Vladimir PISODOROV

1. avgust 2021.

Tamo, gde u sinergiji i blagostanju „žive” fantastična grafika, horde gladnih zombija, parkur veštine i neobične tehnike preživljvanja, tamo je dom igri Dying Light. Čak ni nakon što je prošlo šest i po godina od kada je ovo remek delo ugledalo svetlost dana, njegovi tvorci nisu spremni da udare paraf i kovertiraju minuli rad.

Kao svojevrsni prequel za ono što nas očekuje krajem godine, tačnije, sedmog decembra, u vidu dugo očekivanog nastavka - Dying Light 2: Stay Human, Techland je izradio temeljnu retrospektivu. Pod jednom kapom objedinili su sve do sada izdate DLC-ove za Dying Light i ponudili nam ih u obliku digitalnog izdanja igre. Za one koji su na vreme „obrnuli” kampanju, evo šanse da se pred nove izazove podsete mehanike igranja, dok će oni koji su prespavali 2015. godinu još jednom dobiti šansu da nadoknade propušteno.

Rupa u konceptu vidljiva je iz svemira, jer edicija Platinum košta neverovatnih 100 evra. Pritom, morate da znate da ovde nije reč o remasterizovanoj verziji igre koja se šepuri tehničkim poboljšanjima, novim sistemom upravljanja i ostalim (ne)očekivanim blagodetima. Umesto toga, na meniju se nalazi stari, dobri Dying Light utegnut koliko je to bilo moguće i pojačan dodacima kojima ćemo nešto kasnije posvetiti više pažnje. Ukoliko planirate da igru poterate u rezolucijama 2,5 ili 4K, morate da znate da će Chrome Engine 6 iscediti vašu grafičku karticu kao limun.

Jedan od najvažnijih dodataka sigurno je režim igranja The Following, koji se naslanja na osnovnu kampanju i proširuje avanture glavnog protagoniste Kajla Krejna. Ovaj je sada u potrazi za potencijalnim lekom za infestaciju smrtonosnim patogenom i miče se iz grada u potrazi za rešenjem. Prostor za igru dvostruko je veći nego ranije, pa je Krejnu na raspolaganju i bagi koji koristi ne samo kao prevozno sredstvo, već i efikasno oružje protiv razularenih zombija. Zanimljivo je i to da karakteristike vozila mogu da se menjaju, to jest, da se unapređuju, pa, tako, možete da instalirate električni kavez, ultraljubičasta svetla, šiljke, bacač plamena i tako dalje. The Following se na rafovima prodavnica pojavio početkom 2016. godine kao samostalno izdanje, godinu dana nakon izdavanja osnovne verzije igre. To znači da se i u okviru edicije Platinum može igrati samostalno, mada autori preporučuju da ne krećete u misiju pre nego što glavni protagonista ne bude na minimalno 12. nivou razvoja.

Još jedan DLC koji je doneo novi igrački režim je The Bozak Horde, a na tržište je lansiran krajem maja 2015. godine. Dešavanja nemaju nikakve veze sa glavnom pričom i kampanjom i ovde se nalazite u zatočeništvu ludaka po imenu Bozak. Cilj je da preživite 20 izazova koje pred vas stavlja pomenuti tamničar, kako biste na kraju pobegli sa gradskog stadiona u Haranu i dočepali se slobode.

Kada su igrački režimi u pitanju, pomenuto nije sve i na raspolaganju je i Hellraid, vijačina sa demonskim pojavama u srednjovekovnom okruženju. Nalazite se u Baalovom hramu i nemilice mlatite oklopljene kosture, jurcajući kroz uske prolaze i bezbroj prostorija. Kakve sve ovo ima veze sa izvornim Dying Lightom ne znamo, ali nije prvi put da autori odlutaju (setite se zombija u CoD-u) i da im se učini kako bi bilo baš cool da u originalnu igru ubace nešto nesvakidašnje.

Konačno, igračima je na raspolaganju i sijaset paketa novih oružja i skinova koje mogu da koriste po sopstvenom nahođenju, baš kao i dodatak Cuisine & Cargo, koji na raspolaganje stavlja dve dodatne karantinske oblasti.

Nemamo šta drugo da kažemo nego da je Dying Light: Platinum Edition sjajan paket koji na tržište stiže sa priličnim zakašnjenjem. Jedino što mu ide u prilog je to što nam nastavak kuca na vrata, ali ga od naših hard-diskova odbija neverovatan registracioni harač. Možda je sto evrića za sve nabrojano bilo logično izbrojati 2016. godine, ali danas, pet godina kasnije, daleko je pametnije „loviti” klot verziju igre koja će vas sasvim lepo uvesti u tematiku pred novogodišnji spektakl.