Dragan KOSOVAC

1. januar 2021.

Na stranama ovog časopisa već više puta smo pominjali kompaniju Boston Dynamics. Ova američka firma nastala je početkom 1992. godine kao komercijalno udruženje ljudi koji su u tom trenutku radili u odeljenju za robotiku MIT-a (Masačusetski institut za tehnolgiju). Tokom godina, njihov rad iznedrio je impresivne primerke robota koje krase i visok stepen autonomije i mogućnost hodanja, kako na dve, tako i na četiri noge, a najviše pažnje privukli su modeli razvijani u sklopu različitih izazova za odbrambenu agenciju DARPA.

Tokom poslednjih sedam godina, Boston Dynamics je dva puta promenio vlasnika. Kompaniju je prvo kupio Google X (sada samo X, u okviru korporacije Alphabet), a sredinom 2017. godine vlasnik je postala japanska grupa SoftBank. Tačni detalji i vrednost obe ove transakcije nisu bili poznati javnosti, mada razni stručnjaci procenjuju da je SoftBank platio Googleu između 100 i 200 miliona dolara. Za vreme promene vlasnika Boston Dynamics je sve vreme funkcionisao normalno, nastavljajući sa razvojem i usavršavanjem više linija robota. Jedan od njih, slavni Spot Mini (SK 10/2018) je čak pušten u slobodnu prodaju sredinom ove godine, po ceni od oko 75 hiljada dolara. Ipak, dok je posmatranje robota ove kompanije u akciji uvek bilo impresivno i često zabavno, globalna percepcija ove kompanije promenila se iz korena 11. decembra 2020. godine, kada je korporacija Hyundai Motor Group (HMG) od SoftBanka kupila 80 odsto deonica Boston Dynamicsa za 880 miliona dolara, čime je javna vrednost kompanije postavljena na 1,1 milijardu dolara što je skok u vrednosti između 5,5 i 11 puta.

Sinergija

Dok je vrednost transakcije poznata, brojni detalji oko ove kupovine nekoliko dana bili su u magli. no je HMG izdao PR saopštenje koje istovremeno obiluje klišeima, dok mu preko nedostaju specifični detalji. U tom saopštenju stoji: „Ova kupovina istovremeno je zauzimanje vodeće pozicije na polju robotike i još jedan veliki korak za HMG u pravcu strateške transformacije u kompaniju koja pruža pametna rešenja na polju transporta. HMG pospešuje tu transformaciju značajnim ulaganjem u razvoj budućih tehnologija na poljima kao što su autonomna vožnja, pametne fabrike, napredni materijali, veštačka inteligencija (AI) i roboti.”

U tom obaveštenju čudne su dve stvari. Prva je to što je kupac Boston Dynamicsa, zapravo, Hyundai Motor Group, a ne Hyundai Heavy Industries. Naime, Hyundai je, posle Samsunga, najveći korporacijski konglomerat u Južnoj Koreji, vredan više od 310 milijardi dolara i sa preko četvrt miliona zaposlenih ljudi. Taj konglomerat obuhvata na desetine udruženih korporacija. Pomenuta Hyundai Heavy Industries Group primarno se bavi brodogradnjom, ali jedan od njenih delova je i Hyundai Robotics. Delovalo je prilično čudno da Korejski gigant ne želi da jedna od najnaprednijih kompanija za razvoj robota blisko sarađuje sa njihovim glavnim odeljenjem za robotiku.

Druga čudna stvar bila je sama činjenica da su u Hyundaijevom zvaničnom obaveštenju roboti na poslednjem mestu spiska HMG-ovih prioriteta, dok je opštepoznato da oni predstavljaju primarnu delatnost kompanije iz Masačusetsa. Naravno, u Boston Dynamicsu zaista rade stručnjaci za AI koji su za potrebe robota razvili napredan softver za navigaciju, srodan onom za autonomnu vožnju automobila, ali ulaganje tolikih sredstava u kompaniju samo da biste je transformisali u nešto što ona nije zvuči nelogično, pogotovo kada za samo delić uloženih sredstava može da se kupi neka manja kompanija specijalizovana za navigacioni softver i AI sisteme za autonomnu vožnju.

Srećom, nepunih nedelju dana nakon kupovine, zvaničnici iz Boston Dynamicsa oglasili su se sa pojašnjenjem situacije. Na prvom mestu je uverenje da kompanija neće biti apsorbovana u Hyundai, već će nastaviti da postoji kao nezavisni entitet fokusiran na razvoj robota, naravno, uz pomoć korejske kompanije, kako na konstruktorskom tako i na proizvodnom planu. Sa druge strane, sam HMG koristiće tehnologije Boston Dynamicsa u okviru svog razvoja naprednih vozila.

UMV i novi horizonti

Pretprošle godine, na sajmu CES, Hyundai je predstavio koncept Elevate. Ovaj „automobil” zamišljen je kao, takozvani, UMV(Ultimate Mobility Vehicle), ultimativno vozilo čija pokretljivost nije ugrožena preprekama i promenama na terenu. Elevate kombinuje konstrukciju klasičnog automobila, rovera za svemirska istraživanja i, efektivno, sistem odvajanja točkova od šasije koji je do sada najčešće mogao da se vidi u crtanim filmovima. Razlog za stvaranje tako komplikovanog vozila proizašao je iz specijalnih situacija gde niti konvencionalni automobili, niti letelice, kao što su helikopteri, ne mogu da se upotrebe sa zadovoljavajućom efikasnošću. Naime, u kriznim situacijama kao što su zemljotresi ili poplave, urušavanje građevina i terena otežava kretanje klasičnih vozila. Tada treba imati nešto kao Elevate, koji je u stanju da izdigne kabinu vozila iznad točkova, kao i da, ako je to potrebno, te nosače točkova pretvori u „noge” i nastavi da „hoda” preko prepreka.

