Momir ĐEKIĆ

1. januar 2021.

Poslovni uspeh ili neuspeh, u kontekstu pandemije, može, ali ne mora biti prilika da sagledamo poslovanje tehnoloških kompanija. Ipak, promene koje je pandemija donela nemoguće je ignorisati. Činjenicu da nekih firmi, nakon planetarnih događaja kao što je pandemija novog koronavirusa, više i nema ili su u potpunosti transformisane, dodajemo kao začin. Dok jedni jezde, drugi se ježe. Gde su danas tehnološka carstva, a gde će biti sutra? Da li možemo biti sigurni u to?

Kratkoročni dah nije za dug zaron

Rast vrednosti kompanije Zoom u vreme pandemije prepričan je hiljadu puta. Važnost komunikacije u uslovima rada na daljinu naglo je povećana usled zatvaranja radnih mesta zbog epidemiološke situacije. Brzina kojom su se otvarali nalozi na platformi Zoom bila je izuzetno visoka, ali ne i neverovatna. Naime, ako posmatrate poslovanje tehnoloških kompanija, lako ćete uočiti da se u posebnim slučajevima, koji imaju globalni karakter, njihova sposobnost da akviziraju i/ili zadrže korisnike značajno menja. Istinu govoreći, u poslednjih nekoliko decenija imali smo samo jednu takvu situaciju, onu u kojoj je čitav tehnološki svet, iz različitih, ali i suštinski sličnih ili bar koherentnih razloga, „preko noći” bio nateran da igra neku novu igru.

Vratimo se na Zoom, za trenutak. Krajem decembra 2019. godine vrednost jedne deonice ove kompanije iznosila je nešto manje od 67 američkih dolara. Krajem 2020, ta vrednost je dostigla 406 dolara, odnosno, šest puta veću vrednost. Tako je Zoom, na samom kraju godine koja nam je donela pandemiju, svoju „vrednost” uvećao na 116 milijardi američkih dolara. Veliki je to skok za kompaniju koja je izlazak na berzu izvela na proleće 2019. godine kada je, na kraju prvog dana trgovanja, njena „vrednost” iznosila 16 milijardi dolara.

Važno je ovde razumeti da se pod pomenutom vrednosti misli na takozvanu vrednost tržišne kapitalizacije (eng. market capitalization), odnosno, cifru koja se dobija množenjem broja deonica kompanije i njene vrednosti na dan posmatranog trenutka. Kada bi neku kompaniju kupovali, njena vrednost u toj transakciji zavisila bi od mnogo faktora, ne samo od vrednosti tržišne kapitalizacije.

I na primeru kompanije Zoom se, pak, može videti da je u jesen 2020. godine došlo do zaustavljanja naglog rasta vrednosti akcija. Najvišu vrednost akcija, Zoom je dosegla krajem oktobra, kada se njenom akcijom trgovalo za 568 dolara. Otkud taj pad, ako znamo da se potreba za uslugama ove kompanije svakako nije smanjivala? Odgovor je istovremeno jednostavan i komplikovan, zavisno od konteksta u kom ga posmatrate. Skinimo sa spiska odmah jedan lak i transparentan razlog. U novembru 2020. godine, objavljeno je da će vakcinacija krenuti u nekoliko svetskih država, pre svih u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ta vest naglo je smanjila interesovanje investitora i „spustila” cenu akcije kompanije Zoom za nešto preko 15 odsto. No, to svakako nije jedini razlog.

Sada bismo lako mogli otvoriti temu bezbednosnih izazova kompanije. Za trenutak bi nas zavela činjenica da je ova kompanija u marketinškom materijalu tvrdila da nudi „enkripciju sa kraja na kraj”, da bi se kasnije utvrdilo da od toga nema ništa, te da je u pitanju klasičan (i manje bezbedan) oblik konekcije između klijenta i servera. Američka komisija za trgovinu je nekoliko puta tokom 2020. godine istraživala ovu kompaniju, utvrđujući jasne propuste u bezbednosti. Poslednji postupak zaokružen je početkom novembra prošle godine, kada je Zoom prihvatila da reguliše propuste i „utegne” bezbednosne mehanizme.

