Vladimir PISODOROV

1. februar 2021.

Kada poželimo da većem broju slika promenimo veličinu obično posežemo za grafičkim viewerima ili programima za obradu fotografija. Korišćenje radnog okruženja pod čijim skutima se osećate sigurno i moćno opravdava takav zahvat, ali šta je sa početnicima i onima koji jednostavno ne koriste pomenute alatke? Da odemo još dalje, šta je sa onima koji ne žele da gube vreme na otvaranje third party alatki i posao žele da obave iz sistemskog shella ako je to moguće? Microsoft ima odgovor na ova pitanja, a on dolazi u obliku njihovog open source projekta pod nazivom PowerToys.

Kao što već verovatno znate, u pitanju je kolekcija korisnih sistemskih alatki objedinjenih pod istim krovom, koje boostuju mogućnosti Prozora i popunjavaju rupe nastale izostankom pojedinih featuresa. PowerToys nije ništa novo i sa konceptom koji donosi družimo se još od Windowsa 95. Iako je posle XP-a ideja o njegovom „distribuiranju” ka korisnicima zamrla, programeri iz Redmonda u proleće 2019. godine odlučili su da je ožive. Ovde dolazimo do svojevrsne začkoljice, jer je PowerToys trenutno još uvek u 0.x fazi razvoja i ne dobijate ga automatski po instalaciji Desetke. „Puštanje” u rad moraćete da obavite ručno, pa želja da resizeovanje slika obavite bez upotrebe third party alatki donekle pada u vodu. S druge strane, kao što ćete videti, jednu metu ćemo ipak pogoditi - grupna promena veličine slika biće moguća iz File Explorera, direktno iz kontekstualnog menija.

Prvi korak je, naravno, preuzimanje i instaliranje PowerToysa (github.com/microsoft/PowerToys/releases, 18,3 MB). Na svu sreću, to je izuzetno jednostavno i svodi se na pritiskanje tastera Next. Kada dođete do koraka u kom je potrebno da odredite instalacioni direktorijum, obratite pažnju da o istom trošku PowerToysu možete da „naredite” i da se podiže zajedno sa Windowsom. Da bi „ekstenzije” funkcionisale nije potrebno da u pozadini fercera PowerToys, ali on je neophodan ukoliko želite da izvršite promenu u načinu funkcionisanja dodataka. U momentu testiranja program se ka korisnicima distribuirao u verziji 0.29.3 u kojoj se nalazilo sedam dodataka (čitaj: alatki). Nas zanima ona pod nazivom Image Resizer koja je zajedno sa ostalima smeštena na vertikalnoj paleti alatki, „prišivienoj” uz levu ivicu radnog ekrana. Nakon što kliknete na nju levim tasterom miša, u desnom delu ekrana pojaviće se mnoštvo dostupnih podešavanja. Prva i osnovna stvar koju treba da uradite jeste da omogućite korišćenje Image Resizera postavljanjem komandnog prekidača ispod funkcije Enable Image Resizer u položaj On. Po defaultu, on se tamo već nalazi, ali ako je nešto krenulo po zlu, znajte da bez toga nećete moći da koristite dostupne resurse.

Kad smo već kod resursa, valja napomenuti da ih Image Resizer ima u izobilju. Prva na udaru je grupa Image Sizes, iz koje se pristupa definisanju šablona koji će biti dostupni po pozivanju kontekstualnog menija. Programeri su obezbedili četiri za koje smatraju da ćete ih najčešće koristiti, ali možete da ih menjate: od rezolucije (za svaku stranu ponaosob), pa sve do naziva koji će vam lakše približiti domen primene. Naravno, ukoliko vam je potrebno nešto više manevarskog prostora, šablone možete da izradite „od nule” i dodate ih postojećima.

U grupi opcija pod nazivom Encoding, nalaze se parametri preko kojih obavljate definisanje oblika i kvaliteta izlaznog materijala. Pre svega, na raspolaganju je šest različitih formata zapisa: JPG, PNG, BMP, TIFF, WMPhoto i GIF, baš kao i mogućnost da podešavate specifičnosti vezane za različite formate zapisa. U slučaju JPG-ova, možete da podesite nivo kompresije, pa samim tim i da odredite kvalitet izlaznog fajla, kod PNG-ova dozvoljeno je uključivati/isključivati interlace, dok kod TIFF-ova birate jedan od pet dostupnih načina kompresije.

Konačno, pod grupom File nalazi se jednostavan sistem za preimenovanje datoteka koje ćete izraditi uz pomoć Image Resizera. Originalnom nazivu mogu da se pridodaju (na jednostavan i dobro objašnjen način) različiti parametri, na primer, dimenzija slike. Ovo je naročito zgodno kada se obavlja poveća grupna promena veličine, ali to je već rezervisano za naprednije korisnike.

Nakon što je sve podešeno kako vam odgovara, na PowerToys možete da zaboravite. Skoknite do File Explorera, locirajte bilo koju sliku/slike i iznad nje/njih pritisnite desni taster na mišu, kako biste pozvali kontekstualni meni. U njemu tražite funkciju Resize pictures, na koju klikćete levim tasterom miša. Na ekranu će se pojaviti nova radna forma i ponuditi vam da izaberete jedan od šablona koje ste ranije pripremili. Ukoliko situacija tako nalaže, dozvoljeno je posegnuti i za šablonom Custom, čije ćete parametre odrediti na licu mesta. Zanimljivo je da rezoluciju slike zadajete u pikselima, procentima, inčima i santimetrima, uz određivanje načina na koji će se dostupni prostor „popuniti” - Fill, Fit ili Stretch. To nije sve što se nalazi na meniju, pa tako programskoj rutini možete da „naredite” da slike smanjuje, ne i da ih povećava, da se ne prave kopije i da se radi sa originalima, kao i da se ignoriše orijentacija slika. Sve ovo kontrolišete označavanjem „kućica” ispred naziva pomenutih funkcija. Po pritiskanju tastera Resize, algoritam će prionuti na posao.