Dušan DINGARAC

1. februar 2021.

Aktuelna pandemija, širom sveta izmenila je način na koji ljudi žive. Zatvaranja, karantini, rad od kuće, zabrana i redukcija putovanja samo su deo asocijacija na pomen pandemije, ako zanemarimo samu bolest i vakcine. No, kao i uvek, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Dok su neke privredne delatnosti pretrpele prevelike gubitke (turizam, hotelijerstvo, ugostiteljstvo), druge su profitirale. Dostava hrane i pošiljaka, uopšteno, delatnosti su koje su procvetale. Zvanični podatak naše Vlade je da je u protekloj godini elektronska kupovina doživela neverovatan razvoj, pa je u vreme vanrednog stanja povećana od 50 do čak 300 odsto, dok nakon njegovog ukidanja beleži rast od 100 odsto.

Tumačite ove brojke kako vam drago. No, šta se dešavalo tokom prošle godine sa najstarijim vidovima elektronske trgovine? Da, mislimo da narudžbine iz inostranstva, ali sa naglaskom na Kinu. Kinu, sa posebnim osvrtom na Aliexpress, jer je veliki broj naših građana naručivao raznorazne sitnice, privučen niskim cenama i povoljnim uslovima isporuke. Silom prilika, tu su se stvari malo izmenile.

O principima kupovine na Aliexpressu pisali smo pre više od šest godina (SK 7/2014 i.sk.rs/357865) i autor teksta se može pohvaliti velikim iskustvom (stabilan Platinum status i ukupno preko šesto poručenih paketa). Na bazi tog iskustva i iskustava koje drugi korisnici iznose u komentarima članaka i po forumima, pisan je i ovaj tekst. Zar nemamo neki pouzdaniji izvor? Teško. Aliexpress je veliki i živ sistem koji pravi izmene u svom funkcionisanju, a često ni sami prodavci u Kini nisu svesni nekih od tih izmena.

Svako ko „zakupi tezgu” na ovom sistemu i prodaje robu preko nje, dobija infrastrukturu Aliexpressa da promoviše svoju robu, modul za komunikaciju sa kupcima i logističku pomoć prilikom transporta pošiljaka. Pravila trgovine određuje Aliexpress i on drži novac koji kupac plati sve do okončanja procesa i tada ga ili prosleđuje prodavcu (uz zadržavanje svoje provizije) ili ga u celosti vraća nezadovoljnom kupcu. Ova pravila su tako napravljena da ako kupac poštuje rokove, uvek biva zaštićen ukoliko uloži žalbu. Naravno, ako je kupac korektan i strpljiv, onda njegova žalba bude uvažena. To znači da u slučaju da vam paket ne stiže u „garantovanom” vremenu, vi zatražite od prodavca produžetak zaštitnog vremena u kome možete da uložite žalbu. Možda čak i da taj postupak ponovite nekoliko puta ili sve dok sistem to dozvoljava prodavcu. Aliexpress je pre godinu-dve čak uveo i period od petnaest dana tokom koga možete da se žalite kada istekne zaštitni period ili nakon što potvrdite prijem paketa. Ipak, na strani kupca ostaje prostor za prevaru, jer nije uvek moguće utvrditi status pošiljke.

Do ovakve situacije dolazi kada se štedi na transportnim troškovima. U regularnoj situaciji, pošiljka dobija svoj broj u međunarodnom obliku (npr. AA123456789AA - poslednja dva slova označavaju koji poštanski operater isporučuje pošiljku) i može da se prati na sajtu operatera koji je pošiljku preuzeo, operatera koji pošiljku treba da isporuči, ali i na nezavisnim sajtovima za praćenje paketa (17track.net, track24.net...). Međutim, ponekad, ni ovakve pakete ne možete ispratiti celim putem. Recimo, dešavalo se da neke pakete koje je preuzela Turska pošta u Kini možemo, a neke ne možemo da pratimo na sajtu naše pošte.

Pomenuli smo da je deo mogućnosti za svakog prodavca na Aliexpressu da koristi logističku podršku za slanje paketa. Ako on želi da pošalje kupcu paket preko DHL-a, UPS-a, Kineske pošte ili neke od stranih pošta koje posluju u Kini (Holandska, Turska, Singapurska...) on to može da učini po komercijalnim uslovima koje dogovori. Ali, ako ne želi da gubi vreme na takve stvari i želi da prođe što jeftinije, onda može da koristi slanje preko standardnog Aliexpress načina slanja.

