Vladimir PISODOROV

1. avgust 2021.

Kao što smo najavili, izlazak na tržište remasterizovane verzije igre Alex Kidd in Miracle World iskoristićemo da mlađe čitaoce pobiliže upoznamo sa dogodovštinama Seginog junaka Aleks Kida. Ovaj vanzemaljac, iako je predstavljen kao četrnaestogodišnjak, zapravo je star nekoliko stotina godina i ljubitelj je borilačkih veština. Podseća na veselo majmunče, što sve zajedno uopšte nije čudno, jer su programeri inspiraciju za njegov nastanak našli u Brus Liju i liku iz mandarinskih predanja - Sun Vukongu, kralju majmuna.

Ne računajući Alex Kidd BMX Trial (1987) za Master System, koji izvođenjem odstupa od ostalih naslova iz serijala, Sega je tržištu predstavila čak pet igara sa Aleks Kidom u glavnoj ulozi. Serijal je bio i ostao zaštitni znak Master Systema, naročito pošto se prva igra - Alex Kidd in Miracle World jedno vreme besplatno dobijala sa konzolom. S druge strane, igre iz serijala Alex Kidd, izvorno su „pisane” za Master System i samo u dva slučaja portovane su za druge platforme. Tako je The Lost Stars mogao da se igra i na arkadnim aparatima, dok je Alex Kidd in Enchanted Castle izdat ekskluzivno za Seginu igračku konzolu Genesis (čitaj: Mega Drive).

Iako igre iz serijala mogu da se svrstaju u platformska ostvarenja, zanimljivo je da se gameplay menja od nastavka do nastavka, pa zlobnici znaju da kažu kako je jedina stvar koja serijal drži na okupu, zapravo, njegov glavni junak - Aleks Kid. Ovo se apostrofira i kao jedan od razloga zašto Aleks Kid nikad nije dostigao slavu Sonika, Marija i ostalih junaka platformskih igara.

Alex Kidd in Miracle World

Prva igra u serijalu - Alex Kidd in Miracle World (i.sk.rs/358058, 78,7 KB), na rafovima prodavnica pojavila se u verziji za Segin Master System novembra 1986. godine. U pitanju je verovatno najbolje ostvarenje u serijalu, koje svoju popularnost ne duguje samo dostupnosti igre, već i old school postavci koju je teško ignorisati. U pitanju je izuzetno teška platformska igra u kojoj igrač vodeći Aleks Kida treba da prođe 17 oblasti pre nego što se obračuna sa Janekom Velikim, koji je Aleksove komšije i sugrađane pretvorio u spomenike od kamena.

Aleks na pojedinim nivoima može da upravlja i vozilima, dok mu nije strano ni ronjenje, kada podvodnu faunu eliminiše razornim udarcima pesnicom. To mu je ujedno i jedini agresivni potez kojim raspolaže, a dok se nalazi za upravljačem vozila, može da stekne i neranjivost. Posebno su zanimljivi okršaji sa šefovima oblasti, gde se od igrača zahteva da ih pobedi u igri rock-paper-scissors. Kakav je to samo bio šok igračima sa ovih prostora pre 35 godina, ne možete ni da zamislite.

Jednostavna muzička pratnja, koja vam se urezuje u pamćenje i prilično rudimentarna grafička rešenja koja ne iskorišćavaju potencijal Master Systema, igračima diljem sveta uopšte nisu smetali. Igra je bila i ostala veliki hit i verovatno najbolje poglavlje serijala. Nije nikakvo čudo što je upravo ovaj naslov od svih izabran da bude remasterizovan.

Alex Kidd: The Lost Stars

Nastavak, ako tako The Lost Stars (i.sk.rs/358059, 119 KB) uopšte možemo da nazovemo, u salonima zabave pojavio se već decembra 1986. godine. Verzija za Master System izlazi nešto kasnije i vlasnicima ove Segine igračke konzole postaje dostupna u februaru 1988. godine.

Zaplet je trivijalan da trivijalniji ne može da bude. Cilj je pokupiti šest magičnih lopti i potom otputovati u Ziguratovu zemlju, kako biste ih postavili na sveti oltar. Akcija se ovde ne završava, jer nivoi moraju da se ponove, samo što ćete biti suprotstavljeni drugačijoj paleti neprijatelja. Vertikalno-skrolujućih deonica skoro da nema, a najgore od svega je to što je Aleks izgubio mogućnost nokautiranja protivnika svojom moćnom pesnicom. Zbog toga, neprijatelje i „plotune” koje ispaljuju prema vama morate da izbegavate kako znate i umete, mahom brzim kretanjem i skakanjem. Nivoi su vremenski ograničeni, što uz klasičan sistem „ako za piksel omašiš platformu gubiš život” The Lost Stars čini još težim od prethodnika.

