Dragan KOSOVAC

1. mart 2021.

Atmosfera je uvek ključna komponenta kvalitetnih igara, ali najčešće mora da bude ispraćena odgovarajućim nivoom ostalih značajnih aspekata dobrih naslova, kao što su priča, audio-vizuelna prezentacija i, naravno, gameplay. Ipak, često se čini da su avanture žanr igara koji može da se pohvali specifičnim odnosom sa ugođajem. Sa jedne strane, loša atmosfera može da „sahrani” neku avanturističku igru, bez obzira na to koliko su dobro osmišljene zagonetke i koliko su izazovne misterije koje dotični naslov stavlja pred vas. Sa druge strane, kvalitetna atmosfera i privlačno okruženje mogu da smekšaju srce najtvrdokornijeg avanturiste i nateraju ga da progleda kroz prste naslovu čija mehanika i mozgalice nisu na zavidnom nivou, do te mere da se na kraju, i pored svih problema, ipak lepo zabavite. Pogodite u koju od ove dve kategorije spada simpatična, animirana avantura Henry Mosse & The Wormhole Conspiracy iz australijskog Bad Goat Studiosa.

ni Henri Mos je tinejdžer koji pomaže majci u jednostavnijim dužnostima porodičnog posla, a to je vođenje intergalaktičke špediterske kompanije Mosse Family Suplies. Ipak, naš protagonista čezne za avanturama, izazovima i prostranstvima galaksije Far Star, pošto mu majka ne daje da se meša u opasnije zadatke, već mora da ostane kući i uči kosmičku meta-algebru. Nestrpljiv da vidi kosmička bespuća, Henri rešava da se sakrije na porodični brod i krišom bude deo sledeće porodične misije. Igrom slučaja, Mosse Family Suplies naći će se u vrtlogu strašne galaktičke zavere. Kada naš junak ostane prepušten sam sebi, moraće da zapne iz petnih žila da pomogne svojoj familiji, a možda, usput, spasi i celu galaksiju.

Samo izvođenje ove igre počiva na kanonima avanturističkog žanra i od njega nimalo ne odstupa. Zapravo, očigledno je da su autori igre istovremeno fanovi avantura, ali da su pokušali da naprave naslov koji je pristupačan igračima koji zaziru od ovog žanra. Tako, umesto tradicionalnog „lovljenja piksela” po ekranu, imamo opciju da pritiskom na ’Space’ označimo sve objekte na ekranu sa kojima je moguća interakcija. Takođe, tu je sistem postepenog davanja saveta, kao i opcija da potpuno preskočite neku zagonetku koja vam se ne sviđa, pa je efektivno nemoguće da se zaglavite. Dolazimo do filozofske diskusije o tome da li je igra zbog ovih olakšanja učinjena boljom ili lošijom, jer odmotavanje priče ovako teče mnogo brže, ali eliminacija momenata u kojima morate da se zamislite nad problemom pred vama eliminiše i momente ushićenja kada taj zadatak uspešno rešite. Upotreba ovih olakšanja nije obavezna, pa je stepen težine, zapravo, uslovljen sposobnošću igrača da sam dozira upotrebu ovih hitova i skipova.

Dok mehanika i izazovnost igre neće obradovati svakog (pogotovo ne hard-core avanturiste), atmosfera i humor trebalo bi da su univerzalno dopadljiva strana Henry Mossea. Simpatičan, selektivno stilizovani crtež podseća na način na koji je budućnost predstavljana sredinom prošlog veka. Same animacije likova nisu ultrakvalitetne, ali sasvim lepo funkcionišu. Ipak, najznačajnija odluka autora pri stvaranju ove igre bila je da njen „australijski šmek” odvrnu do maksimuma. Od lepo odglumljenih dijaloga između likova, do okruženja, stvorenja i komponenata priče, sve odiše specifičnim šarmom Australije (ili bar međunarodno opšteprihvaćenih stereotipa o toj zemlji). Ako vam zvuci australijskog akcenta i slenga automatski mame osmeh, lepo ćete se provesti uz ovu avanturu.

Henry Mosse & The Wormhole Conspiracy je veoma specifična avantura koja na momente naginje u negativnom, a na momente trči u pozitivnom pravcu. Izgleda kao prelepo nacrtan i specifično animiran film. Naučnofantastična priča više je nego solidna, a sve je natopljeno onim što ćemo nazvati iščašenim australijskim šarmom. I dok će zahtevniji igrači zažaliti što ovaj naslov nije izazovniji (i inventivniji), osobe bez mnogo iskustva sa avanutrama lepo će se provesti, jer im igra omogućava da sami doziraju blag stepen njenih izazova.