Vladimir TRAJKOVIĆ

1. oktobar 2021.

Nova generacija Radeona, zasnovana na Navi II arhitekturi, na tržištu je već gotovo godinu dana. Od samog starta, ove kartice ozbiljno su napale konkurenciju i pokazale da su i te kako sposobne da se nose sa savremenim igrama. Iako još uvek ne mogu da se mere sa GeForce modelima kada su u pitanju ray tracing performanse, u svemu ostalom su prilično ravnopravne. Letos smo se prvi put družili sa najjačim modelom među njima - RX 6900 XT (SK 7/2021, i.sk.rs/29773).

Podsetimo, srce ove kartice čini grafički procesor sa oznakom Navi 21 XT koji se sastoji od četiri celine, nazvane Shader Engines. Svaka od njih sastavljena je od 10 Dual Compute Units, koji predstavljaju osnovni gradivni element ovog grafičkog procesora. Efektivno, to je brojka od 80 Computing Units, od kojih se svaki sastoji od 64 stream procesora. Ostatak čipa čini 320 teksturnih i 128 rasterskih jedinica, uz 80 Ray Accelerators jedinica, po jedna za svaku CU celinu. Čip komunicira sa GDDR6 čipovima kapaciteta 16 gigabajta putem 256-bitne magistrale, a na raspolaganju mu je i čak 128 megabajta L3 keš memorije. Ovoga puta, red je došao na pravu poslasticu, najjači Sapphireov model - Nitro+ AMD Radeon RX 6900 XT SE Gaming OC.

Kilometarske oznake modela grafičkih kartica su, izgleda, postale trend, naročito kod (naj)jačih modela, pa tako ni ovaj safir ne odstupa od nove norme. Takođe, dimenzije su mu „kilometarske”, jer sa svojih 32 centimetra dužine neće moći da se smesti baš u svaku „kantu”, već zahteva prilično prostrano kućište da svojim gabaritima ne bi ometao funkcionisanje ostalih komponenata. Prostor mu je neophodan ne samo zbog fizičkih dimenzija, već i zbog potencijalnog preteranog zagrevanja ostalih komponenata sistema u malom prostoru, pošto se sa deklarisanom potrošnjom od čak 363 vata komotno može upotrebiti za zagrevanje manjih prostorija u umereno prohladnim jesenjim danima.

Stoga i ne čudi na koji je način izvedeno njegovo napajanje - ukupno 18 naponskih faza se stara za napajanje grafičkog procesora, memorije i ostatka elektronike ove kartice, dok se strujom snabdeva uz pomoć dva osmopinska i jednog šestopinskog naponskog konektora, što ovoj kartici, teoretski, omogućava da „povuče” čak 450 vati. Tu vrednost nismo uspeli da zabeležimo tokom testa, ali je deklarisana potrošnja znala da poskoči za koju desetinu vati u određenim situacijama, naročito prilikom pokušaja overkloka. Kažemo pokušaja, jer se ovaj Nitro nije naročito proslavio sa ručnim overklokom, pa su dobici bili krajnje simbolični, ali to i ne čudi kada se u obzir uzme da je kartica već fabrički „nategnuta kao struna” i da se od ovog čipa ne može očekivati mnogo više.

Ovakva zverka zahteva i ozbiljno hlađenje, pa je kuler sastavljen od mnoštva toplotnih cevi i velikog broja aluminijumskih rebara. Tu su i tri ventilatora prečnika 100 milimetara, koji zajedno sa ostatkom kulera obavljaju fantastičan posao i karticu sa ovolikom potrošnjom drže na oko 70 stepeni pri 1500 obrtaja u minutu. To je tek polovina njihove maksimalne brzine, pri kojoj su prilično tihi, dok je temperatura u razumnim granicama za ovako moćan čip. Performanse kulera zaslužuju pohvalu i zbog mogućnosti prilagođavanja svačijem ukusu, pošto je pored drugog (silent) profila BIOS-a kartice, uz pomoć prisutnog prekidača, postavkom u treći položaj moguće potpuno proizvoljno postavljanje vrednosti ventilatora, kada se njihova brzina kontroliše uz pomoć pratećeg, TriXX softvera. Kuler, kao celinu, zaokružuje metalni backplate, koji je neizostavan na kartici ovih dimenzija, ali pored strukturnog ojačanja, on, zapravo, učestvuje u rashlađivanju komponenata ugrađenih na zadnjoj strani kartice.

Detalj koji se nama nije dopao i koji do sada nije bio svojstven Sapphireu, barem ne u ovolikoj meri, jeste LED šarenilo. Sufiks SE u oznaci kartice nema nikakve veze sa nekada ozloglašenom Second Edition oznakom slabijih verzija grafičkih kartica, već označava Special Edition. Ta posebnost se, pored impresivnih tehničkih karakteristika i performansi, nažalost, ogleda i u punom RGB LED osvetljenju čitave kartice, koje nije moguće isključiti fizički, uz pomoć nekog tastera/prekidača, već samo softverski. Softver je još jedna stavka više u memoriji koja opterećuje sistem, a čak smo je i mi instalirali, ne bi li ukrotili „sve boje duge” koje prilično intenzivno šljašte i ruže izgled ovako ozbiljnog parčeta hardvera. Kome ovaj detalj smeta koliko i nama, odlučiće se za verziju kartice bez „specijalnih efekata”, ali „obična” verzija raspolaže sa centralnim ventilatorom koji je nešto manjeg prečnika, a i ostale performanse su za koji procenat slabije.

U obe varijante, koliko god bio moćna kartica, ovaj Nitro je daleko od isplative kupovine, jer je od vicešampiona među Radeonima, modela RX 6800 XT, brži tek za desetak procenata, dok košta čak dve (neretko i više) hiljade evra. Da, napisali smo rečima da ne bi bilo zabune. Dva soma, ako vam je lakše da razumete. Toliko ulaganje u hardver koji se ne koristi u profesionalne svrhe, po našem mišljenju, nikada neće imati smisla, bez obzira na nečiju kupovnu moć.