Dejan PETROVIĆ

1. avgust 2021.

Iz domaće firme Teh-Tel dolazi video-interfon sistem za više korisnika. Sastoji se iz dva uređaja, spoljne i unutrašnje jedinice. Ovi uređaji se između sebe povezuju putem standardnog kabla RVV4X0.5 (dobijeni, inače, ima šest žica), dužine 15 metara. Kabl se može nastaviti do dužine od 50 metara. Ako se koristi kabl sa debljim žicama (0,75 mm2), može se „protegnuti” i do 100 metara. U kutiji su još nosači i šrafovi, kao i dva strujna adaptera (12 V, 1 A) koji na svojim krajevima nemaju DC priključke, već tzv. JST PH2.54 tip konektora. To svakako nije tako često rešenje i može u budućnosti predstavljati problem u slučaju potrebe za zamenom. Drugim rečima, osuđeni smo da se obratimo proizvođaču za nešto što se može kupiti na svakom ćošku.

U kutiji još zatičemo sedam RFID tagova/privezaka, od kojih su pet za korisnike, a dva za administratora (za brisanje RFID privezaka ili dodavanje novih).

Spoljna jedinica dolazi sa štitnikom od kiše, koji je ujedno i nosač. Prilikom postavljanja na nosač, ovu spoljnu jedinicu osiguravamo šrafom. Prema dokumentaciji ova jedinica je otporna na vodu, ali se za montažu izričito zabranjuje postavljanje na mesta direktno izložena kiši i suncu. Bez obzira na ovu kontradiktornost, naše je mišljenje da se uređaju voda neće svideti u bilo kom obliku. Plastično kućište naprosto nije dovoljno kvalitetno zaptiveno, iako na kvalitet izrade nemamo zamerku.

Lice prednjeg panela prekriva aluminijumska pločica što se estetski lepo uklopilo. Kamera je u boji, bez mnogo podataka o CCD senzoru, broju piksela, rezoluciji i mogućnostima. Jedini podatak govori da je rezolucija kamere „oko 700 TV linija”, šta god to značilo u pikselima. Oko sočiva je poređano šest IR LED za uslove smanjenog svetla. Ispod kamere je zvučnik, dok je mikrofon u donjem desnom uglu. Taster kojim nas posetilac poziva je na sredini. Pri dnu je prozor iza koga možemo ubaciti prezime, ili naziv firme, a iza ovog prozora je i RFID čitač na 125 kiloherca.

Na poleđini su četiri konektora. Šestopinski terminal je obeležen brojevima gde se preko prvih četiri povezuje unutrašnja jedinica. Na peti i šesti može da se poveže električna brava. Tu su i tri JST PH2.54 neobeležena priključka. Na prvi dvopinski priključujemo strujni adapter. Proizvođač je predvideo da strujni adapter ne stoji napolju, već da se samo kabl (uz onaj za podatke) sprovede do spoljne jedinice. Iznad ovog priključka je jedan tropinski za povezivanje opcionog tastera za otključavanje vrata. I, na treći konektor se može povezati još jedna električna brava. Oznake i način upotrebe ovih konektora se mogu naći samo u dokumentaciji, mada je to moglo da bude ispisano i pozadi na poklopcu.

Unutrašnja jedinica ima formu tableta. Kućište je od bele plastike, a sa prednje strane je klirit. Iako na dizajn i kvalitet izrade nemamo zamerke, smatramo da bi staklo uređaju dalo mnogo veći premium look. Na zid se postavlja preko manjeg nosača, a na zidu deluje kao da lebdi. Dok smo na zadnjoj strani, reći ćemo da je ovde prisutan čak osmopinski terminal. Prva četiri pina su rezervisana za spoljnu jedinicu, dok se na preostala četiri mogu povezati po jedna električna brava i brava na kapiji. Do njega je i JST priključak napajanja. Imamo dva otvora za zvučnike, međutim samo je jedan iza.

Prednji panel rekosmo prekriva klirit, koji uzgred savršeno vrši posao. Ostaje manji znak pitanja kako će se panel ponašati nakon duže upotrebe, jer unutrašnjom jedinicom, i sistemom uopšte, upravljamo preko četiri polja sa plavim pozadinskim osvetljenjem, osetljiva na dodir, dakle prstima. Ogrebotine su neminovne. Prvo tač polje je „Nadzor” kojim dobijamo sliku sa kamere. Do njega su polja „Otključavanje električne brave” i „Otključavanje kapije”, i u nastavku polje „Razgovor”. U gornjem desnom uglu je mikrofon.

TFT/LCD ekran od sedam inča deluje mnogo manje na površini unutrašnje jedinice. Rezolucija ovog ekrana je 800 × 480 piksela, ali bez nekih drugih podataka. Na desnom boku su potenciometri kojima biramo osvetljenje, boju ekrana i jačinu zvuka na zvučnicima. Tu su još taster za odabir zvuka zvona i prekidač za njegovu jačinu, u tri koraka.

