Danilo LUKINOVIĆ

1. mart 2021.

Ljudi su jednostavna stvorenja. Ako izuzmemo „ozbiljne” ideje, stremljenja i nedaće života, svi (dobro, većina) žele da se zabave i zadovolje. Iako smo svi individue, ove osnovne pobude često su veoma slične ili ih delimo. Kada govorimo o video-igrama, stvaranje primerka koji bi trebalo da zabavi i zadovolji veliki broj ljudi sličan je pravljenju hrane. Recept nije bitan, bez ozira na to koliko se činio jasnim i „jednostavnim”. Bitno je ko ga sprema, kako ga sprema, a često i kad ga sprema. Na svaku igru koja eksplodira, pojavi se makar tuce, naizgled, sličnih, koje čežnjivo gledaju u „merač” broja igrača, pitajući se gde su pogrešili.

Prema preliminarnim rezultatima (i ubedljivom većinom) čini se da je ekipa iz Iron Gatea, potpomognuta izdavačem Coffee Stain Publishing (izdali su još jedan specijalitet: Deep Rock Galactic), „pogodila” prave sastojke i servirala ih u pravo vreme armiji gladnih igrača, koja se širi matematičkom progresijom (preko tri miliona ljudi u trenutku našeg odlaska u štampu). Valheim kombinuje elemente RPG igre u otvorenom svetu, Minecrafta, preživljavanja i sve to u zanimljivom okruženju natopljenom vikinškim loreom. Ko bi rekao, Evropljani, zapravo, imaju autentičnu i duboku prehrišćansku kulturu koja prožima sve sfere života i koja uvek privuče veliku pažnju i dosta poklonika.

Bilo kako bilo, igra dušu palog ratnika, skoro doslovno „baca” u Valheim, deseti nordijski svet i svojevrsno čistilište u koje je Odin prognao drevne sile prirode, sa ciljem da se izborite za svoj put, preko duge, do holova Valhale, pročišćavajući ovaj svet i njihove duhove ognjem i mačem. Oblanda je sama po sebi više nego ukusna, ali je gusti, mešani fil sadržaja i mogućnosti ono što će vas držati za stolom dok tražite repete.

Kao i kod većine sličnih igara sa temom konstantne borbe za (u početku bukvalno) goli život, počinjete od nule. Vaš junak je zaboravio veći deo svog korporealnog znanja (izvori kažu da se to dešava posle smrti), pa će vam na putu od pukog preživljavanja do večne slave pomagati gavranovi sa ramena samog „velikog baje”, Huginn (misao) i Muninn (sećanje/um). Svaki put kada uradite ili pronađete nešto značajno, mitsko biće će vas posetiti sa rečima mudrosti. Za početak, treba naći sklonište i preživeti. Logične stvari se intuitivno vežu jedna za drugu. Drvetu će zatrebati društvo nečeg čvrstog i oštrog, poput kljova, rogova, kamena ili kremena (načekaćete se do metala), kako biste napravili upotrebljivu alatku. Krpe ćete radije zameniti kožom i krznom, ali divljač je brza i ima istančana čula, pa bi vam dobro došao luk. Za strele će vam biti potrebna pera, a za to se valja obračunati sa par ptica, što je još teži zadatak, barem isprva. Divlje svinje, sa druge strane, na vaše prisustvo reaguju sa: „Š’a je bilo?!” propraćeno modifikatorom za kljove. Da ne pominjemo „sile mraka”.

Kako biste se uopšte upustili u opremanje, moraćete da sagradite neku vrstu skloništa, sve sa radionicom, vatrom i krevetom (koji predstavlja vašu „bazu”), a to, takođe, zahteva resurse, za početak drvo i kamen. Tako ćete svoje prve dane u Valheimu provesti u masakriranju flore i faune, dok ne budete zadovoljni nivoom opreme i zaštite, a tek zatim sledi potraga za ozbiljnijom opremom. Prosto je neverovatno koliko su ljudi skloni da u interaktivnim naslovima sate, dane i mesece troše na ponavljanje istih radnji i paze na svaku sitnicu kako bi se poboljšali, a tome nisu skloni u pravom životu. Možete doslovno da „spucate” desetine sati sakupljajući i sortirajući resurse, a da ste jedva provirili iza prvog brda.

Svaka stavka utiče na vaše blaženobivstvovanje, pa će vam hladnoća i vlaga otežavati povratak snage. Nivo stamine i „životnih poena” zavisiće od toga koliko ste čili i uhranjeni. Za razliku od nekih stvarno zaguljenih igara, ovde ćete preživeti neko vreme bez hrane i biti upotrebljivi sa jednom „jedinicom” bobica. Za ozbiljnije bitke valja pojesti različitu hranu. Kako ste, iako opremljeni kamenim oružjem i oruđem dobrano odmakli od ostalih sisara, meso će morati da bude pripremljeno na propisnoj, mada primitivoj „peći” (drvo, kamen, smola...).