Jednako bi nas iz konteksta izvukla i činjenica da je osnivač kompanije naturalizovani Kinez, čiju je vezu sa domovinom više američkih regulatornih tela istraživalo nekoliko puta. Iako volimo da verujemo da se preko Atlantika nalazi dom ekonomskih sloboda, spreman da prihvati svakog putnika-namernika i njegovu poslovnu ideju učini besmrtnom, praksa nam pokazuje da nije sve tako kako izgleda na pakovanju. Zoom je, u cilju prikazivanja svoje odanosti Sjedinjenim Državama i njihovom načinu života, otvorio razvojne centre u saveznim državama Arizona i Pensilvanija. Ipak, mnogo su zvučnija otvaranja razvojnog centra u Bangaloru, u Indiji, i centra podataka u Singapuru. Naravno, deo inženjerskog tima i dalje „sedi” negde u kontinentalnoj Kini.

Sve pomenuto daje svoj doprinos neodrživom rastu vrednosti kompanije Zoom. Ipak, sve su to partikularni elementi šire slike jedne kompanije. Prvo pravilo savremenog biznisa kaže - ne pobeđuju najbolji proizvodi, ni usluge, ni najbolji timovi, ni najbolja posada, već pobeđuje najbolji (i u vremenu i vrednosti održivi) poslovni model.

Igra velikih brojeva

Iako operiše u malo drugačijoj poslovnoj niši, kompaniji Zoom je po mnogo čemu slična kompanija Slack. Osnovana 2009. godine u Kanadi i ova kompanija je svoj izlazak na berzu izvela 2019. godine. Na kraju prvog dana trgovanja, Slack je imao procenjenu vrednost od oko 23 milijarde američkih dolara, znatno više od predviđanja koja su im davala vrednost od 16 milijardi.

Rast broja korisnika koji je kolaboraciona platforma ove kompanije imala svakako je za poštovanje. Ipak, mora se priznati da je najveći broj korisnika dolazio iz raznorodnih niša i da se ni u jednom trenutku nije moglo reći da je Slack rešenje koje bismo mogli da zamislimo u bilo kojoj industriji, na bilo kom kraju planete.

Najveću vrednost deonica kompanija je, do jeseni 2020. godine, imala nekih godinu dana nakon izlaska na berzu, kada je vrednost deonice iznosila oko 40 američkih dolara. Ta vrednost bila je praktično dvostruko veća od kraja 2019. godine.

Ipak, maksimalnu vrednost ova kompanija dostiže u novembru 2020. godine. Ne, vakcina nije imala nikakve veze sa ovim vrednovanjem. Zapravo, ključni razlog stabilizacije vrednosti deonica ove kompanije bio je najavljena akvizicija čitave kompanije od strane veoma moćnog i rastućeg tehnološkog giganta - američke kompanije Salesforce. Objava pregovora o kupovini je, tako, vrednost deonice sa 24 dolara početkom novembra 2020. godine podigla na skoro 43 dolara početkom decembra iste godine, što je rast od oko 80 odsto. Maksimalnu vrednost Slack je doživela dan nakon akvizicije, u kojoj je kompanija, na čijem čelu sedi Mark Beniof (Marc Benioff), isplatila 27 milijardi američkih dolara. To je ujedno i, do tada, najveća akvizicija kompanije Salesforce.

No, zašto govorimo o kompaniji Slack? Zašto toliko reči o kompaniji koja je kolaboraciju davno pre pandemije podigla na veoma visok nivo i čiji su proizvodi pronašli upotrebu u najrazličitijim uglovima planete za najrazličitije grupe korisnika? Upravo su uslovi pandemije virusa korona doprineli kontekstu koji nas navodi da pod lupom pogledamo upravo Slack.