Koliko je Kina velika zemlja, veliki proizvođač i izvoznik svi znamo. Upravo zbog toga, tamo je sve u velikim brojevima. Ako neki trošak i nije veliki kada se pogleda na jednom, deset ili sto komada, on će u apsolutnim brojevima biti veliki kada se radi o hiljadama ili milionima. Vođen ovom logikom Aliexpress stalno nalazi načine da što povoljnije dostavi pakete širom sveta. Tako je 2013. godine oformio Cainao, sopstvenu logističku kuću za slanje paketa. Zbog toga su uvek najpovoljniji metodi slanja pošiljke upravo preko ove službe. To u praksi znači da Cainao prikuplja pakete, razvrstava ih po različitim destinacijama i organizuje dalji transport, tako što ih predaje poštama raznih zemalja. Nekima preda odmah u Kini, a nekima preko posredničkih pošta. Sve češće se dešava da mali paketi u Srbiju dolaze putem posredničkih pošta. Recimo, u prethodne dve godine veliki broj paketa je odmah po slanju dobijao broj u formatu kao da pošiljku treba da isporuči Letonska pošta (AA123456789LV). Ubrzo nakon toga, na sajtovima za praćenje status paketa pokazivao bi da je paket pristigao u zemlju odredišta, što unosi zabunu u komunikaciju prodavca i kupca. Zapravo, on je tada stigao u Letoniju. Kada paket konačno stigne u Srbiju, može se videti da je prvobitna nalepnica na paketu prelepljena novom, sa identičnim brojem pošiljke. Takvu pošiljku ne možete da pratite na sajtu naše pošte.

Odnedavno, ovakav način slanja paketa za Srbiju se obavlja i preko Uzbekistana, mada imamo i primer paketa isporučenog preko Solomonskih ostrva. Međutim, prilikom slanja paket dobija broj u formatu LP12345678901234, stiže u, recimo, Uzbekistan i tamo biva prelepljen novom nalepnicom sa brojem u međunarodnom formatu sa završetkom UZ. Takav paket može da se prati na 17track.net, ali ne i sajtu naše pošte.

Ranije se dešavalo da se paketi sa Aliexpressa isporučuju u Srbiju i preko pošta Švedske, Hong Konga, Singapura, kao i nekih drugih operatera u Kini (Yanwen), ali od početka pandemije sve se izmenilo. S obzirom na to da svi ovi paketi putuju avionskim saobraćajem, često u kargo odeljcima putničkih letova, kako je naglo opao broj avionskih letova, došlo je do velikog zastoja u svetu u isporuci paketa. Onda je usledila i panika da li paketi iz Kine mogu da prenesu virus. No, iako se poštanski saobraćaj slao kreativnim rutama tokom početnih meseci pandemije, dolazilo je do povremenih prekida i usporenja u isporuci. To je najbolje moglo da se vidi na veb-sajtovima pošta (npr. Holandske).

Dešavalo se da se pojedini paketi „zagube” u nekom skladištu i da makar delimično budu pronađeni nekoliko meseci kasnije - primer su paketi poslati tokom marta i aprila 2020. godine koji su stigli putem Singapurske pošte krajem avgusta.
A ima i paketa koji nikada nisu stigli na svoje odredište u Srbiji.

No, traženje logike o brzini isporuke i putanje paketa ovih malih, neprioritetnih pošiljaka na osnovu analogije, pokazalo se kao sasvim uzaludno. Kojim putevima se te pošiljke kreću, da li čekaju neke redovne linije ili čekaju da se sakupi dovoljan broj pošiljaka pre slanja dalje, odgovore na ta pitanja je teško dati. U praksi, dešava se da pošiljka stigne u Srbiju za dve do tri nedelje. A onda ista takva pošiljka dođe na odredište tek za tri meseca. Dešavalo se da se poruče dve pošiljke kod istog prodavaca u istom danu i da jedna od njih dve nikada ne stigne na odredište, a čest je slučaj da kasnije poslata pošiljka dođe pre onih koje su ranije poslate, ali su još uvek u tranzitu. I tu nema veze da li ide preko Litvanije, Uzbekistana ili Turske. I nema veze da li je pandemija ili nije.

Opet, jedno logično očekivanje da će opisi faza u kojima se nalazi pošiljka na sajtovima za praćenje imati isti redosled i format ukoliko se slanje vrši istim kanalom, pokazalo se kao pogrešno. Tako da ni na osnovu paketa koji mogu da se prate ne može da se zaključi kada stiže na odredište. Ne može se zaključiti ni kada će paket ući u Srbiju, pa čak i kada uđe, za veliki broj paketa to ne može da se vidi. No, za neke pakete se na sajtu naše pošte vidi da je poslat još dok je u Kini. Jedino je izvesno da ukoliko se paket pojavi na sajtu naše pošte sa informacijom da je ušao u Srbiju, biće praćen do isporuke.

