sredina forme podeljena na dve dodatne, veće celine. Gornja sadrži ikonice pinovanih programa i postavljene su u tri reda, a tu se nalazi i taster All apps, preko kog pristupate spisku svog instaliranog sadržaja sortiranog abecednim redom. Ispod se nalazi sekcija Recomended, za koju ne znamo zašto je dobila takav naziv. Tu se smeštaju dokumenti kojima ste nedavno pristupili i sve više liči na klasičnu istoriju korišćenja, nego na nekakvu „preporuku”. Baš kao i u slučaju pinovanog, sadržaj je i ovde postavljen u tri reda, dok taster More koristite kako biste se dočepali klasičnog spiska, ali bez napuštanja menija Start.

Pločice su otišle u penziju, pa iz menija Start više nije moguće pratiti, recimo, „živu” vremensku prognozu, baš kao što nije moguće ni obaviti promenu veličine ikonica. Ono što može da se uradi je da se obavi rearanžiranje njihovog položaja klasičnom metodom drag & drop, dok se „naprednim” funkcijama pristupa preko (još jednom) pojednostavljenog kontekstualnog menija. Jednim klikom miša (dobro, dva) ikonicu možete da pošaljete na vrh spiska, da je uklonite iz menija ili da je pinujete za taskbar. Pojedini sadržaj odavde je moguće i deinstalirati, ali i pristupiti sekciji sa podešavanjima vezanim za konkretnu aplikaciju.

Ono što nam se nije svidelo je to što se klikom na polje Search, parkirano pri vrhu menija, napuštaju skuti menija Start i otvara se prepoznatljiva radna forma (doduše, na istom mestu) za pretragu. Identična situacija je i u slučaju kada po otvaranju menija Start samo počnete da „tipkate” po tastaturi - na ekranu automatski „iskače” forma Search. Programeri su odlučili i da korisnicima na raspolaganje ostave takozvani „skriveni” meni Start, do kog se dolazi tako što desnim tasterom miša kliknete na taster Start. Na ovaj način brzo možete da pokrenete dijalog Run, otvorite sistemsku sekciju sa podešavanjima, ali i da pristupite sekcijama kao što su Device Manager, Disk Management, Computer Management... Legacy delovi Windowsa i dalje jašu? Odgovor je, nažalost, pozitivan, ali i o tome nešto kasnije...

Nikad preglednija podešavanja

Izgledaće šašavo i krajnje nevažno, ali jedna od najvećih novina Windowsa 11 je redizajnirana i reorganizovana sistemska sekcija sa podešavanjima. I dalje, najbrži način da joj pristupite je pritiskanjem kombinacije tastera ’Win-I’, a ono što će vam se pojaviti pred očima je uredno sortiran meni u kom se nalazi 11 kategorija. Izbegnuto je korišćenje krupnih ikonica, što je rezultovalo boljom preglednošću, dok su kategorije smeštene u levom delu ekrana, jedna ispod druge, i uvek su vidljive. To nas donekle podseća na tree view u fajl-menadžerima, osim što „međukoraci” nisu vidljivi - samo glavni i meni u kome se trenutno nalazite.

Funkcije su uokvirene zaobljenim pravougaonicima, s tim da je razmak između njih manji kada pripadaju određenoj grupi. Pravo je uživanje listati dostupne funkcije i moramo da kažemo da je primenjeno rešenje ono koje smo godinama čekali i da smo konačno dobili dostojnu zamenu za olinjali Control Panel. Potonji, iako je već neko vreme uklonjen iz vidnog polja, i dalje postoji i sve što je Microsoft dobro uradio sa novom sistemskom sekcijom sa podešavanjima, ovim podatkom je prosuo. Da stvar bude još zanimljivija, Control Panel sada donosi nešto manji broj funkcija nego ranije, a obavljeno je i redizajniranje ikonica, što nam ukazuje na to da Microsoft i dalje ne namerava da odustane od njega u potpunosti. Nekim funkcijama još uvek je jednostavnije pristupiti otvaranjem Control Panela, a postoje i oni komplementi koji ne figurišu kada je pristup na moderan način u pitanju. Sve dok se situacija ne izmeni do te mere da pristup funkcijama nije moguć preko Control Panela, nećemo moći da kažemo da je Windows kompletan i da u potpunosti predstavlja nov operativni sistem.

