Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. maj 2021.

Oduvek sam želela da znam da sviram neki instrument i da imam bend. Preferiram žičane instrumente, ali ne bih odbila ni bubnjeve. Naravno ako bi postojala mogućnost da uveče legnem i da se ujutru probudim kao Satrijani, Stiv Vei, Mark Nofler ili Čed Smit barem, na bubnjevima. Bez godina truda i rada, samo se probudim, dohvatim Fender sa zida, ubodem ga u pojačalo i krenem da pletem. Nažalost, za sada od toga nema ništa. Možda u budućnosti i bude, ali trenutno jok. Potrebne su godine i godine vežbanja za koje nisam imala strpljenja. Potrebno je i nešto malo talenta, koji možda i imam, ali osim povremenog prebiranja po ukuleleu, koji je dete dobilo za rođendan ili povremenog okidanja žica na basu kod zeta, ako mi dozvoli, nisam dalje odmakla. Još da znam da pevam... Eee gde bi mi bio kraj... Pržila bih po binama belosvetskim sa hiljadama vernih fanova u publici ili trenutno, barem, na YouTubeu, zbog korone. Ima li nekog ko nije poželeo da bude rock/pop zvezda?

Scarlet Hood and the Wicked Wood, igra koju je napravio južnokorejski studio Devespresso Games, počinje onako kako mali Đokica zamišlja pokušaj proboja na muzičku scenu, obilaženjem birtija i prelomnim susretom sa nekim ko vam menja sudbinu. Mada, možda to stvarno tako i izgleda?

Ovaj naslov je 2D, side-scrolling, point and click avantura izuzetnog vizuelnog izraza, koja se polako razvija u blagu horor priču. Zvuči zanimljivo. Priča počinje u kafančetu, gde nakon nastupa glavne junakinje Skarlet (podseća na Crvenkapu, samo malo odraslu) i benda Foxtrot Bop, njoj stiže nepristojna ponuda da napusti grupu i počne solo karijeru. Nakon što bend sazna, ostavlja Skarlet samu na putu, gde je dohvati tornado i prava priča počinje.

Tornado i referenca na „Čarobnjaka iz Oza” apsolutno je namerna, kao i sličnost glavne junakinje sa Crvenkapom, a tokom igre, pojavljivaće se još, nimalo suptilnih, asocijacija na još neke svetski poznate priče. Ipak, ceo taj splet je vrlo fino upakovan i ima smisla i poente.

Gameplay se sastoji od obilaženja lokacija, traženja tragova i rešavanja ne preterano teških mozgalica i povremenih „borbi” i izbegavanja, nazovimo ih bosovima - na primer, veliki, zli vuk (naravno). Priča, dalje, dovodi do jednog od čak deset mogućih krajeva. Lično mi je vrlo prijala podrška za palicu, vrlo intuitivne kontrole i mogućnost da se zavalim u fotelju i rasplićem priču.

Igra je grafički veoma prijatna. Boje su bogate i sve izgleda prilično šareno. Lokacije su sasvim lepo osmišljene. Igra može da radi na skoro svakoj konfiguraciji. Naravno, za ovakav tip igara i ne treba da se očekuje nekakav AAA spektakl.

Dijalozi u igri su jedna od stvari koju možemo da zamerimo i to ne njihov smisao, već nedostatak glasovne glume. Gomila sasvim solidno ispisanog teksta bila bi vrhunska kada bi bilo i ljudi koji bi taj tekst izgovarali. Zamišljam Skarlet kao devojčurak sa teškim južnjačkim akcentom (tipa Suki iz serije „True Blood”) i žalim što nema glasa. Muzička podloga bi, takođe, mogla da bude znatno bolja. Ovde nit’ smrdi, nit’ miriše, već je, eto, tu da priča ima kakvu-takvu podlogu i podseća na nekakav džez, čiji ljubitelj generalno nisam. Da su ove dve stvari izvedene kako treba, sigurni smo da bi Scarlet Hood and the Wicked Wood bila vrhunska igra. Pre svega, zbog grafičkog prikaza i igrivosti, a i zbog nevelike težine zagonetki koje su prijemčive širokoj populaciji, za razliku od većine point and click naslova koji pokušavaju da vam „polome” mozak i misle da ćete u tome uživati. Mazohisti su, ipak, manjina.

I pored deset spomenutih mogućih završetaka, igra nema neki veliki potencijal za ponovni prelazak, ali i bez toga se radi o sasvim pristojno upakovanom proizvodu, koji je možda mogao da bude i mnogo bolji, a ovako je sasvim zadovoljavajući.

Cena igre od 15 evra na Steamu sasvim je pristojna i isplativa, naročito što u ovom trenutku postoji oseka kvalitetnih i dovoljno zabavnih igara, naročito u cenovnom rangu do 20 evra.