Vladimir PISODOROV

1. novembar 2021.

Ukoliko ne želite da se petljate sa, po mišljenju mnogih, zaguljenim RetroArchom, jedini način da kvalitetno uživate u emulaciji Nintendovog DS-a na Android uređajima je aplikacija DraStic DS Emulator. Međutim, ovo parče softvera nije besplatno i ukoliko želite da ga koristite, autoru morate da uplatite pet „zelenih novčanica”. Besplatna, standalone alternativa konačno postoji i dolazi u obliku melonDS-a, koji smo i do sada mogli da koristimo kao „jezgro” za pomenuti RetroArch...

Odmah na početku valja napomenuti da se melonDS još uvek nalazi u početnoj fazi razvoja, a to znači da možete da očekujete izvesne probleme u radu. Pre svega, ovde mislimo na nekonzistentan framerate i grafičke glitcheve, čak i u igrama koje u RetroArchu, oslanjajući se na melonDS „jezgro”, ferceraju savršeno. Postavljanje u rad relativno je jednostavno, jer je potrebno da uradite samo dve stvari. Osnovno je da program uputite na direktorijum u kom ste obavili skladištenje ROM-ova. On može da bude bilo gde na memorijskoj lokaciji, dok ROM-ove ne morate da ekstrahujete, s obzirom na to da melonDS može da „zaviri” u unutrašnjost kompresovanih arhiva. Ovaj korak možete da obavite i naknadno, iz sekcije sa podešavanjima. Sledeća stvar koja je potrebna jeste da uputite program do fajlova koji reprezentuju BIOS konzole. Ne trebaju vam svi, već samo oni čiji će se nazivi pojaviti na ekranu.

Nakon dvokoraka, na glavnom ekranu pojaviće se spisak detektovanih igara, uz pratnju odgovarajućih covera u vidu thumbnailova. Obratite pažnju na to da iza naziva svake igre stoji ikonica zupčanika, preko koje pristupate podešavanjima za svaku od njih ponaosob. Ovde možete da odaberete način bootovanja (podržan je, eksperimentalno, i DSi), da li će se koristiti mikrofon ili ne, ali i da li želite podrazumevan raspored kontrola na ekranu ili onaj koji ste, eventualno, vi izradili. Inače, melonDS može da radi u vertikalnoj (preporučenoj) ili horizontalnoj orijentaciji, uz mogućnost da se pored komandi obavi i premeštanje virtuelnih ekrana konzole po radnoj površini. Osim toga, u svakom momentu možete da obavite snimanje/učitavanje pozicije, ali i da probate da primenite varanja koja se „vuku” iz naročite baze podataka koju je potrebno smestiti na memorijskoj lokaciji.

Što se ostalih podešavanja tiče, uglavnom možete da zaboravite na njih, jer sve odlično funkcioniše i po defaultu. Ipak, važno je napomenuti da je preko slike moguće „navući” neki od grafičkih filtera, isključiti vibraciju, „narediti” korišćenje custom verzija BIOS-a, odrediti veličinu keš memorije, na ekran postaviti brojač frameratea i tako dalje.