Podšišani kontekstualni meni

Veliko iznenađenje očekuje vas kada, negde sa desktopa, pritiskom desnog tastera na mišu budete hteli da pozovete sistemski kontekstualni meni. Čak i ako niste obavili update Windowsa i ne dolazite iz funkcijama krcatog operativnog sistema, koji ste godinama tovarili sadržajem, ovde, ipak, očekujete određeni manevarski prostor. Umesto toga, dočekuju vas probrane funkcije od kojih se izdvajaju one za način prikaza i sortiranje ikonica na desktopu, kreiranje novih prečica, osvežavanje prikaza i tome slično. Jednim klikom miša odavde može da se pristupi i sekcijama Display settings i Personalize, koje su postavljene u posebnu grupu. Konačno, na raspolaganju je i mogućnost podizanja Windows Terminala (čitaj: PowerShella). Klasičan prikaz, ipak, može da se otvori i to ako odaberete funkciju Show more options, koja je dostupna i preko „vrućih tastera” - ’Shift-F10’.

Minimalizam je i ovde na delu, ali on u ovom slučaju prouzrokuje jednu dobru i jednu lošu stvar. Preglednost je podignuta na viši nivo i dostupne su vam funkcije koje se zaista najčešće koriste i koje je važno držati na dohvat ruke, ali kada vam bude zatrebao manevarski prostor, moraćete da načinite korak više kako biste ga se dočepali. Posetom registar bazi stvari možete da vratite u „normalu”, pa je pitanje koje se postavlja zašto u Microsoftu nisu ostavili mogućnost da korisnici sami odaberu (kada je to već moguće zaobilaznim putem) kakav kontekstualni meni žele da koriste.

Naglašenije „ukrajanje”

„Ukrajanje, odnosno snapovanje, prozora nije stvar koja može da se smatra ekskluzivom Windowsa 10. Ova mogućnost predstavljena je još u Sedmici, ali je tek pod Desetkom dovoljno rafinisana, da ne kažemo dovedena do savršenstva. Međutim, jedna stvar je ipak nedostajala, a to je snažnije prezentovanje njenih mogućnosti. Odlično je to što većinu posla obavlja automatika i što je dovoljno da prozor prevučete do željene ivice ekrana kako bi se podela obavila automatski, ali zašto to nije bolje dokumentovano?

Sad jeste, doduše, donekle. Naime, „ukrajanje” možete da obavite na identičan način kao pod Desetkom i tu se ništa nije promenilo, ali ako kursor miša „parkirate” iznad tastera Maximize (na bilo kom prozoru), na ekranu će „iskočiti” dodatne mogućnosti. U pitanju je svojevrsna matrica, sastavljena od šest polja (upakovana u tooltip), koja služi za odabir načina snapovanja. Možete da birate između rada sa dva, tri ili četiri prozora, a ono što je najbolje je to da prozor sa kog ste je „pozvali” automatski može da se prosledi do odabrane „kućice”. Nakon toga, automatika preuzima posao na svoja pleća, a sve što vi treba da uradite je da sa spiska odaberete prozor koji želite da se pojavi u preostalim „kućicama”.

(Velika) frka oko (malih) vidžeta

Istina je, Windows 11 korisnicima nudi i vidžete. Nažalost, ne one koje pamtimo iz Windows Viste i Sedmice. Osim što su predstavljali lepu igračku i ukras za desktop, vidžeti su bili i rizik za bezbednost, pa su u Microsoftu rešili da ih pošalju u večna lovišta. Deceniju kasnije, dobijamo nešto što se samo naziva vidžetima, ali se potpuno drugačije koristi, uz dijametralno suprotan ponuđeni sadržaj.

Novoj vidžet sekciji pristupa se direktno sa quicklauncha, preko tastera Widgets, koji se nalazi do onog za manipulaciju virtuelnim radnim površinama. U pitanju je svojevrsni news feed na kom se pojavljuje sadržaj iz oblasti koje ste prethodno odabrali. Na primer, možete da pratite vesti iz tenisa, muzike, politike i tome slično, što na papiru deluje prilično primamljivo. Međutim, iako sadržaj koji će se ovde pojavljivati može da se personalizuje, ne može da se lokalizuje, a to može da dovede do postavljanja pitanja o upotrebljivosti čitavog sistema. Da bismo bili krajnje precizni, treba naglasiti da lokalizacija jeste podržana, ali je ograničena na probrane regione među kojima se naš ne nalazi.

Osim vesti, odavde mogu da se koriste i dodaci koji zaista podsećaju na „prave” vidžete. Tako, na ekranu možete da dobijete savete za korišćenje Windowsa, vremensku prognozu, to do listu i tako dalje. Možete da birate između tri veličine „prozora” u kom će se ispisivati sadržaj, ali i da po sopstvenom nahođenju obavite njihovo raspoređivanje na radnoj formi. Nažalost, ništa od sadržaja ne može da napusti okvire dashboarda koji je, pritom, prilepljen za levu ivicu ekrana i položaj/veličina ne mogu da mu se menjaju. Inače, deo dashboarda je i polje Search čije korišćenje, za razliku od onog u meniju Start, ne podrazumeva pokretanje sistemske rutine Search, pa samim tim ne dolazi ni do „blokiranja” sadržaja na ekranu. Jedan od razloga za tako nešto je i podatak da se ovde radi o online pretrazi putem pretraživača Bing.

