Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. februar 2021.

Prošlo je dosta vremena otkako smo u redakciji poslednji put prstima šarali po ekranu nekog LG telefona, ali to što naše tržište nije bilo u žiži korejskog „večitog broja 2”, ne znači da su ljudi iz njegovog mobilnog odeljenja sedeli skrštenih ruku. Takođe, to što im ruke nisu bile skrštene ne znači i da su se makli iz čabra u kome se već pola decenije sudaraju sa sopstvenom senkom.

Nekada jedan od najpoštovanijih proizvođača pametnih telefona - danas samo još jedan tužni gubitaš u mobilnoj areni - do našeg tržišta stidljivo je dobacio dva anemična modela serije K, koja od svog nastanka 2016. godine služi kao utočište modelima niže srednje klase. Na probu smo dobili LG K42, klasičan „srednji srednjak”, koji se između Scile i Haribde bori za vazduh sa armijom konkurenata sa cenom od oko dve stotine evra i LG K22, model niže klase koji treba da zablista u isto tako vrelom okruženju od „sto i nešto” jedinica evropske monete. Da li su nove uzdanice dostojne poverenih zadataka?

LG K42 je sklopljen u ukusno dizajniranom kućištu nešto većih gabarita, koje lepo leži u ruci, jer je osetno lakše od većine modela slične veličine. Bočne strane i ivice kućišta zaobljene su i prijatne na dodir, a telefon nema nijednu oštru ivicu koja bi narušila udobnost držanja u dlanu. Na gornjoj strani nalazi se samo otvor mikrofona, na levoj su fioka sa odvojenim ležištima za dve microSIM i jednu microSD karticu, tasteri za podešavanje jačine zvuka i taster za aktiviranje Google Assistanta; na donjoj strani nanizani su analogni audio-port, USB-C priključak i otvor zvučnika, dok je na desnoj strani utisnut pljosnati taster za uključivanje ekrana, sa čitačem otiska prsta koji više nego korektno obavlja svoj posao.

Veći deo zadnje strane kućišta pokriven je neobičnom, talasasto oblikovanom plastikom koja ne skuplja otiske prstiju i ne kliza u ruci kao obična „polikarbonatna” ili staklena površina. Plastika je obložena naročitom oblogom obrađenom UV zracima i ona funkcioniše kao zaštitni sloj koji obezbeđuje veće trenje s kožom i zaštitu od prljanja i grebanja (ovo je jedan od retkih telefona koji je prošao testiranje bez ijedne ogrebotine). Manji deo zadnje površine zauzima modul sa kamerama koji neznatno štrči i nosi četiri simetrično raspoređena modula i ekscentrično postavljen LED blic. Kućište nije otporno na vodu, ali proizvođač ističe ojačanu konstrukciju i izdržljivost koju potvrđuje MIL-STD 810G standard američke vojske. Ovaj sertifikat potvrđuje uspešno sprovedene testove otpornosti, kao što su izloženost visokim i niskim temperaturama i njihovim naglim promenama, zatim potresima, vibracijama, udarcima i vlažnoj sredini. Kvalitet zvuka u slušalici je odličan - 3D procesor zvuka koga proizvođač ističe kao jednu od ključnih prednosti, nema bitniji uticaj na kvalitet reprodukcije, ali pravi izvesnu razliku u odnosu na konkurenciju (preinstalirane melodije zvona zaista zvuče bajkovito). Zvučnik je prilično glasan i precizan, ali sa, očekivano, neubedljivom reprodukcijom nižih frekvencija.

Na prednjoj strani nalazi se 6,52-inčni ekran sa relativno tankim okvirima (sa izuzetkom debljeg okvira uz donju ivicu) i centralno postavljenim i ne preterano upadljivim otvorom za prednju kameru u gornjem delu. Niža rezolucija matrice nije u skladu s aktuelnim standardima srednje klase, ali su ostale karakteristike sasvim u redu: osvetljenje i kontrast obezbeđuju dobru čitljivost u različitim uslovima, boje su precizno kalibrisane, a osetljivost ekrana na dodir sasvim je dobra. K42 svakako nema aspiracije da bude multimedijalna mašina, ali može sasvim dobro da posluži za pregled fotografija i gledanje filmova. Međutim, skromne mogućnosti ugrađenog čipseta, ipak, predstavljaju veći problem nego što se to moglo pretpostaviti - premda legendarni MediaTek Helio P22 uporno odbija da se penzioniše, njega bismo radije videli u nekom entry-level modelu, nego u uređaju koji je cenom usidren u srednjoj klasi; dalje, sa tri gigabajta RAM-a ne može se računati na ozbiljniji multitasking, pa usporenja uzrokovana ponavljanim učitavanjem aplikacija mogu ozbiljnije zasmetati svakom iole ambicioznom korisniku. Na kraju, nemoguće je ignorisati činjenicu da kineski konkurenti za isti novac nude telefone sa dvostruko više memorije i daleko ozbiljnijim procesorima (Xiaomi se grohotom smeje, prim. aut.).

