Vladimir PISODOROV

1. mart 2021.

Ukoliko spadate u grupu prosečnih ljubitelja trkačkih igara, Monster Jam: Steel Titans 2 verovatno neće biti vaša „šoljica čaja”. Jednostavno, ništa u vezi sa ovim naslovom ne može da se podvede pod običnim, niti vozila kojima upravljate, niti dostupni eventovi, baš kao ni specifično okruženje koje podrazumeva simbiozu open world prostranstva i zvaničnih arena u kojima se odvijaju specijalne „trke”.

Steel Titans 2 stiže godinu i po dana nakon prethodnika, od kog se u pozitivnom smislu razlikuje u nekoliko stvari. Ipak, ukoliko ste 2019. godine rovarili blatom i prašinom prvog poglavlja, bićete neprijatno iznenađeni podatkom koliko su ove dve igre slične. Grafička rešenja nisu se pomerila ni za milimetar, iako je to bila jedna od stvari koja je vrištala za unapređenjem, dok je PlayStation 4 verzija igre bar za koplje inferiornija na ovom polju od one za PC. Modeli automobila su odlični, sa njih će otpadati delovi i možete da ih ogolite do rollcagea, ali okoliš kvalitetom ne prati gigantske četvorotočkaše i na raspolaganju je gomila zamućenih tekstura i ispranih boja.

Pipav upravljački sistem i dalje je pipav, pa kontrolu nad vozilom gubite lako, čak i u situacijama kada se tome najmanje nadate. Drift je i dalje jedna od najsnažnijih tačaka, koja je dodatno ojačana mogućnošću odvojene kontrole točkova na prednjoj i zadnjoj osovini. Prošlog puta, podsetićemo vas, desna pečurkica se po defaultu koristila za kontrolu kamere, a ovog puta njome „upravljate” točkovima na zadnjoj osovini. To vam daje nešto više kontrole nad vozilom, ali ćete i dalje gutati prašinu i blato kada pri velikoj brzini naletite na „kamuflirane” brežuljke koji se zbog neprecizne grafike uopšte ne čine terminalnim. Ako ništa drugo, vozila sada ostavljaju daleko primerenije tragove na podlozi, što stvara realističan osećaj „preoravanja” terena višetoncima kojima upravljate.

Prostranstvo koje istražujete u open world maniru dobilo je pet novih svetova, ali se sve to i dalje „bistri” u prilično neobaveznom maniru. Ne osećate da tako nešto morate da radite, a testiranje „otključanih” vozila brzo dosadi, jer nagrada za trud nije adekvatna. Monetarni sistem je ukinut, pa, tako, ne morate da vodite računa o kupovini dodataka za vozila - upgradeuju se automatski i na raspolaganju je pet kategorija. Niti možete da birate šta se nadograđuje, niti kada. Sreća u nesreći je to što se zavređeni iskustveni poeni momentalno „preračunavaju” i čim pređete granicu između dva nivoa, bićete nagrađeni boostom na polju performansi. Slična situacija je i sa akvizicijom novih vozila koje možete da dobijete isključivo postizanjem dobrih rezultata, ne i da ih kupite. Na raspolaganju ih je čak 38 i sva su licencirana, što dalje znači da ne možete da ih customizujete po sopstvenom nahođenju, niti da kampanju krenete vozeći mašinu koju ste sami sklepali i koju ćete kasnije sami da nadograđujete.

Vozili ili ne vozili bespućima open world okruženja, delovima kampanje možete da pristupate i iz klasičnog menija. U pitanju je očekivan dijapazon misija koje će vas voditi od „jedan na jedan” okršaja, preko trka na otvorenom u waypoint maniru, pa sve do showdowna u arenama, gde ćete morati da pokažete svoju umešnost u, na primer, vožnji na dva točka, izvođenju skokova i raznih trikova. Možete da izvodite osam unikatnih i prepoznatljivih stuntova, a sve to na 12 „stadiona”.

Jedna od najvećih zamerki autorima prošlog puta odnosila se na nedostatak multiplayer podrške. To je ispravljeno, pa sada šest igrača može da se praši u nekom od šest dostupnih režima za tu namenu. U principu, sve što je dostupno offline, dostupno je i online: od okršaja u arenama (ispred sudija ili u head to head maniru), pa do waypoint trka.

Promene koje donosi Steel Titans 2 suptilnog su karaktera i viđali smo DLC-ove bogatijeg sadržaja za koje je bilo potrebno izdvojiti manje novca. Ne možemo da kažemo da igra nema određeni personality, ali ako ste igrali prvi deo, moraćete dobro da razmislite da li novine vrede traženog novca.