Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2021.

Najnoviji model Huaweijevih True Wireless bubica donosi sve ono što se, generalno, očekuje od flegšip slušalica u 2021. godini: aktivno suzbijanje buke (ANC), multi-point Bluetooth 5.XX konekciju i zvuk u visokoj rezoluciji. Ova poslednja stavka je, nažalost, uslovljena uređajem sa kojim ih spajate i reprodukujete sadržaj, ali o tome malo kasnije.

Huawei FreeBuds 4 su, poput novih Apple AirPodsa, TWS bubice konstruisane u Open-fit maniru. Open-fit podrazumeva „redukovan” dizajn dela slušalica koji ulazi u ušni kanal, bez gumenog dodatka koji ulazi dublje u kanal i pravi kvalitetniji dihtung. Postoje ljudi koji se bukvalno nakostreše od ideje gumenog „penetratora” koji im ulazi u uho i oni uvek biraju ovakvu, minimalno invazivnu konstrukciju. Loša strana Open-fit dizajna je to što idealno pasuje u mali procenat ušnih školjki i što ne možete da ga podesite prema sebi stavljanjem uže ili šire gumice, kao što to možete kod slušalica sa penetratorom. Dakle, ovo su slušalice koje MORATE da probate pre nego što ih kupite, jer vrlo lako može da se desi da vam uopšte ne odgovaraju, posebno ako imate širu školjku. U mom slučaju, širokih i velikih ušesa, slušalice su bukvalno ispadale iz uha čim bih malo jače okrenuo glavu; moja žena i ćerka, koje imaju manje uši, nisu imale taj problem.

Slušalice, inače, izgledaju odlično. Dolaze u srebrnoj ili beloj boji i konstruisane su poput prethodnih modela FreeBuds serije, sa izrazitim „repićima” i minimalnim segmentom za membranu. Ovakav dizajn omogućava bolju implementaciju komandnih gestova usled inteligentnije korisne površine koja „viri”, a koje ovde možete podešavati po želji u okviru Huaweieve aplikacije AiLife. Na primer, zvuk pojačavate kliznim pokretom po repiću bubice, što je kod kompaktnih, „dugme” bubica, nemoguće.

Kod aplikacije je Huawei napravio konfuziju, jer verzije koje postoje na Google Play i App Galery prodavnicama nisu iste. Ona sa Google Playa ne podržava ovaj (najnoviji) model slušalica, što znači da ćete morati da pravite nalog na App Gallery i da odatle skinete softver, što je vrhunsko smaranje ukoliko ste, na primer, vlasnik Samsunga, Xiaomia, Motorole ili bilo kog drugog Androida koji nije Huawei i nema potrebu za alternativnim marketom. Naravno, sluške možete da koristite i bez AiLife appa, ali onda ostajete uskraćeni za podešavanja, apdejte firmvera i mnoge druge stvari. U okviru aplikacije možete da uključujete i gasite ANC, podešavate njegov intenzitet (jači i slabiji, tzv. „cozy” za manje bučna okruženja), da uključujete bass ili treble boost, itd. Aplikacija, nažalost, ne nudi ekvilajzer, niti presete za razne muzičke žanrove, tako da vam za reprodukciju muzike preporučujem neku kvalitetniju namensku aplikaciju koja sve to ima.

Multi-point povezivanje, takođe, obavljate iz aplikacije, mada su slušalice dovoljno inteligentne da jednom definisane uređaje ne brkaju. Ova opcija je izuzetno korisna za rad od kuće ili sa terena, koji podrazumeva često prebacivanje sa jednog na drugi izvor zvuka, recimo, sa Spotify streama koji po defaultu imate na telefonu na Zoom sastanak kome ćete prisustvovati preko laptopa.

Što se tiče autonomije, Huawei tvrdi da uz uključen ANC slušalice mogu da rade dva i po sata ili oko četiri sata, ukoliko se ANC ne koristi. Potpuno prazne bubice za petnaest minuta punjenja u kutijici možete natankovati za dodatnih sat vremena korišćenja uz ANC ili malo više od dva sata bez ANC-a. Testirao sam ih u „idealno-izazovnom” okruženju, na letu od Larnake do Beograda, koji je trajao tačno dva i po sata i mogu da posvedočim da je pri sletanju ostalo nekih dva procenta kapaciteta u svakoj bubici. Kao i svaki ANC, i ovom najviše prija jednolična buka poput avionskih motora, tako da su ove slušalice solidan izbor za one koji često lete, putuju vozom ili nekim drugim motornim prevozom. ANC, međutim, slabo radi kada nema dihtunga između slušalice i ušnog kanala. Open-fit konstrukcija možda manje iritira korisnika koji bubice nosi satima, ali podrazumeva da stabilan diht, praktično, nije moguće ostvariti prilikom kretanja ili trčanja, pa čak i tokom sedenja ukoliko imate široku ušnu školjku. Slušalice podržavaju i adaptabilni ANC koji zavisi od oblika vaših ušiju, ali ako je zaptivenost slaba, nikav AI vam neće pomoći da to sve bolje radi.

Kvalitet zvuka je, generalno, sjajan, ali ne zavisi samo od membrane, procesora i izrade, već i od kodeka koji se koristi pri reprodukciji, tako da neće biti isti za sve korisnike. Od HD kodeka, slušalice podržavaju samo Huaweiev L2HC, kodek uporediv sa Sonijevim LDAC-om, koji zahteva Mate 40 ili P40 modele ili novije. Ako imate stariji Huaweiev telefon, poput Huawei Mate 20 Pro, bez obzira na činjenicu da taj telefon ima Bluetooth 5.0, moći ćete da reprodukujete samo zvuk standardnog kvaliteta - Svaki FLAC iz kolekcije će vam zvučati kao običan MP3. Ovo je sumanuto na više nivoa, pogotovo u kontekstu cene ovih slušalica, ali ako je za utehu, i mnogi drugi veliki proizvođači ovako tretiraju svoje stare mušterije (Samsung, recimo).

Na oficijelnom Huaweievom domaćem portalu, FreeBuds 4 koštaju 21K dinara. Mogu da ih preporučim isključivo vlasnicima novih modela Huaweijevih telefona, pod uslovom da ih prethodno probaju radi ušnog pasovanja, dok će korisnici drugih telefonskih brendova, za te novce, imati opcije koje će im neuporedivo više odgovarati u kontekstu hi-def kodeka i udobnosti korišćenja.