Iako se u grupi proizvoda za kolaboraciju već dugo nude proizvodi kompanije Microsoft, bez obzira na to da li su nastali u njihovoj kuhinji ili su u jato „doleteli” akvizicijama, nikada nije bilo interesantnijeg proizvoda od onog pod nazivom Teams. Miran i stabilan rast broja korisnika ove aplikacije bio je očekivan. Kako predstavlja deo šireg konteksta Microsoftovog alata za podršku kompanijama svih veličina, bilo je logično očekivati da će Teams biti uspešan. Ipak, mnoge korporacije pokušavale su da naprave dostojnog takmaca za ovu bitku. Pitajte samo Cisco ili Google. Niko nije ostvario uspeh kao Microsoft, posebno u vreme pandemije.

U jesen 2020. godine, Microsoft je objavio rezultate zarade svojih aplikacija. Tada je demonstrirano da je aplikacija Teams zabeležila rast broja korisnika od 50 odsto, čime se broj aktivnih korisnika na dnevnom nivou popeo na čitavih 115 miliona. U sličnim vremenskim trenucima, Google je imao oko 100 miliona, a Zoom oko 300 miliona dnevnih korisnika. Pomenuti Slack zaustavio se na oko 15 miliona.

Dovoljan je samo jedan pogled na grafikon rasta broja korisnika, kako bi se uvidela neverovatna priča oko aplikacije Microsoft Teams.

Dok je Slack dodavao korisnika po korisnika, Microsoft je dodavao korporaciju po korporaciju. U pratnji svog izuzetno opremljenog Office 365 paketa, Teams je našao „plodnu zemlju”.

Ključna razlika između dve aplikacije nije u njihovim mogućnostima, iako one svakako doprinose. Ukoliko biste pitali korisnike kompanije Slack, većina bi vam rekla da jako vole tu aplikaciju. Većina nikada ne bi „prešla” kod konkurencije. No, kako smo pomenuli, radi se o vrlo karakterističnim nišama biznisa, među kojima se posebno izdvajaju pripadnici IT struke.

Upravo je iz vizure dominantnih korisnika lako izvući i razlog (ne)uspeha jedne, odnosno, druge strane. Dok je kod Slacka integraciju sa drugim aplikacijama najčešće potrebno doplatiti i konfigurisati, Microsoft raznorazne integracije nudi u okviru svog 365 paketa, olakšavajući mnogobrojnijim, tehnološki manje pismenim, firmama da jednostavnije „pređu” prepreku. Za vrtoglavi rast neophodni su vam korisnici. Čak i kada je vaše rešenje tehnološki kvalitetnije, to neće garantovati veći broj korisnika. Mnogo su važniji načini distribucije, lakoća korišćenja većeg broja korisnika i slično. Jednostavnije rečeno, poslovni model aplikacije MicrosoftTeams imao je zaokruženiji pristup, sa boljim argumentima za održivi rast. Nošen širom primenom 365 paketa, Teams se isporučivao kao dodatna vrednost, sigurnija alternativa Zoomu i jednostavnija alatka za kolaboraciju od Slacka.

• • •

Dok se još čeka Googleov odgovor na čitavu ovu buku, a nakon najave da se radi na aplikaciji koja će unificirati servise za kolaboraciju u kompanijama, Microsoft broji korisnike i zadovoljno trlja ruke. U toku 2019. i 2020. godine razvijeno je nekoliko alatki za jednostavnu migraciju sa Slacka na Teams. Iako je Slack nekoliko puta menjao API, kompanije-partneri Microsofta su agilnošću i zalaganjem uspešno prevazilazile te izazove. Naposletku, Teams je pobedio, a Slack je prodat.

U rukama novog gazde, ipak, Slack će biti dobrodošao dragulj. U zagrljaju američke kompanije odnedavno su i lider vizuelizacije podataka (Tableau), te njihove integracije kroz API-je (Mulesoft), a već neko vreme se „baškari” i nekoliko marketinških alatki. Sve to, uz vodeću CRM platformu, kompaniji Salesforce daje izuzetne adute. Na koga biste se vi kladili u 2021. godini?