Gradnja je priča za sebe. Razvojni tim je, očigledno, dobro proučio navike igrača (verovatno su i sami ljubitelji sličnih naslova) i došao do zaključka da ogroman broj njih voli da gradi, oprema i uređuje svoje stanište/kraljevstvo/brod/štagod, do te mere da su mnogi igrači poslednjih Elder Scrolls naslova više LARP-ovali kao svojevrsni fantazijsko-srednjovekovni Simsi, zidajući sve od kućica do palata, opremajući ih svim i svačim i uživajući u razmeni screenshotova sa ostalim sektašima. Valheim nudi, naizgled, neizmerne mogućnosti gradnje i opremanja, vaše sojenice, čatrlje, longhouse, tvrđave, Šmaugove pećine i svega što ni njima još nije palo napamet. Kao pošteni pljačkaš nesrećnog priobalja, imate pristup i brodogradnji, takođe, počevši od najjednostavnijeg splava pogonjenog dobrom voljom, do moćnih lađa vrednih pretendenta na večnu zalihu medovine.

Pored napredovanja kroz nivoe opreme i tehnologije, razvoj samog avatara je pasivan, jer se svaka stavka uvećava, kao i u stvarnom svetu, stalnim ponavljanjem i vežbanjem. Međutim, Valheim ne bi bio takav hit već u svoje praskozorje, da je samo sakupljačko-graditeljska simulacija preživljavanja. Borba je veoma dobra, sa velikim brojem mogućih poteza, blokova i komboa, čiji efekat zavisi od pozicioniranja, pa će tako nasumično mlaćenje podsećati na jurnjavu iz Benny Hilla (na Google, deco), a savršeno izveden kombo ostaviti utisak da ste „Naj sasvim, potpuno sasvim najbolji dasa”. Nasumično generisana mapa sadrži zone sa creepovima različitog nivoa opasnosti. U odnosu na to da li igrate sami ili sa drugim igračima, težina izlaženja na kraj sa „prognanima” menja će se eksponecijalno, pa je koordinacija imperativ u društvu, da se ne biste našli u situaciji da (kao u legendarnom Diablu), u gaćama pokušavate da dosegnete svoj leš, pre nego protivnička ekipa zaradi double kill! Na listi pozitivnih stvari, dugačkoj kao Hamurabijev Zakonik, izdvaja se mogućnost kooperativnog igranja protiv okruženja sa najviše deset prijatelja. Dakle, cela družina vikinga može da se uhvati u koštac sa drevnima i Valheim dovede do nivoa prosperiteta da se zapitate da li uopšte želite put Valhale. Igra dozvoljava hostovanje servera na računaru igrača, ali možete da iznajmite i njihove resurse ako vam je jednostavnije. Dodatni nivo zabave koji daje interakcija sa drugim igračima, jedan je od ključnih začina u svakoj uspešnoj, interaktivnoj čorbi. Postoji mogućnost uključivanja „slobodne razmene argumenata” među igračima, što će dovesti do više zabave i takmičarskog duha ili frustracija, ali je stvar ličnog izbora. Želite svoje parče nordijskog čistilišta samo za sebe? Može! Želite da podelite sa društvom? Može! Želite da, kao u drevnom divljem severu, vaše preživljavanje i čast zavise i od mača, može i to! I sve bez dužničkog ropstva koje vam garantuje izvesna reklama, koja sadrži „može”.

Tehnički, Valheim izgleda veoma lepo, mada je grafika namerno pikselizovana. Igra je dovoljno zabavna da ovo nećete primećivati često, ali je mišljenje autora ovog teksta da se sa pikselima preteruje i da, sada već drevni WOW, i dalje izgleda prijemčivije za duži boravak od većine modernih igara. Uz to, i pored proklamovane skromne zahtevnosti, igra ponekad „davi” malo stariju, ali i dalje sposobnu mašinu (i5-3570, GTX 780, 8 GB RAM). Naravno, u pitanju je early access naslov i verujemo da će konačna verzija biti ispeglanija. Pored pomenutog, nismo primetili veće tehničke probleme, što služi na čast razvojnom timu.

Jedina veća zamerka bilo bi odsustvo neke dublje priče i sadržaja, ali smatramo da to nije ni namena ove igre, već da priču stvarate vi, sa svojim prijateljima, a da je kulturna podloga dovoljno obilna da užitak ne bude ograničen na grind. Ukoliko vam pomenuto i „kockice” ne smetaju, zabava je zagarantovana, a mogućnosti proširenja, unapređenja i modovanja, praktično, neizmerne.