G. RADOVIĆ

1. februar 2021.

Iako sigurno imate omiljeni tekstualni editor i u njemu gomilu dodataka koji workflow čine bržim, a rad udobnijim, pažnju vam skrećemo na još jedan koji će vas možda izbaciti iz zone komfora. Vim je jednostavan i lagan, ali ima i par kečeva u rukavu...

Pre svega, moramo da istaknemo da Vim donosi svojevrsni vintage look & feel, koji se ne uklapa čak ni u Windows 98, već više u Windows 95 okruženje. Ako je to nešto što ne možete da podnesete (imate traumu koja datira iz devedesetih godina prošlog veka), ne idite dalje, jer ovaj program nije za vas. Ako ste, pak, ljubitelj veselih devedesetih, onda u Vimu možete da pronađete asistenta u kucanju linija kôda.

Autori su na zvaničnom sajtu naveli da Vim nije editor koji programera „drži za ruku”. Ukoliko ovu tvrdnju shvatite u smislu da program ima malo opcija, pa ćete sve morati peške, nećete mnogo pogrešiti. Pre svega, nema mnogoopcija u padajućem meniju. Ima više opcija od, recimo, Notepada, tako da ga sa njim, ipak, nećemo porediti. Nije običan tekstualni editor koji je namenjen jednostavnom „kucanju” teksta, već je, ipak, namenjen naprednim programerima i pisanju kôda. S druge strane, ako ga uporedite sa paketom Visual Studio Code, videćete da mu nije ni prineti. Ni po osnovnim opcijama, a o dostupnim dodacima da i ne govorimo.

Šta to onda nudi ovaj editor? Sem ručnog kucanja kôda, automatsko kompajliranje. Recimo, za SASS, ali i za mnoge druge. Sve što je potrebno jeste da odete na Set Compiler i sa podugačkog spiska odaberete opciju koja vam je potrebna. Još jedna odlična opcija jeste vertikalno postavljanje fajlova kako biste ih uporedili, a najviše nam se dopalo to što se oba fajla skroluju istovremeno, tako da uvek i u svakom momentu vidite šta je na kojoj liniji u oba fajla. Ova opcija naziva se Split open i često je zlata vredna.

Editor sadrži i „proveru pravopisa”, naravno, ne na klasičan, Wordovski, već programerski način, a u zavisnosti od kolorne šeme koju koristite i programskog jezika u kom pišete, primenjuju se različite boje sintaksi, kako biste uvek znali da li je sve napisano kako treba. Još jedna zgodna opcija je Find and Replace. Nju bi trebalo da ima svaki tekstualni editor koji je usmeren na kucanja kôda, pa nas je obradovalo to što je, i pored skromnosti u opcijama, Vim ima.

Po sitnijim opcijama vidimo da su autori mislili na porodicu programskih jezika C, kada su osmišljavali program. To se, pre svega, vidi kada poželite da sačuvate nov fajl: od opcija za čuvanje ponuđeni su samo formati karakteristični za C i C++. Srećom, ukoliko sami upišete naziv fajla i ekstenziju, on će je prihvatiti. Isto tako, ukoliko pokušate da otvorite bilo koju od poznatih ekstenzija, Vim se neće buniti, otvoriće je bez problema.

Posebna stavka, koja nema veze ni sa unošenjem kôda, ni sa odlikama samog programa, jeste dobrotvorni rad. Programeri su osmislili kako njihov program, iako besplatan, može da bude od pomoći konkretnom planu za pomoć zajednici u Africi. O konkretnom projektu nećemo govoriti, ali koncept nam se dopao. Naime, sam program je besplatan, a prilozi su na dobrovoljnoj bazi. Međutim, sav sakupljen novac ne ide programerima, već isključivo u dobrotvorne svrhe.

Kada su mane u pitanju, pre svega, primetili smo jako malo plug-inova i dodataka. Ima ih svega nekoliko - najveći je Cream, koji dodaje nekoliko funkcija, a pored njega, autori su dodali još neke. Međutim, upravo to jeste mana: samo autori su stvarali plug-inove, ne postoji zajednica korisnika koji bi sami proširili listu dodataka, a samim tim i funkcionalnost programa.

Tokom rada, u više navrata zapitali smo se: „a kako ovo radi?” I: „a šta sad?” Opcije koje su prisutne u ovom programu često se razlikuju od onih na koje smo navikli u poznatijim i zastupljenijim editorima, pa je neophodno sesti i naučiti kako se sve koriste. To, u suštini, nije prevelika mana, ali je nešto na šta se treba pripremiti i zapitati se da li je vredno truda pored toliko drugih editora. To je, takođe, i pitanje za autore: zašto komplikuju korisnicima život, ako već nemaju mnogo opcija. Od svega nas najviše nervira to što svaki put kada zatvorimo program, on se po ponovnom pokretanju resetuje na default podešavanja. Ne ostaje ni postavljen font, ni kolorna šema, već morate ponovo da prionete na prilagođavanje.

Na posletku, samo ćemo podvući da je Vim vredan pažnje, ali, nažalost, samo toliko. Ne možemo da zaključimo da je za svaku preporuku, jer smo isprobali i mnogo drugih ostvarenja iz klase, koja su, takođe, besplatna, ali nude mnogo više opcija i donose user friendly radno okruženje.