Marko NEŠOVIĆ

1. septembar 2021.

Interesantna 2D platformska igra stavlja vas u čizme Luciusa, drvoseče koji živi u paralelnom univerzumu koji kontroliše TetraGen. TetraGen je uništen, a njegovi delovi su rasuti širom sveta, pa Lucius mora da ih pronađe, kao i svog sina koji je nestao kada je TetraGen uništen. U potrazi za svojim sinom, Lucius će morati da prođe preko 40 nivoa u četiri magična četvorougaona sveta, koji predstavljaju prelepi, ali nekompletni svet koji je kontrolisao TetraGen.

Nalazite se u kvadratnom svetu u kom je cilj da dođete do rotirajuće kapije koja vas vodi do narednog nivoa. Ono što je otežavajuća okolnost je to što je kapija sa svakim nivoom smeštena na mestu do kog je, naizgled, nemoguće stići prostim kretanjem. Tu se u priču ubacuje posebna mehanika igre koja omogućava glavnom protagonisti da reši svaki nivo. Prvi sistem omogućava rotiranje celog sveta u određenom smeru (uglavnom za 90 stepeni), preko posebnih kamenih statua koje se nalaze na različitim delovima nivoa. Na taj način pomerićete i gravitaciju i ravan kretanja, omogućavajući potpuno novi set mogućnosti i prolaze do cilja.

Pored statua, koje će vam biti dovoljne za prvih nekoliko nivoa, tu je i magični fenjer kojim možete da pomerate određene delove nivoa - stubove, kreirajući tako stepenište ili mostove do delova do kojih, inače, ne biste mogli da dođete. Sa fenjerom ćete, takođe, moći da pravite platforme koje će vam omogućiti da nakon rotacije sveta za 90 stepeni ne padnete sa visokog dela, već na neku platformu koju ste izvukli baš na tom mestu. U kasnijim nivoima naići ćete na ogrlicu koja će vam omogućiti da se umesto dva, penjete tri kocke uspravno, što će dodatno otvoriti prostor za nove zagonetke i njihovo rešavanje. Više bismo voleli da je razvojni tim umesto penjanja na veće visine implementirao neki novi sistem, poput inverzije ili drugog tipa kontrole, koji bi dodao novu dimenziju rešavanja problema.

Ovo, u suštini, čini osnovu kretanja i sistem prevazilaženja nivoa i rešavanja glavolomki: kako doći do kraja nivoa i pokupiti delove Tetragona koji su rasuti na delovima mape, uglavnom suprotno od prolaza do narednog nivoa.

I dok je mehanika igre lepo osmišljena, ono što nikako ne funkcioniše jeste sistem kretanja, koji je na Nintendo Switch konzoli veoma trom i spor. Glavni junak se kreće kao da se upravo najeo nedeljnog ručka i umesto da lepo prilegne da odmori, mora da se pentra po nekakvim stepenicama i platformama. Kontrola stubova obavlja se preko kombinacije gornjih tastera i desnog analognog prekidača, tako što preko tastera odaberete stub, a onda ga pomerate gore-dole ili levo-desno, što je proces koji traje, posebno kada morate da pomerite nekoliko stubova koji nisu jedan pored drugog. Ovo potpuno bespotrebno zakomplikuje i produžava igranje, koje, ruku na srce, posle prvih deset nivoa postaje repetitivno i dosadno. Zanimljive glavolomke koje od vas ne zahtevaju da pomerite određene delove mape i dvaput zarotirate svet nalaze se uglavnom na poslednjem nivou sveta i predstavljaju izazov koji ne može svaki šestogodišnjak da reši nakon 15 minuta. Jedina stvar oko koje ćete se zaista pomučiti je glavni boss, čije pobeđivanje zahteva preciznost i dobar tajming.

Kako su nivoi mali i nema mnogo manevarskog prostora, ponekad će se desiti da se malo zamislite i počešete po glavi, kako biste utvrdili gde dalje da idete, ali će se to dešavati uglavnom kako igra odmiče. Atmosfera i muzika u igri su upravo onakve kao i kretanje - avionska muzika koja će vas više nervirati, jer vas dodatno usporava. Da ste lenjivac, verujemo da bi vam Tetragon legao kao guza na nošu, za sve ostale, plašimo se da će samo biti izvor frustracija, osim ako niste zagriženi fan glavolomki koji ne propušta ništa ovog tipa ni na jednoj platformi. Jedino je rejting ove igre pogodio u centar, svi od tri godine pa naviše.