Miodrag KUZMANOVIĆ

1. mart 2021.

Postoji mnogo klonova Soulsborne igara, ali osim dva nastavka Nioha, većina ne vredi po lule Wuhana. Uporedo s pojavom Nioha 2 u verziji za PC (Nioh 2 - The Complete Edition) i prestanka konzolne ekskluzivnosti, pojavila se i kompilacija oba nastavka i njihovih DLC-a u formi remasterizovanoj za PlayStation 5.

U pogledu sadržaja, to jest, vrednosti za uloženi novac, The Nioh Collection deblji je od Godzile i masivniji od Meseca: definitivno se isplati kupiti ga, ali samo ako igre već nemate u biblioteci. Ako ste pre desetak meseci pazarili Nioh 2 za PlayStation 4, apgrejd na PS5 verziju vam je besplatan po defaultu. Što se tiče prvog Nioha, on je besplatno deljen pretplatnicima na Playstation Plus pre godinu i kusur, ali njegova remasterizovana verzija mora da se kupi posebno. Dakle, ako već imate obe igre, jedino što gubite jeste remaster prvog dela. Što se mene tiče, nakon stotinak sati igranja keca, mislim da sam iz igre isisao sve što se moglo isisati, osim možda sadržaja iz naknadno publikovanih DLC-a. The Nioh Collection, pored obe igre, donosi i svih šest DLC paketa za njih, što je solidna vrednost sama po sebi.

The Nioh Collection donosi tehnički sličan remaster obe igre, dajući igraču da bira između tri grafička režima. Prvi je 4K u 60 FPS, koji će biti najbolji za većinu korisnika, jer donosi idealnu ravnotežu između oštrine prikaza i glatkoće animacije, drugi nudi gejmplej u 120 frejmova, ali je ograničen na 1080p, dok treći, tzv. „PS5 standard mode” nudi poboljšano senčenje i druge vizuelne kerefekice u 60 FPS, ali, takođe, obara rezoluciju na 1080p. Režim od 120 FPS dostupan je kao opcija samo ako imate odgovarajući TV ili monitor, ali forsiranje tolikog osvežavanja na konzoli, pogotovo u slučaju kompleksnih 3D igara nalik na Niohe, stvara probleme - igra povremeno zapinje, a prisutni su i problemi s obaranjem kvaliteta nekih tekstura. Dakle, 4K u 60 FPS je idealna varijanta, namenjena najširem krugu igrača. Skok u generalnom kvalitetu grafike u većoj meri je primetniji kod Nioha 2, pre svega, zbog odlične implementacije HDR-a, što remasterizovani Nioh i dalje ne podržava.

Što se tiče ostalih PlayStation 5 specifičnosti, remasteri donose ograničenu podršku za DualSense kontroler. Osim efekta adaptivnog triggera koji se javlja samo pri natezanju luka i efekta vibracije pri trčanju preko nekih terenskih podloga, potencijal DualSensea ostao je neiskorišćen. Call of Duty: Black Ops Cold War ostaje suvereni šampion implementacije novina koje podržava kontroler za PlayStation 5.

Blagodeti ultrabrzog SSD-a kojim je opremljen PlayStation 5 predstavljaju verovatno najveću prednost ove kompilacije. S obzirom na težinu obe igre i činjenicu da, dokle god ste početnik kom igre nisu ušle u prste imate šansu za preživljavanje manju od komarca na meti eskadrile lastavica, ušteda od nekoliko desetina sekundi nakon svake pogibije je nemerljiva. Obe igre se učitavaju munjevito, bukvalno kao da se izvršavaju direktno iz memorije. Oduvek sam tvrdio da su moderne tehnologije bolje od prevaziđene zastarelosti, ali ljudi mi nisu verovali...

Ako nameravate da se beskompromisno udubite u The Nioh Collection, spremite minimum sto pedeset sati slobodnog vremena. Za početak. Oba Nioha su igrački ekvivalent finalnih directors cutova za filmsku trilogiju „Gospodara prstenova” - imate utisak da se nikada neće završiti. To, naravno, nije loše, ali je u stanju da vam indukuje dodatnu anksioznost, jer pravljenje pauze duže od nekoliko dana nije preporučljivo - fino kalibrisana mišićna memorija koja vam je potrebna da imate uspeha u Niosima razdesi se ako je pauza previše duga. Ova kolekcija, bar za sada, ne postoji u verziji za PC, što ima smisla, jer se relativno nove PC igre ovog tipa najbolje „remasterizuju” nabavkom jačeg hardvera.