Momir ĐEKIĆ

1. avgust 2021.

Dugogodišnja dominacija jednog od dva takmaca poprilično je umrtvila ovu decenijsku trku. Ipak, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo drugačijeg talasa, onog u kom AMD ide uzlaznom putanjom na svim delovima tržišta, dok Intel na svima njima opada. Količina problema sa kojom se Intel suočava u istom trenutku nije za potcenjivanje, a pandemija virusa korona nije pomogla ni jednima, ni drugima.

Udeo procesora kompanija Intel i AMD, ukupno

U drugoj polovini tekuće godine možemo očekivati da ovi trendovi i dalje ostanu na snazi. Intel će padati, a AMD će rasti. Ipak, ukoliko samo gledamo te brojke, nećemo videti celokupnu sliku. Nove arhitekture su na pomolu i one će uticati na pozicioniranje pred 2022. godinu. Takođe, veći uticaj bi u konačnici mogle da imaju igre na „višem” nivou - nivou politike i surovog biznisa. Tu će Intel tražiti svoju šansu. Jer, ukoliko ne kapitalizujete prednost i kroz tu sferu, vrlo brzo se stolice okrenu i sa „pogrešne” ste strane moći.

Rovovska godina

Veoma je interesantno posmatrati tržište računarskih komponenata iz različitih perspektiva. Jedna od njih je i ona zasnovana na primercima koji se testiraju pomoću softverskih alatki. Iako ne možemo reći da je ovo savršeno precizan alat za utvrđivanje udela procesora na tržištu, svakako ga možemo posmatrati kao atribut trenda - promena ili stagnacija na tržištu.

Jedna od takvih je analiza kompanije Passmark, kompanije koja stoji iza poznatog softvera za testiranje performansi. Na grafikonu koji prikazuje ukupan udeo testiranih procesora, jasno se može videti trend u kom se dve kompanije približavaju tački susreta, kojoj je AMD bio najbliži početkom 2006. godine. Ako je za utehu kompaniji Intel, rezultati prvog kvartala tekuće godine idu joj u prilog.

Situacija je nešto bolja po AMD ako se u obzir uzmu samo desktop procesori, gde su se krive dodirnule krajem prošle godine. Ovo je upravo segment gde su poslednja rešenja iz familije Zen u potpunosti zavladala prodajom novih procesora. Intel, usled problema sa proizvodnim procesom i lošom pozicijom u pogledu cenovne politike, ne može da zadrži „front” i od prvog kvartala 2019. godine beleži oštar pad. Na osnovu ovih rezultata se čini da će čitava 2021. biti godina pat pozicije.

Udeo desktop procesora kompanija Intel i AMD

Stanje na tržištu laptop računara i servera je, još uvek, povoljnije za Intel. Laptopi su bili u oštrom padu, sve do pojave Tiger Lakea, a kada je reč o serverima, iako AMD poslednjih nekoliko kvartala smanjuje zaostatak, prednost koju Intel ima je, uprkos dobrim rešenjima konkurencije, nedostižna, barem u nekoliko narednih godina.

Iako apsolutno nesavršeni, podaci kompanije Passmark jasno pokazuju da je AMD u naletu u svim kategorijama i da trend ne ide u korist njihovog glavnog konkurenta. Ulazak u još neka merenja pokazuje da i na serverskom tržištu, bar jednom njegovom delu, takozvanih stream procesora, suštinski namenjenim ugradnji u velike serverske farme za gejming - AMD beleži izuzetne rezultate.

Čak i na gejming platformama, AMD jasno beleži rast. Prema dostupnim podacima sa platforme Steam, udeo AMD procesora je u stalnom porastu od 2018. godine. Treba napomenuti da su podaci za tekuću godinu zabeleženi na kraju juna meseca.

Podaci o udelima različitih procesora iz oba tabora jasno pokazuje da su se korisnici okrenuli novijim platformama iz AMD-a, što se najbolje vidi u padu broja procesora zasnovanih na Bulldozer i Piledriver tehnologijama i rastu onih koji se zasnivaju na Zen arhitekturi. Ipak, usled nemogućnosti dovoljne proizvodnje novih procesora, AMD nije uspeo značajnije da „pomeri” liniju fronta u poslednjih godinu, do godinu i po dana. Poznati izazovi sa kapacitetima kompanije TSMC ovde su igrali veoma važnu ulogu.

Volšeban potez, potencijalno neostvariv

Udeo laptop procesora kompanija Intel i AMD

Kada je na čelo Intela došao Pet (Patrick) Gelsinger, bilo je jasno da će već u prvih godinu dana biti hrabrih poteza. Intel je hrabrost demonstrirao u marketinškom domenu, što baš i ne možemo nazvati suštinskom promenom. No, teren na kome se američka kompanija brzo snašla jeste politički, i to onaj kroz saradnju sa Vladom Sjedinjenih država i vojskom, a sve u cilju razvoja proizvodnih kapaciteta u saveznoj državi Arizona. Ma kako ovaj plan bio dobar i važan za Intel, za njegovu realizaciju potrebne su godine, a za njen uticaj na prihode i tržišnu poziciju verovatno i koja godina više. Stoga je Intel, u paraleli, krenuo i sa drugom važnom akcijom, manje vidljivom i važnijom za sadašnjost.

