Dragan KOSOVAC

1. mart 2021.

Pre nepunih godinu dana (SK 4/2020) pisali smo o prvim utiscima igre Curse of the Dead Gods. Novi naslov iz Passtech Gamesa tada je tek bio stigao u Early Access, a naše inicijalno oduševljenje uzrokovano betom pratila je neizvesnost da li će finalizovani CotDG ispuniti visoka očekivanja. Sada, kad je izdavač Focus Home Interactive konačno pustio igru u prodaju, možemo da odahnemo. Solidna osnova i visoki potencijal, koji je krasio ranu verziju igre, mudro su popunjeni opcijama i ispolirani do sadašnjeg, konačnog oblika ovog naslova. Dobili smo kvalitetnu roguelite igru, koja će staviti na probu reflekse ljubitelja dobre akcije, dok istovremeno pruža priliku da na duge staze razvijate svog lika između partija što omogućava da se upustite u sve opasnije izazove.

Usred tmurne, olujne noći, usamljeni avanturista nalazi put do drevnog hrama. Kada se skloni sa kiše, kamena vrata se zatvaraju za njim i jedina opcija je da nastavi napred, sve dublje u neistražene hodnike i odaje, pune neslućenih opasnosti, ali, možda i mističnih moći i legendarnog blaga. Narativna strana ove igre je, očigledno namerno, njena najslabija strana. Osim kratke uvodne animacije, prepušteni smo retkim nagoveštajima o tome šta se zaista dešava. To je, zapravo, prilično smela dizajnerska odluka, jer puštaju mehaniku, atmosferu i meta-narativ igre da uvuče igrača u specifično stanje, blisko onome u kom je njihov virtuelni alter-ego. Naravno, igrajući CotDG nećete bukvalno postati pohlepni pljačkaš drevnih grobnica koji gubi razum dok balansira na tankoj liniji između kletvi i moći, ali osnovni gameplay ciklus roguelite naslova gotovo savršeno oslikava motivaciju protagoniste ove igre. Pokretanje nove partije pred vas stavlja specifičan borbeni izazov i daje vam priliku da skupljate vredne predmete ili pronađete bolji komad opreme. Kletve koje su posledica vaše neprestane želje za daljim napretkom eventualno će vam, u kombinaciji sa sve opasnijim protivnicima i okolinom, doći glave, a svaka neizbežna smrt ponovo vas stavlja pred kapiju hrama, gde možete da trajno pojačate neku specifičnost svog lika, pre nego što ceo ciklus započne još jednom.

Osnove twin-stick akcije i borba, i dalje su jednako dinamični i zarazni kao pre godinu dana, sa naglaskom na vođenju računa o okolini, zamkama, osvetljenosti i specijalnim sposobnostima specifičnih protivnika, odnosno, vašeg lika. Ipak, CotDG je danas, kao što je i red, mnogo kompletnija i bolja igra nego što je bila tokom bete. Razlog je obilje sitnih stvari, ali i nekolicina krupnih dodataka koji znatno produbljuju gameplay i omogućavaju igranje na još duže staze. Unapređivanje lika između partija višestruko je kompleksnije, sa četiri kategorije. Relikvijama sa blagoslovima iz bete sada su se pridružili sistemi za razvoj oružja, a od tipa oružja direktno zavisi stil vaše igre, jer najviše utiče na brzinu i snagu napada, mogućnost blokiranja ili kajtovanja. Sledi mogućnost unapređivanja efekata oltara koje nalazite tokom igre, kao i sistem božanskih usluga. Oba ova dodatka, kao, uostalom, i prva dva, ne čine vas u tolikoj meri direktno moćnijim, koliko vam povećavaju fleksibilnost u toku partija. Sa pravim buildom relikvija i perkova sa oltara, možete da počnete da koristite negativne aspekte određenih prokletstava u svoju korist. Naravno, uvek sve zavisi od nasumičnih efekata, dok se spuštate u sve opasnije delove hrama, ali razvoj lika vam daje sve više opcija, što je često sasvim dovoljno. Svi ovi sistemi za razvoj, sa jedne strane, povećavaju potrebu za grindom, ali sa druge naglašavaju najbitniju stvar u igri - neprestano prilagođavanje okolnostima. Brzi refleksi, naravno, znače razliku između života i smrti, ali kada stvari zaguste, oni neće biti dovoljni da izvučete živu glavu bez vođenja računa o okolini, buildu, kao i aktivnim bonusima i penalima.

Sam za sebe, CotDG je više nego solidna roguelite akcija koja može da vas zabavi mesecima. Problem može da bude to da ako ste igrali Hades, sada u svakoj igri očekujete veličanstvenu sinergiju između gameplaya i pripovedanja.