Dušan DINGARAC

1. avgust 2021.

Na portalu eUprave dostupna je nova usluga pod nazivom „Moji podaci za banku”. Reč je o mogućnosti da građani proslede svoje podatke iz zvaničnih državnih registara banci radi dobijanja ponude za zaključenje ugovora o bankarskom proizvodu. Ovo je prva usluga eUprave kojom građani komuniciraju direktno sa privredom. Usluga je razvijena u saradnji sa Mobi bankom, Eurobankom i Sberbankom pa su one trenutno jedine kojima zahtev može da se podnese. Da bi se ova usluga koristila potrebno je da se na portal eUprave prijavite sa najvišim ili srednjim nivoom pouzdanosti (kvalifikovani elektronski sertifikat ili dvostruka autentifikacija putem mobilnog telefona i aplikacije ConsentID).

Sada kada je država počela da građane elektronski povezuje sa bankama bio bi red da se uradi nešto i po pitanju regulative slične PSD2 koja je na snazi u EU već nekoliko godina (i.sk.rs/358083). Banke se reklamiraju kao tehnološki napredne i zaista uvode nove tehnologije kako bi smanjile broj zaposlenih. Zato bi bio red da dozvole svojim klijentima da raspolažu svojim podacima u bankarskim sistemima. Ali, na koraku je prvo država jer PSD2 zapravo slabi moć banaka jer uvodi nove servise plaćanja. Podsećamo da smo o ovome pisali u SK 2/2020 (i.sk.rs/358084).

Ni ove godine upis u srednje škole nije mogao da prođe bez računarskih problema. Kada su preliminarni rezultati bili poznati nastao je problem zato što roditelji i učenici nisu mogli da ih vide putem sajta mojasrednjaskola.rs. Odmah se pomislilo na veliko opterećenje servera pa je ministarstvo bilo na vezi sa Kancelarijom za IT i eUpravu i firmom Evolution online koja je zadužena za održavanje servera. Zbog toga su preliminarni spiskovi istaknuti po školama a vreme za žalbu je produženo.

Međutim, ubrzo je nađen izvor problema. U pitanju je bila greška u aplikaciji a ne opterećenost servera. Inače, portal je prethodno testiran sa preko sto hiljada upita, tako da je bio optimizovan za veliki broj poseta i upita.

Početkom jula Vlada Srbije, četiri meseca pre zakonskog roka, usvojila je tri uredbe na osnovu Zakona o elektronskom fakturisanju. Uredbama se uređuje više oblasti: uslovi i način čuvanja i stavljanja na uvid elektronskih faktura, način obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku, uslovi i način korišćenja sistema za upravljanje fakturama, kao i postupak i uslovi za davanje i oduzimanje saglasnosti za obavljanje poslova informacionog posrednika. Doneta su i tri pravilnika, čime je zaokružen proces donošenja podzakonskih akata koje predviđa Zakon o elektronskom fakturisanju. Doneti su sledeći pravilnici: o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja, Pravilnik o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, načinu pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i načinu korišćenja podataka dostupnim u sistemu elektronskih faktura i Pravilnik o načinu postupanja centralnog informacionog posrednika.

Dakle, očekuje se da primena elektronskih faktura krene na vreme, počev od januara naredne godine. Ako neko gleda elektronske fakture kao novi namet i komplikaciju u poslovanju možda će mu ova činjenica promeniti mišljenje. Primenom Zakona o e-fakturama, privredni subjekti koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost će moći da računaju da će se znatno ubrzati povraćaj PDV-a. Naime, ukoliko se ulazna i izlazna faktura poklope u sistemu, PDV će se vraćati u danu, a ne kao što je do sada rok bio 45 dana.

Od početka jula meseca „ukinut” je roming u regionu i značajno je snižena cena roming saobraćaja sa Grčkom. Sniženje cena rominga koje se dešavalo u fazama nije pravilo probleme operaterima ali sadašnji princip „roming kao kod kuće” (rome like at home) pravi velike probleme prilikom tarifiranja svih usluga koje nisu u okviru standardnog rominga (beskonačni minuti, besplatne aplikacije, pozivi u grupi, itd.). Zbog toga su kao i u EU uvedeni neki limiti, fer korišćenje a svi detalji kod nekog paketa biće poznati korisniku ili ako pozove operatera da se informiše ili nakon dobijanja prvog računa ukoliko je bio u regionu tokom jula. Na linku i.sk.rs/358085 možete videti saopštenje RATEL-a u vezi ovih promena koje sadrži objašnjenja o fer upotrebi i sa strane količina i strane dužine boravka u nematičnoj mreži, ali i linkove na opšte uslove operatera pod kojima primenjuju politiku primerenog korišćenja, kao i cenovnike.

Za prethodnih deset godina od kako je omogućen prenos brojeva u mobilnim mrežama izvršen je 1.025.771 prenos, saopštio je RATEL. Prenos fiksnih brojeva moguć je od aprila 2014. godine i do danas je izvršeno oko 400.000 prenosa.

Apatridija u Srbiji bi mogla da bude iskorenjena do 2024. godine. Ne, nije u pitanju neka bolest, već sve to više podseća na Nušićevog Analfabetu. Reč je o licima bez državljanstva. U Srbiji ovaj fenomen pogađa, pre svega, najugroženije članove romske zajednice i interno raseljena lica.

U Domu Narodne skupštine održano javno slušanje na temu „Digitalizacija u Srbiji - Otvoreni podaci i njihova upotreba”. U javnom slušanju su kao i do sada učešće uzeli narodni poslanici, predstavnici Kancelarije za IT i eUpravu, a ovaj put su se prisutnima obratili i predstavnici UNDP-a i predstavnici organizacija Šume i Klime i Sigurne staze.

Na osnovu Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020.-2025. godine i Akcionog plana za period 2020.-2022. godine za primenu Strategije u martu je osnovan Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije sa sedištem u Novom Sadu (ivi.ac.rs). Nedavno je oformljen Savetodavni odbor ove institucije u koji su izabrani svetski prepoznati stručnjaci iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija iz naučnog okruženja i privrede. Među njima je prof. dr Nicu Sebe, poznat u stručnoj javnosti i šire kao naučnik koji je dekodirao emocije skrivene iza misterioznog osmeha Mona Lize upravo primenom softvera za prepoznavanje emocija, kao i predavači, istraživači i renomirani naučnici svetskih univerziteta poput Columbia University, Temple University i Technical University Munich.

U Savetodavnom odboru su i predstavnici globalnih kompanija koje su lideri u oblasti veštačke inteligencije, među njima je i Saša Ostojić jedan od operativnih partnera u fondu Playground Global, koji će doprineti sa svojim tridesetogodišnjim iskustvom na vodećim pozicijama u kompanijama u silicijumskoj dolini.