Sistem je ograničen za razgovore na dva minuta. Kada posetilac dođe i pritisne taster na spoljnoj jedinici, videćemo snimak sa kamere, a razgovor započinjemo tač poljem. Polje „Nadzor” daje snimak sa kamere i bez potrebe da neko pritisne taster. Ako je potrebno, kapiju/vrata otvaramo dodirom na polja za to. Pored otvaranja iznutra, kapija se može otvoriti prislanjanjem RFID tagova na spoljnu jedinicu. (Inače, o RFID tagovima će više biti reči u nekom od narednih brojeva, u rubrici SK Labs.)

Povezivanje nije predstavljalo problem. Dobijeni kabl ima jasno obojene žice i samo je potrebno ispratiti redosled. Video-pozivom smo u najvećoj meri zadovoljni. Kamera nema autofokus, pa samim tim sve zavisi i koliko je osoba blizu. Ekran ne preporučujemo da se postavlja negde pored prozora, zbog sunčevog svetla, a ni sa uglovima vidljivosti nismo najzadovoljniji. Ipak, kvalitet snimka je zadovoljavajući, ne previše ispran. Nismo imali električne brave, pa nismo mogli isprobati taj deo, ali unimerom smo videli da sistem sa tagovima funkcioniše.

Kada se sve sabere, lakoća povezivanja, osnovna funkcionalnost i kvalitet snimka, možemo biti zadovoljni. Još bi zadovoljniji bili kada bi se ovaj sistem mogao povezati na internet i dobila mogućnost upravljanja telefonom. No, za to služe takozvane video doorbell kamere, kakve smo već predstavljali na ovim stranicama.

Home DPV26 video-interfon je nešto drugačijeg dizajna. Spoljašnja interfon jedinica je dosta manjih dimenzija. Takođe dolazi sa nosačem koji bi trebalo da je štiti od atmosferskih uticaja, ali svakako ne na direktnom slivanju vode, ili direktno izložena Suncu. Interfon dolazi u dvobojnom kućištu. Gornji crni deo je rezervisan za kameru o kojoj nemamo podataka. Oko kamere su IR LED za noćne snimke. Odmah ispod kamere je mikrofon, dok je zvučnik u donjem, belom delu. Taster za komunikaciju je polukružnog oblika i lepo se uklopio. Sa zadnje strane imamo 6-pinski žičani terminal preko koga interfon povezujemo sa unutrašnjom jedinicom. Preko ovog terminala interfon se napaja strujom, a poslednja dva u nizu možemo povezati sa električnom bravom na 12 volti. Još imamo i dva potenciometra kojima možemo podesiti jačinu mikrofona i zvučnika interfona.

Iako u kućištu od plastike, unutrašnja jedinica sa ekranom izgleda vrlo dobro. Čak deluje poput kakvog malog tableta. Ekran od sedam inča i rezolucije 800 × 480 piksela ipak ne ide od ivice do ivice. Ispod ekrana imamo panel sa tasterima. Niz kreće prvo od LED, nastavljaju se taster za odabir jedne od 16 melodija, taster za uključivanje snimka kamere, dva tastera za otključavanje vrata i kapije, a poslednji je za uspostavljanje glasovne komunikacije sa posetiocem. Za audio-komponentu imamo mikrofon sa prednje strane i zvučnik sa zadnje. Ovo nije sve, sa bočne strane su tasteri za podešavanje slike, osvetljenje i kontrast. Ispod njih je otvor nalik na mikro SD slot, ali ne u ovom slučaju. Možda postoji model koji koristi isto kućište, a koji ovaj slot ima. Sa donje strane je točkić za podešavanje jačine zvuka. Zadnji panel priključak sadrži četiri JST PH2.54. Prvi dvopinski je za strujni adapter. I ovde strujni adapter koristi isti priključak kao i pomenuti modeli. Imamo tropinski za kapiju i dva četvoropinska. Jedan od njih sa kablom od devet metara (konektor postavljen) povezujemo sa interfonom, a drugi sa električnim bravama. Problem je što je sve to jako loše obeleženo. Jedna nalepnica pozadi sa jasnim oznakama bi dobrodošla.

Osim što možemo uticati na dva parametra slike, prikaz kamere se ne razlikuje mnogo od onog na kameri iznad, ili one iz Tel-Teha. Snimak i ovde deluje blago ispran i nedovoljno zasićen bojama. Rekli bismo da je osnovni hardver svuda, razlika je u dizajnu i pratećim mogućnostima. Ovde komande za otvaranje vrata nisu pravile problem jer imamo fizičke tastere. Kod ovog poslednjeg modela nemamo mogućnost povezivanja na internet, niti korišćenje RFID tagova. Ipak, na ono što video interfon nudi, nemamo nikakvu zamerku.