Što se tehnikalija tiče, The Lost Stars je barem dva koplja ispred prethodnika (nažalost, to mu ne pomaže previše). Krupni sprajtovi i čista grafika su prvo što ćete primetiti, uz kvalitetniju muzičku pratnju. Igra ostaje upamćena i po groznom vrisku koji Aleks ispušta svaki put kada izgubi život i na taj način ostaje uskraćen za nekoliko crtica na vremenskoj skali. Inače, sve dobro što je Sega postigla izdavanjem prethodnika, uz The Lost Stars palo je u vodu i ovo poglavlje smatra se crnom ovcom serijala.

Alex Kidd: High Tech World

Na treće poglavlje serijala - Alex Kidd: High Tech World (i.sk.rs/358060, 80,9 KB), čekali smo sve do leta 1989. godine, kada se igra pojavila na rafovima prodavnica u Severnoj Americi (u Evropu je stigla tek na jesen). Aleks je predstavljen kao princ koji žarko želi da poseti salon video-zabave (čitaj: fliperanu) u susednom gradu, ali mu je za tako nešto potrebna mapa. Nažalost, neko ju je pocepao i delove razbacao po dvorcu, pa ne preostaje ništa drugo nego da se dâ u potragu. Najgore od svega je to što mora da pronađe čak osam delova papira na kojima je mapa ucrtana i to pre pet sati popodne.

High Tech World mešavina je arkadne avanture i akcione platformske igre, protkana role play elementima. Akcija se prati uz pogled „sa strane”, a Aleks može da pristupi i inventaru u koji smešta predmete koje usput pronađe. Tokom istraživanja zamka naleće na razne likove sa kojima može da stupi u interakciju, a koji potencijalno poseduju jedan od delova mape. Tako, Aleks mora da obavlja kućne poslove, da učestvuje u kvizovima, da rešava zagonetke i slično, kako bi ih se dočepao. Kada konačno uspe da se nađe s druge strane kapije zamka, dočekaće ga banda nindži sa kojima se obračunava skačući po platformama i gađajući ih šurikenima.

Ako tokom igranja budete pomislili da High Tech World, zapravo, nije igra iz serijala Alex Kidd, nećete biti daleko od istine. Naime, igra se u Japanu pojavila još 1987. godine pod nazivom Anmitsu Hime, da bi u Segi kasnije odlučili da je „preprave” i kupcima poture kao deo univerzuma Alex Kidd. Na samom početku, Aleks razgovara sa ocem, za kojeg još od prvog dela znamo da je nestao i tek ćemo u nastavcima koji slede nešto više saznati o njegovoj sudbini, dok NPC-ovi koji se pojavljuju u igri niti su nam poznati od ranije, niti će se pojaviti u nastavcima. High Tech World je, očigledno, bio pokušaj Sege da se zajaše talas popularnosti serijala i na brzinu uzme dodatna kinta.

Alex Kidd in the Enchanted Castle

Arhaična situacija u kojoj se serijal našao nije se popravila ni po lansiranju četvrtog nastavka igre na tržište. Alex Kidd in the Enchanted Castle (i.sk.rs/358061, 147 KB) na severnoameričkom tržištu pojavljuje se januara 1989. godine, dakle, pre High Tech Worlda, ali igrači u Evropi čekaju čak do novembra 1990. godine, ne bi li uživali u dogodovštinama svog omiljenog junaka. Inače, ovo je jedina 16-bitna verzija igre u opusu i izdata je za igračku konzolu Sega Mega Drive. Otuda je i nastala svojevrsna zabuna sa datumima njenog izdavanja na tržište.