Renovirana Prodavnica

Iako je predstavljena još 2012. godine, Microsoft Store je tek sa Desetkom trebalo da dobije pun značaj i obim korišćenja. Međutim, iz nekog razloga programeri su ovaj segment Desetke u potpunosti zanemarili, pa je Prodavnica bila sve, samo ne pouzdano mesto odakle su korisnici „vukli” neophodne aplikacije. Postojala su čak dva (glavna) razloga zbog čega je to tako: Microsoft Store bila je izuzetno nepregledna i uvijena u neodgovarajuća grafička rešenja i iz nje ste veoma retko mogli da pristupite third party ostvarenjima. Za prosečnog korisnika bila je gotovo neupotrebljiva... Na sve to treba dodati i podatak da je Prodavnica bila veoma spora i da je u nekim situacijama toliko otežavala preuzimanje sadržaja da su mnogi odustali od njenog daljeg korišćenja.

Microsoft Store u Windowsu 11 predstavlja moderno parče softvera koje je prijatno i za oko i za korišćenje. Organizacijom neodoljivo podseća na Googleov komplement, namenjen vlasnicima Android uređaja - Play Store, što nije loša stvar. Jednim pogledom na ekran možete da vidite osnovne informacije o softveru koji želite da preuzmete, ali to je tek početak. Ono što je možda i najznačajnije je to da je Microsoft obećao da će third party strane daleko lakše moći da obave dodavanje sadržaja, pa, tako, već sada iz prodavnice možete da preuzmete OBS Studio, TeamViewer, Zoom, Discord, VLC media player... Naprednijim korisnicima ovo se neće činiti kao bogzna šta, ali je sa aspekta bezbednosti i te kako značajno. Preuzimanje aplikacija na klasičan način sa sobom nosi veliku mogućnost da se „zakači” propratni maliciozni sadržaj, naročito ako se download obavlja sa neproverenih lokacija. Na ovaj način, rizik će se smanjiti na minimum, a to će početnicima svakako biti od pomoći.

Ostale novine

Windows 11 donosi daleko više novina nego što smo to bili u prilici da vam predstavimo ovim putem. O njima, ali i onima koje su obećane i tek treba da dođu, pisaćemo u narednom periodu. Ipak, sada ćemo pomenuti još neke stvarčice za koje smo smatrali da su važne. Jedna od njih je i Microsoft Teams integracija, nova zvučna šema koja je, ma koliko se trivijalnom činila, odlično „čučnula” u praksi, tu je i podrška za Auto HDR (ne iz za DirectStorage koji stiže kasnije), optimizovana aplikacija Xbox koja omogućava lakše preuzimanje i instaliranje igara sa servisa Xbox Game Pass, uz mogućnost streamovanja igara preko xClouda, a tu je i podatak da je Windows od sada isključivo 64-bitni operativni sistem i da više neće biti nuđen u 32-bitnoj iteraciji...

Hardverska zahtevnost

Velika prašina podigla se oko hardverske zahtevnosti novog Windowsa, iako ona na prvu loptu nije ništa posebno. Na primer, Jedanaestka traži 64-bitni, gigahercni procesor sa svega dva jezgra, četiri gigabajta radne memorije, monitor HD rezolucije dijagonale devet inča, grafičku karticu koja je kompatibilna sa standardom DirectX 12 i 64 gigabajta slobodnog prostora na hard-disku. Međutim, ono što postaje jasno tek dubljom analizom jeste to da instalaciju ne možete da obavite baš na svakom hardverskom sklopu koji zadovoljava načelne specifikacije. Lista kompatibilnih procesora izuzetno je kratka, a kada ih instalaciona rutina označi kao nepodobne, nećete daleko stići. Postoji način da se ograničenje zaobiđe, ali u tom slučaju gubite pravo na updateovanje sistema. Rutina za nadogradnju jednostavno će uprti prstom na hardver koji nije kompatibilan i obustaviće proces na samom početku. Postoje indikacije da će lista podržanih procesora biti proširena, ali za sada stvari stoje ovako.