Što se softvera tiče, Android 10 u kombinaciji sa novom verzijom LG UX korisničkog interfejsa gradi okruženje slično fabričkom Androidu, koje je okrečeno u meri dovoljnoj da formira sopstveni identitet. Od brda suvišnih aplikacija o koje smo se saplitali u starijim verzijama interfejsa, ostalo je tek nekoliko koje se mogu počistiti bez gledanja (aplikacije za optimizaciju memorije svakako treba sačuvati). Neke standardne opcije su ispremeštane, a pojedine aplikacije ne snalaze se najbolje u režimu prikaza preko celog ekrana, ali to je sve mačiji kašalj. Donekle smo zadovoljni i kvalitetom kamera, kojima je LG uvek poklanjao dužnu pažnju (doduše, samo u višoj klasi). Uz kompletno zaokružen sistem sa pet kamera različite namene, K42 ima dobar izbor zanimljivih režima i opcija za fotografisanje, s posebnim akcentom na AR dodatke i kreativne režime koji će se dopasti mlađoj publici. Kvalitet fotografija dosta je dobar, ali nema nikakvih osobenosti po kojima bi se izdvojili iz proseka. Pod idealnim osvetljenjem sve kamere rade dobro, dok ćete rezultate u mraku pokazivati samo u nuždi; selfi kamera „pegla” bore i kada su opcije za „bjutifikaciju” isključene, a video snimci mogu da posluže eventualno za kratke snimke na društvenim medijima i YouTube prenos uživo (opcija striminga uvrštena je u softver kamere).

LG K22 nešto je manji i hardverski dodatno oslabljen model. Kućište ima idealne dimenzije, lagano je, veoma dobro leži u ruci i uprkos plastičnoj šasiji i poklopcu, veoma je čvrsto i otporno na udarce (podleže „vojničkim” specifikacijama kao i K42). Matirana plastika ima diskretan efekat metalnog presijavanja, uopšte ne skuplja otiske prstiju, ali nema zaštitni UV premaz kao skuplji model, pa je otpornost na grebanje upitna. Uz 3,5-milimetarski audio-priključak, kadicu za dve nano-SIM i jednu microSD karticu i namenski Google taster, K22 ima i micro-USB port, odvojene tastere za zvuk i zvučnik čiji se otvor nalazi na poleđini. Na zadnjoj strani nalazimo dve kamere (toliko procesor podržava) i LED blic na modulu koji je gotovo potpuno u nivou sa kućištem. Kvalitet zvuka u slušalici je odličan, prijem je takođe veoma dobar, zvučnik je sličnog kvaliteta kao kod K42, ali zbog pozicije deluje kao da je nešto tiši (primećuje se i veće rasipanje u srednjim tonovima zbog čega glasovi nekad zvuče „mutno”). Biometrijske funkcije potpuno su izostavljene, tako da telefon nema ni senzor otiska prsta, niti prepoznavanje lica.

Ekran ima prilično široke okvire, naročito ispod donje ivice, a prednja kamera viri kroz uočljiv urez na sredini njegove gornje ivice. Uz praktične dimenzije, ekran nudi i solidan kvalitet slike za 720p IPS panel - dobar kontrast, čitanje i gledanje video-snimaka, vrlo dobro osvetljenje, ali ne i baš idealno kalibrisane boje (na beloj podlozi uočava se diskretna plava nijansa), kao i uzane senke od pozadinskog svetla koje se pojavljuju uz ivice i u uglovima ekrana. Hardverska konfiguracija je, u pravom smislu reči, „početnička”: četvorojezgarni Snapdragon 215, predstavljen pre godinu i po dana kao nova entry-level zvezda sa Adreno grafikom iz modela SD425, upotpunjen je sa dva gigabajta RAM-a i svoj posao sa bazičnim funkcijama obavlja sasvim korektno. Naravno, nema govora o ozbiljnijem multitaskingu i igranju, ali ni o blagotvornom uticaju na autonomiju, budući da je procesor zasnovan na staroj (2010) 28-nanometarskoj litografiji. Od 32 gigabajta prostora za skladištenje, korisnik na raspolaganju ima samo polovinu tog kapaciteta, ali memorijske kartice mogu da nadomeste ovaj nedostatak.

Kamere pokrivaju samo osnovne potrebe i na tom planu LG K22 dobrano zaostaje za kineskim konkurentima slične cene. Za iole pristojnu fotografiju potrebni su idealni uslovi, obilje svetla, mirna ruka, statičan objekat u fokusu - neretko i povoljan zodijački aspekt korisnika. Verovatno usled sporosti procesora, fokusiranje u iole mračnom okruženju traje čitavu večnost, odnosno, večnost i po kad se u priču uključi i blic - najmanji trzaj rezultuje zamućivanjem slike. Prednja kamera agresivno „poboljšava” portrete i pod najboljim osvetljenjem, tako da oštri selfiji ostaju u domenu pustih želja. S druge strane, softverski interfejs je dobro optimizovan, tako da sve radi brže nego što bi se očekivalo. Nasuprot multitaskingu, u režimu podeljenog ekrana sve radi iznenađujuće dobro i bez dodatnih usporenja u odnosu na klasičan prikaz.

Sve u svemu, modelima K42 i K22, LG sa estetske strane parira skupljim uređajima i na tom planu prevazilazi kineske konkurente iz klase. Svakako treba pohvaliti i kvalitetnu izradu sa naglašenom otpornošću na ekstremne uslove eksploatacije. Međutim, hardverska nemoć i sveukupno mala vrednost za uloženi novac sužavaju izglede za bilo kakav zapaženiji uspeh. Jednostavno, K42 i K22 će put do korisnika naći isključivo kroz neku atraktivnu ponudu mobilnih operatera. Sve ostalo je bajka.