Dejan PETROVIĆ

1. novembar 2021.

Sistemi „Uradi sam” kod kućne automatizacije nisu nepoznanica na ovim stranicama, bilo ih je zaista dosta. Mi pametni „skretničar” iz naslova povezuje gomilu Xiaomijevih proizvoda, koji koriste razne načine povezivanja i sve te podatke nam preko lokalne mreže postavlja „na dlan”, odnosno, ekran našeg mobilnog telefona. Mi smo uz Hub dobili nekoliko takvih uređaja i mogli smo da vidimo kako to sve, zapravo, radi.

Sam Smart Hub je u formi diska omanjih dimenzija. Na mat belom plastičnom kućištu nema mnogo šta da se vidi: tu su jedna diskretna, višebojna LED i Mi logotip. Osim preko LED, uređaj će nas dodatno obaveštavati i preko unutrašnjeg bipera. Po obodu su skoro neprimetni funkcijski i ’reset’ tasteri. Nasuprot njima je USB-C priključak za napajanje ovog „skretničara”. Kabl USB-A na USB-C dobija se u kutiji, ali ne i strujni adapter. Hub nema autonomno napajanje u vidu baterije, a smatramo da za njom i nema potrebe, jer ako nema struje za Hub, neće je biti ni za ruter.

Mi Smart Hub se na lokalnu mrežu povezuje bežično, a proizvođač napominje da rastojanje do rutera ne bi trebalo da bude veće od šest metara. Pored Wi-Fi veze po 802.11 b/g/n standardu, dakle, na 2,4 gigaherca, Smart Hub koristi i Bluetooth 5.0 i ZigBee 3.0. Za upravljanje koristimo Xiaomi Home aplikaciju. Hub je nemoguće povezati bez pružanja podatka o lokaciji; iskreno se nadamo da će se ovoj praksi jednom stati na put.

Korisnički interfejs aplikacije je klasičan. Međutim, iako se nekim od dodatnih uređaja u aplikaciji može pristupiti kroz Hub vidžet, mnogo je praktičnije pristupiti svakom preko svog vidžeta. Xiaomi nije koncipirao topologiju u pravcu „Hub, pa ostali”, već po „sobama”. Ako u sobi imamo čak i dva Smart Huba, sa svojim Child uređajima, svi će se izlistati.

Kada kažemo kućna automatizacija, podrazumeva se da se nešto dešava automatski, bez naše interakcije. U okviru aplikacije je Automation ekran gde postavljamo scenu koja će se pokretati po sistemu If->Then, a tako su i opisani koraci. U odeljku If biramo uslov, a obično je u pitanju neki od senzora, dok u Then navodi šta će se izvršiti. Shodno tome, u zavisnosti od toga u kom smo odeljku, izlistaće se samo uređaji koji za taj deo imaju smisla. U Then se svakako neće izlistati senzor svetla, na primer. S obzirom na to da je porodica uređaja koju je Mi namenio uz ovaj Hub prilično velika, može se napraviti zaista svašta.

Svi dodatni uređaji spadaju u Child grupu, a razlikuju se, između ostalog, i po načinu povezivanja. Po ZigBee standardu se sa ovim „skretničarem” povezuje senzor za detekciju svetla. Senzor je prilično malih dimenzija, tek nešto veći od CR2450 baterije kojom se napaja. Intenzitet svetla meri u luksima, sa osetljivošću od dva luksa i opsegom od 0 do 83 hiljade luksa. Na obodu senzora imamo isti funkcijski taster, a o svom statusu nas obaveštava diskretna LED. Osim podataka o svetlu, senzor šalje i podatke o napunjenosti baterije, tako da ćemo znati kada je vreme za zamenu. Problem predstavlja izuzetno čvrst spoj donjeg poklopca za ovako mali uređaj. Senzor se može zalepiti na kakvu ravnu površinu sa obostrano lepljivom trakom koja se dobija u paketu, ali i preko prilično jakih unutrašnjih magneta (samo na metalnu površinu, naravno).

Mi pametna ZigBee utičnica ne donosi ništa novo što već nismo sretali kod sličnih rešenja. Utičnica je prolazna, šuko, a zamerku upućujemo na dimenzije. Ako ćemo je koristiti sa razdelnicima („produžnim kablovima”) ili nekim drugim višestrukim utičnicama, susedne utičnice će biti neupotrebljive. Kao i senzor svetla iznad, i ovde imamo taster kojim je možemo isključiti, ali ga koristimo i za uparivanje. Tu je vredna pomena još samo statusna LED. Preko aplikacije dobijamo podatke o trenutnoj potrošnji priključenog/ih uređaja, ali i dnevnoj i mesečnoj. Utičnicu, a preko nje i priključeni uređaj, možemo daljinski da isključimo.

Sledi Mi pametna LED sijalica. Autor ovih redova se za njeno povezivanje našao u problemu, zbog toga što svuda u kući ima LED panele ili G4/G9 grla, ali ne i staro, standardno E27 grlo koje je ovde neophodno. (roblem smo rešili takozvanom štek lampom. Ovo navodimo, jer se u poslovnim prostorima, a polako i u mnogim domovima, E27 grla izbacuju iz upotrebe, usled spuštenih plafona i sličnih rešenja.

Za razliku od prethodnih dodataka, sijalica za povezivanje sa pametnim „skretničarem” koristi Wi-Fi na 2,4 gigaherca. Naravno, ne direktno, već preko rutera i lokalne mreže. Za povezivanje je potrebno da sa mobilnim uređajem budemo blizu sijalice, a Smart Hubu je dovoljno da je u lokalnoj mreži, nebitno koliko daleko od sijalice. Nama je sijalica prijavila da joj je rastojanje do rutera od nekih šest metara malo, ali, ipak, dovoljno. S obzirom na to da ovo nije RGB sijalica, preko aplikacije ne biramo boju, već možemo samo da je uključimo/isključimo, ali i da biramo intenzitet osvetljenja u nekoliko koraka. Osim toga, možemo je postaviti da trepće u svrhu obaveštenja.

O jednostavnijim Child senzorima nema mnogo toga da se kaže. U svakom slučaju, sistem napakovan raznim senzorima, recimo za vrata, dim i slično, uz neke izvršne, poput ventilatora i osveživača, može da bude jako zanimljiv. Uz detektor pokreta, senzor za detekciju tela i slično, može se napraviti i pristojan bezbednosni sistem.