Ovde ćemo malo skrenuti sa teme i pažnju vam usmeriti na podatak da je verziju Home moguće instalirati isključivo ukoliko postoji aktivna internet konekcija, odnosno, samo ako imate otvoren Microsoft nalog. Ograničenje se odnosi i na verziju Home S i za sada ne postoji način da se ta prepreka zaobiđe.

Mršava lista podržanih procesora i pratećeg hardvera samo je vrh ledenog brega na koji ćete naleteti. Naime, prethodnih meseci puno se govorilo o tome da Windows 11 neće biti moguće instalirati na mašinama koje ne podržavaju tehnologiju Trusted Platform Module 2.0. Ovo je, nažalost, tačno, pa ako na matičnoj ploči ne postoji pomenuti dodatak, imate tri puta kojima možete da pođete. Možete da kupite modul u PCI-E varijanti ili onaj koji se „bode” u matičnu ploču, zamenite matičnu ploču (uz nju verovatno i procesor i memoriju) ili probate neki od dostupnih „hakova” i na taj način rizikujete ograničenu funkcionalnost operativnog sistema i nemogućnost njegovog updateovanja (potonje je, na kraju, ipak moguće). Pored toga, u BIOS-u morate da uključite i Secure Boot, a to, dalje, zahteva postojanje GPT sistemske particije, odnosno, da bude aktivan protokol UEFI. O tome zašto su se programeri odlučili na ovaj korak možemo da raspravljamo do jutra i ništa nećemo promeniti - situacija je, jednostavno, takva kakva jeste.

Pre nego što se upustite u avanturu instalacije, možda ne bi bilo loše da još jednom proverite kako stojite na polju hardverskih preduslova. Da biste ustanovili stanje ne morate da budete ekspert, jer postoje softverske alatke koje će posao obaviti umesto vas i taksativno vam navesti detektovane probleme (ako ih bude, naravno). Microsoft je za tu potrebu izradio aplikaciju PC Health Check, koju besplatno možete da preuzmete sa adrese i.sk.rs/358195 (13,6 MB). Uzevši u obzir podatak da je ova alatka u prošlosti umela da pravi probleme, možete da se oslonite i na neko od dostupnih third party ostvarenja, kakvo je i WhyNotWin11
(github.com/rcmaehl/WhyNotWin11, 2,23 MB).

• • •

Windows 11 je sve ono što je Windows 10 trebalo da bude. Microsoftu je, očigledno, trebalo vremena da uobliči neke stvari, naročito to kako će izgledati sekcija sa podešavanjima i kakav će da bude raspored opcija u njoj. Sada to deluje daleko ozbiljnije i bolje nego ranije, a kada se na to dodaju ostali vizuelni perkovi,Jedanaestki malo šta može da se zameri. Naravno, ikonice na sredini taskbara i novi meni Start neće svakom da „legnu”, naročito kada se zna da su nam programeri vezali ruke kada je manipulacija sadržajem na taskbaru u pitanju.

Ako se po strani ostavi ubavi facelift, na površinu izbijaju nedostaci koji nam govore da je kompanija iz Redmonda i te kako požurila sa donošenjem Windowsa 11 na softversku pijacu. Nedostaje obećana podrška za Android aplikacije, sistem se i dalje oslanja na legacy delove koji štrče kao korov, mnoge sistemske komponente samo su kopirane iz Desetke i tako dalje. Sve to nam sugeriše da Windows 11 ni izbliza nije zaokružen sistem i da pred nama još jednom imamo poligon za testiranje, baš kao u slučaju Windowsa 10. Setite se samo kako je Desetka izgledala na početku i šta je sve od mogućnosti donosila, a kakva je situacija danas. Izgleda da nas isto to očekuje i kada je Windows 11 u pitanju i to se mnogima neće dopasti. Zapravo, pravu situaciju spoznaćemo tek u mesecima pred nama, kada kontinuirano testiranje u realnom radu bude dalo potpunije rezultate.

Bez obzira na to, Windows 11 nam se dopao i donosi više pozitivnih nego negativnih stvari. U osnovi je brz i stabilan poput Desetke, ali izgleda bolje i čini da korišćenje kompjutera bude zabavnije. Naravno, ne traže svi zabavu i vizuelne novotarije nisu svačija „šoljica čaja”, pa je možda bolje da sačekate još neko vreme pre nego što „pritisnete okidač” i pređete na novi Windows. Na kraju krajeva, Windows 10 će imati podršku do 14. oktobra 2025. godine, pa dotle možete da se opustite i Microsoftovim programerima ostavite vremena da uglancaju sve površine i zaoble sve oštre ivice, baš kao što su to već uradili sa uglovima prozora.

Naš video: i.sk.rs/358229 (Windows 11 — prvi utisci)