Kako je, usled pandemije, veliki broj paketa kasnio sa isporukom, neke zemlje su bile pogođenije obustavama letova koji su prevozili pakete za određene destinacije. Srbija je, očigledno, bila jedna od njih i kada su korisnici Aliexpressa iz Srbije počeli masovno da se žale i dobijaju povraćaj novca, došlo je do promene uslova isporuke paketa. Rokovi za isporuku paketa su produženi na devedeset dana, a cene isporuka su skočile, tako da je danas retkost da nađete besplatnu isporuku za neki artikal. U najgorem periodu, cene isporuke sasvim malih artikala su išle od osam do četrdeset dolara, često višestruko nadmašujući cenu porudžbine. Veliki broj prodavaca je ukinuo slanje proizvoda za Srbiju ili uslovljava dostavu putem DHL-a, sa cenom isporuke od dvesta dolara.

Naravno, svi su odmah pogledali šta se dešava u komšiluku. Kupci iz BiH i Crne Gore su se našli u sličnoj situaciji kao i naši, ali zato su cene za isporuke u Hrvatsku i Sloveniju ostale skoro kao pre pandemije. Da li je razlog boljih uslova za građane ove dve zemlje to što su one u EU i što tokovi robe tu mogu da se lakše ujedine, tek, po našem delu interneta mogla su se videti drugačija mišljenja.

Za velika kašnjenja i gubitke paketa okrivljena je naša pošta. Pominjan je „Kineski zid”, ogromna količina paketa koja stoji u nekom poštinom hangaru i niko se ne bavi isporukom tih paketa. Posledično, Kinezi su prestali da isporučuju ili su znatno podigli cene isporuke. I najjači argument je obično bivao kako je isporuka nekog artikla preskupa za Srbiju, a za Hrvatsku je, obično, besplatna.

Po svemu sudeći, u ovim tvrdnjama baš i nema mnogo istine. Sticajem okolnosti, bio sam zamoljen od mlađih naraštaja da naručim jedne slušalice preko Aliexpressa. Artikal koji košta malo preko šezdeset dolara mogao je da se isporuči u Srbiju samo preko DHL-a uz naknadu od nekih dvesta dolara. No, nekako baš u to vreme setili smo se da bi mogli da zamolimo prijatelja koji trenutno živi u Sloveniji da poručimo artikal na njegovo ime i adresu, jer je isporuka bila besplatna. Računao sam na određene dodatne troškove zbog carinjenja i plaćanja PDV-a, ali nisam u tom trenutku znao koliko će me to sve koštati.

Paket je poslat preko Holandske pošte i u Sloveniju je došao za četiri nedelje. Na prijemu paketa Pošta Slovenije sprovodi carinski postupak i šalje pismo obaveštenja da je pošiljka pristigla uz uputstvo da se dostave dokazi o iznosu koji je plaćen. Čitajući malo po sajtu Pošte Slovenije, naišao sam na informaciju da se svaka pošiljka iz inostranstva mora cariniti i da je za korisnika najjeftinije da informacije o plaćanju dostavi preko njihovog sajta. Pripremio sam dva PDF fajla, tako što sam odštampao informacije o pošiljci sa Aliexpressove stranice, sve sa finansijskim informacijama, i poslao ih preko sajta pošte. Ubrzo je stiglo obaveštenje da je sve u redu i dan, dva kasnije pošiljka je isporučena. Uz ukupne dodatne troškove od 22,49 evra.

Dodatnim proučavanjem, saznao sam da je u Sloveniji limit za „oproštaj” PDV-a za pošiljke vrednosti do 22 evra, ali se to uskoro ukida zbog novih pravila EU (i.sk.rs/357866). Ko želi da se podseti naših pravila, neka poseti stranicu naše carine i.sk.rs/357867. Kod nas se carinski postupak sprovodi na osnovu procene carinika, pa ako nešto i treba da platite, to vam sve poštar naplati prilikom isporuke. Sad zamislite da morate da obavite proceduru kao u EU. Kako biste to uradili i dokazali koliko ste platili pošiljku ako je na Aliexpressu pošiljka u jednom formatu, a u Srbiju je stigla pod sasvim drugim brojem preko Uzbekistana? Teško. Ako bi kod nas došlo do promene procedure carinjenja malih pošiljaka, Kinezi više ne bi mogli da šalju pošiljke grupno u Letoniju, Uzbekistan i ko zna još gde, pa bi im to bilo skuplje, te bi se cena isporuke dodatno povećala. Ko zna, možda bi tako i bilo, možda će tako i biti jednog dana. Dok se tako nešto ne desi, mi se, ipak, nadamo da će se cena isporuke paketa vratiti na nivo pre ove proklete pandemije.