Možemo da kažemo da je Enchanted Castle prvi pravi nastavak Miracle Worlda. Do mladog princa Aleksa stižu informacije da bi njegov nestali otac, kralj Tor, mogao da se nalazi na planeti Paperock. S obzirom na to da nema šta drugo pametno da radi, Aleks kreće put planete čiji žitelji su zaluđenici za igru rock-paper-scissors. Ono što vas očekuje već na prvom ekranu izmamiće vam osmeh na lice: Aleks ponovo može da koristi svoju ubitačnu pesnicu i to dok se u pozadini čuju taktovi dobro poznate muzičke pratnje iz prvog dela (naravno, umotane u novi aranžman). To nije sve, jer je Aleks napredovao, pa sada može da izvede i mae geri, dok neprijatelje na onaj svet može da pošalje i tako što će im skočiti na glavu. Pored toga, može i da zalegne, ali i da iz tog položaja koristi pesnicu. U improvizovanom inventaru drži dodatke, među kojima su i prepoznatljiva vozila iz prvog dela, uz dodatak pogo štapa. Igranje rock-paper-scissorsa više nije rezervisano samo za obračune sa šefovima oblasti, već ju je moguće inicirati i sa „običnim” građanima, prolaskom kroz vrata kuća razbacanih po nivoima. Vraćene su i deonice u kojima Aleks roni i obračunava se sa podvodnom faunom.

Iako smo od prelaska na 16-bitnu platformu očekivali mnogo, tehničke karakteristike su daleko od onoga što Mega Drive može. Grafika je za klasu lepša od one u prvom delu, skrol ekrana je izveden u više dimenzija, a uživamo i u znatno bogatijim zvučnim efektima. Ipak, sve to ostaje prilično nedorečeno kada se direktno uporedi sa ostalim hitovima za ovu igračku platformu. Enchanted Castle „krase” i prilično neprecizne kontrole, kao i postojanje određenog laga i inercije prilikom vođenja glavnog lika. Konstantno imate osećaj da se Aleks kliza po površini po kojoj se kreće, kao da je zaleđena ili da je po njoj posuto ulje.

Alex Kidd in Shinobi World

Segi je trebalo četiri godine i četiri pokušaja da izradi igru koja će biti dostojan naslednik Miracle Worlda. Alex Kidd in Shinobi World (i.sk.rs/358062, 124 KB) na tržištu se pojavljuje juna 1990. godine i to ekskluzivno za igračku konzolu Master System. Kao što iz naslova možete da zaključite, Aleks se ovog puta nalazi u univerzumu Shinobi i čini se da je Sega pogodila centar mete ovom neobičnom sinergijom dva igračka univerzuma. Međutim, autori su otišli još jedan korak dalje, pa je u pitanju svojevrsna parodija kojom marširaju poznati likovi iz pomenutog igračkog serijala.

Priča je izlizana i saznajemo da je nakon deset hiljada godina u zatočeništvu Crni Nindža oteo Aleksovu devojku. Našavši se u bezizlaznoj situaciji, nakon što je shvatio da nije dorastao misiji spasavanja, Aleks pada u depresiju. Iz nje ga izvlači duh starog ratnika, nindže, koji je svojevremeno porazio zlikovca i utamničio ga.

Iako je na meniju i horizontalni i vertikalni skrol, Shinobi World više podseća na igre iz serijala Shinobi nego na, na primer, Miracle World. Aleks ne klizi onako kao u Enchanted Castle, ali i dalje postoji višak inercije prilikom njegovog kretanja. Ipak, sada ćete daleko teže upadati u frustrirajuće situacije, naročito zato što postoji energetska skala (u najgrubljem obliku), pa kolizija sa neprijateljima ne povlači odmah i gubitak života. Zanimljivo je i to da je Aleks ovog puta naoružan katanom, kojom seče sve pred sobom, a da pored skoka može i da čučne, kako bi izbegao neprijateljske projektile.

Tehničke karakteristike daleko su bolje nego u Miracle World, a kako u igri postoje četiri velike oblasti (grad, luka, bašta bambusa, vila), oči ćete pariti ubavo dočaranom scenografijom. Po mnogima, Shinobi World najbolja je igra iz serijala Alex Kidd, možda i zbog činjenice da u velikoj meri odstupa od njegovog originalnog šmeka.

• • •

Serijal Alex Kidd zamorče je kompanije Sega, koje je na kraju postalo i njena žrtva. Čini se da odgovorni nisu imali jasno definisan plan razvoja - u kom smeru bi serijal trebalo da se kreće. Igre su izdavane nasumično, a videli ste da je bilo i prerada naslova koji nemaju nikakve veze sa originalnom pričom. Cilj je, očigledno, bio da se od igrača izvuče što veća količina novca samo na osnovu glavnog junaka. To je neko vreme držalo vodu, a onda je sve palo u zaborav. Što se autora ovih redova tiče, jedina dva poglavlja koja prolaze „test vremena” su Miracle World i Shinobi World, dok smo bez svega ostalog nekako i mogli. Kada se pogleda kakav su uspeh postigli pominjani Sonik i Mario, sudbina Aleks Kida zaista je tužna.