Intelovi proizvodni kapaciteti su u problemu već duže vreme i korenite promene u organizaciji konstruisanja i proizvodnje čipova doneće rezultate u periodu koji se meri godinama. Intel ima gorući problem i morao bi da ga rešava većom brzinom, onom koja bi donela rezultate unutar jedne godine. Za kompaniju sa značajnom količinom novca, kao što je slučaj sa Intelom, najbolji način brzog izlaska iz krize bila bi akvizicija.

Kupovinom kompanije sa postojećim proizvodnim kapacitetima, koja aktivno radi za druge kompanije i ima savremene rezultate, bila bi savršena akcija. Ipak, broj takvih kompanija je premali da bi izbor bio jednostavan, a neke su, bukvalno, van domašaja, i to ne zbog novca. Naravno, glavnu reč igra politika. Intel nije u mogućnosti da kupi azijske kompanije, koje bi bile idealne mete za akviziciju u ovom trenutku. Tajvanski TSMC je prevelik, dok kineski konkurent ne bi bio odgovarajući zbog trenutnih odnosa SAD i Kine. Jedina logična meta u takvim uslovima bila bi GlobalFoundries.

Kompanija koja se svojevremeno izdvojila iz AMD-a, a i dalje dominantno radi za njih, jedna je od potencijalnih meta akvizicije. „Wall Street Journal” je u proteklom periodu pisao o tome kako Intel razmatra kupovinu GF-a za oko 30 milijardi američkih dolara. Podsetimo, korejskom Samsungu bila je potrebna gotovo decenija da napravi uspešan biznis u proizvodnji čipova. Kupovina etabliranog proizvođača Intelu bi dala preko potreban „vetar u leđa”. Ovaj plan je, međutim, u suprotnosti sa nekoliko aspekata.

Udeo serverskih procesora kompanija Intel i AMD

Za početak, kao što je rečeno, AMD je jedan od ključnih korisnika usluga GF-a i nije realno za očekivati da AMD kupuje od konkurentske firme. Sa druge strane, izvršni direktor GF-a, Tom Kolfild (Caulfield), već duže vreme radi prema planu da kompaniju GlobalFoundries postavi na berzu. ni plan bio je da se to desi 2022. godine. U intervjuu za agenciju Rojters (Reuters), Kolfild je izjavio da nema aktivnih razgovora sa kompanijom Intel. Ovakav stav je Rojtersu potvrdila i osoba bliska vodećem investitoru kompanije GF, kompaniji Mubadala Investment.

Trenutak u kom Intel pokušava da akvizira kompaniju iz ove oblasti posebno je kritičan. Ne samo da živimo u stvarnosti nestašice čipova, već se ona proteže i na kontekst nedostatka zaposlenih u ovoj oblasti. Značajniji razvoj nije moguć dok se globalno hiljade novih, mladih i sposobnih ljudi ne bude zaposlio u ovoj oblasti. Trka za sav taj potencijalni talenat je aktivna i u njoj su svi jači igrači. Zlatom se ovih dana plaćaju poslovi u visokim tehnologijama i za jednog studenta završnih godina dobrih univerziteta bore se desetine i stotine izuzetnih kompanija. Čak i Intel, koji ima i ime i novac, nije u stanju da brzo i efikasno reši problem, niti akvizicije, niti talenta. Postoje situacije u životu kada ni novac ne rešava stvari u prvom činu. Ova je upravo jedna od njih.

• • •

Dok i jedna i druga kompanija rade na svim frontovima kako bi promenile sudbinu, istraživački timovi ne miruju. I Intel i AMD marljivo rade na razvoju alternativnih i kompetitivnih platformi za sledeću fazu tržišnog ratovanja. Centralno mesto, čini se, u njihovim planovima igraju različite implementacije bigLittle konfiguracija, kombinacija visokoperformantnih i visokoefikasnih (štedljivih) procesora. Intel ima AlderLake u najavi, a AMD već godinama radi na razvoju sopstvenih patenata iz ove oblasti. Kako se čini, dinamičko ažuriranje napona istovetnih jezgara, koje je Intel koristio pre jedne decenije, sada je iza nas. I jedna i druga kompanija će u narednom periodu kombinovati različita jezgra u cilju optimizacije utrošene energije.

Videvši kakve je rezultate Apple napravio sa čipom M1, čija dublja integracija sa macOS-om daje izuzetne rezultate, sasvim je prirodno očekivati da će Intel i AMD tesno sarađivati sa kompanijom Microsoft na optimizaciji načina na koji najpopularniji operativni sistem na svetu koristi hardver koji mu je dostupan. Istorija nas uči da je potrebno oko tri do pet godina kako bi se novo jezgro dovelo do savršenstva. Kako su i jedna i druga kompanija počele sa ovim u protekle dve godine, prve rezultate očekujemo krajem sledeće godine.