Danilo LUKINOVIĆ

1. avgust 2021.

U prvim utiscima majskog broja pisali smo o Battlesectoru, najnovijem naslovu koji za osnovu koristi univerzum Warhammer 40K. Igra je već tada delovala zrelo i ispeglano, poštujući izvorni materijal i njegova pravila. Par meseci kasnije, pred nama je gotov proizvod, izbrušen do kraja, sa potencijalom da postane sledeći WH40K hit.

Strateške Warhammer igre koje su se pojavile tokom prethodne decenije predstavljale su deo epskog serijala Total War ili energičnog akciono-strateškog dvojca Company of Heroes/Dawn of War. Battlesector vraća borbu tamo „gde joj je mesto”, na kopiju stola sa papirčinama, olovkama i kockicama u vidu potezne strategije. Izvođenje bitaka u Battlesectoru je vrhunsko, jer je razvojni tim vodio računa o elevaciji, tipu terena, uglovima i odnosu oružja, kao i svim ostalim detaljima koji čine originalnu, stonu igru odličnom. U ovom slučaju, kompjuter baca kockice, ali se čini da je pravilna strategija uvek bitnija od RNG-a. AI uopšte nije naivan i pošteno će vas oznojiti i na „normalnijem” nivou težine, naročito u kontekstu napada horde Tyranida. Primećuje se da kada zauzmete dobar položaj, da kompjuter previše „razmišlja” i nekad utroši potez na kretanje napred-nazad, što kvari inače dobar utisak. UI je i dalje čudan i deluje tromo, bez mini-mape i jasnih objašnjenja, ali je upravljanje jedinicama intuitivno i glatko. Iako je igra potezna, svi pokreti i reakcije su animirani i ne prelazi se u poseban režim borbe, već sve „teče prirodno”, skoro kao u realnom vremenu. Kada se xenosi pojavljuju, praktično, u svakom krugu i sa svih strana, to izaziva paniku (naročito u kampanji) i zahteva brzo razmišljanje i reagovanje. Zato akcija veoma podseća na neki RTS naslov, iako ste i dalje u toku jednog poteza koji može da traje satima. Oružje, psihološke sposobnosti i sve vrste veština i buffova verno su preneti. Takođe, po dekretu inkvizicije Games Workshopa, sve jedinice izgledaju identično stvarnim figuricama iz stonog uzora.

Priča kampanje pomalo podseća na serijal DoW, jer su premisa i protagonisti gotovo isti. Naravno, u dalekoj, mračnoj budućnosti postoji samo rat, pa je sasvim prirodno da svaka priča počinje mračnim predskazanjem i užasom, te postoji ograničen broj varijacija na tu temu, koji će veteranima delovati novo. Uglavnom, Hive Fleet krvoločnih i, praktično, nezaustavljivih Tyranida, opustošila je sektor Baal, ali pre nego što su poslednji ostaci Krvavih Anđela (nije u pitanju moto-klub) postali deo sedimenta i pridružili se Primarchu Sanguiniusu, iznenada se pojavljuje Roboute Guilliman, sa MacGuffinom zvanim Primaris Marines („super” Space Marine) i rešava stvar. Dok tamanite, naizgled, neuništive „bube”, otkriva se uticaj „mračne ruke” koja njima upravlja. Sama naznaka jeresi znači da su u blizini Sisters of Battle, čije prisustvo donekle razbija monotoniju zaraćenih strana. Pored kampanje od dvadeset misija, igrači će moći da se odmeravaju sa kompjuterom u Skirmish režimu, sa ljudskim protivnicima preko neta ili u hot-seatu. Glasovna gluma i zvučna podloga su odlični i ispunjavaju očekivanja za jedan propisni 40K naslov.

Kompletan arsenal opreme i oružja kojim jedan Chapter raspolaže sada je nabudžen „novim zvezdama”. Primaris Marine u varijantama pešadije sa oružjem velikog dometa, moćnijih jurišnih jedinica opremljenih jet-packom i „teškaša” nalik na Terminatore. Xenosi, takođe, raspolažu šarolikom menažerijom sa različitim sposobnostima (ali i oružjem), čija će pravilna kombinacija, od ponosa Imperije napraviti čorbu sa rezancima.

Warhammer 40K: Battlesector je uspešna translacija originalne stone igre u digitalno ruho sa velikom posvećenosti detaljima. Priča nije remek-delo, ali autentična atmosfera i večna borba mračne budućnosti ljudske rase sa celim univerzumom, ali i „onozemaljskim”, dovoljna je da ljubitelje privuče i drži do kraja. Potencijalni nastavci ili dodaci sa drugim frakcijama i tematikom otvaraju, praktično, bezgranične mogućnosti, a tu je i podršaka za modovanje.