Elevate je predstavljen javnosti pre dve godine, u formi nefunkcionalne makete i kompjuterski generisanog video-snimka. Pošto do danas još uvek nije proizveden funkcionalni prototip, očigledno u Hyundaiju ne uspevaju da se dovoljno brzo izbore sa izazovima razvoja kvalitetnog četvoronožnog kretanja i da će stručnost, patenti i resursi Boston Dynamicsa biti preko potreban vetar u jedra projektu usavršavanja platforme UMV (čiji razvoj je počeo još tri godine pre otkrivanja javnosti). Koliko je ovaj projekat bitan kompaniji Hyundai prikazano je krajem septembra prošle godine, kada je HMG predstavio osnivanje studija New Horizons, čiji fokus je upravo razvoj UMV-ova i u čijim redovima se nalaze stručnjaci za robotiku sa univerziteta iz celog sveta, kao i profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom, kako u kompanijama iz Silicijumske doline, tako i u automobilskim koncernima.

Paleta robota

Profitabilnost automobilske industrije bi sama po sebi bila dovoljno objašnjenje Hyundaijevog ulaganja u Boston Dynamics, ali kao što smo naveli, korejski gigant ima velike planove za najpoznatije modele robota koji su razvijeni u kompaniji iz Masačusetsa. Na prvom mestu je, naravno, Spot Mini koji se već serijski proizvodi i komercijalno je dostupan širokoj javnosti, ali i pored Spota, još nekoliko modela iz Boston Dynamicsa biće veoma interesantni za novog vlasnika, što u industrijskom, što u komercijalnom smislu.

Pre dve godine, BD je predstavio robota zvanog Handle čija je glavna namena precizan transport kutija u skladištima. Dok je uređaj „započeo karijeru” u prilično humanoidnoj konfiguraciji, sa telom, rukama i nogama koje umesto stopala imaju točkove, pretprošle godine predstavljena je nova varijanta gde je promenjeno sve osim „potkolenica”. Novi Handle sada podseća na čudnu pticu trkačicu sa „kolenima” okrenutim unazad. Na mestu repa nalazi se sistem protivtegova, a na mestu vrata i glave nalazi se pokretna robotska ruka sa vakuumskom hvataljkom. Nakon što se programira šta da radi, Handle je potpuno autonoman i tih (radi na baterije), maksimalna brzina kretanja mu je četiri metra u sekundi, hvataljka može da dohvati objekte udaljene do tri metra od njegovog tela, a efektivna brzina istovaranja/utovaranja u kamione mu je 360 kutija teških do 15 kilograma na sat.

Još specijalizovaniji uređaj je Pick, koji najviše podseća na robote koji mogu da se vide na industrijskim linijama. U pitanju je velika, statična robotizovana ruka sa velikom vakuumskom hvataljkom na vrhu. Iako nije samostalno pokretan, Pick, ipak, koristi napredan AI, pa je u stanju da raspoznaje, prebacuje i sortira pakete brzinom od dvanaest komada u minutu.

Atlas

Iako još uvek nije komercijalno dostupan, niti je agresivno zastupljen na YouTubeu kao Spot Mini, vrhunac razvoja u Boston Dynamicsu i najveća zvezda ove kompanije ostaje Atlas - najokretniji humanoidni robot na svetu. Otkada je predstavljen javnosti pre sedam godina, Atlas je nekoliko puta modifikovan, a svaka nova verzija je sve kompaktnija, lakša i brža. Aktuelni Atlas visok je „samo” jedan i po metar (originalna varijanta bila je preko 1,8), težak 80 kilograma i može da trči brzinom od 1,5 metara u sekundi (5,4 km/h). Veliki broj strukturnih elemenata ovog robota su trodimenzionalne metalne rešetke, dobijene 3D štampom, kako bi odnos težine, snage koju razvija njegov sistem za kretanje i otpornosti na udarce mogao da izvede akrobatske poteze, kao što je salto, i podnese naprezanja u zglobovima prilikom tih kretnji. Robot ima ukupno 28 zglobova sa hidrauličkim pokretačima. Zapravo, veliku ulogu u spektru Atlasovih sposobnosti ima impresivna snaga koja se dobija iz hidrauličkog sistema relativno skromne veličine (koji se, uz bateriju, nalazi u trupu robota). Ta snaga je posledica specijalnih servo ventila koji slove za najmanje i najlakše u svetu hidrauličnih sistema. Na kraju, tu je Atlasova „glava” - nepokretni deo izdignut iznad robotovih ramena u kom su stereo kamere i lidar (laserski sistem za merenje udaljenosti) pomoću kojih se obavlja orijentacija u prostoru. Dok Atlas nema zvaničnu komercijalnu varijantu, poredeći njegove mogućnosti, veličinu i snagu u odnosu na ono što nudi i može Spot Mini (čija cena je, kao što smo naveli, 75 hiljada dolara), potencijalna cena ovakvog robota u prodaji će se najverovatnije kretati oko četvrt miliona dolara.

Svi zainteresovani za robotiku sada imaju dodatni razlog da prate Boston Dynamics, ali i Hyundai, kao i da čekaju njihov sledeći veliki potez. Unapređivanje postojećih robota i razvoj novih nastavljaju se u Boston Dynamicsu, dok u Hyundaiju i New Horizonsu žure sa radom na prototipu Elevatea koji će moći da vozi i da hoda. Dok, za sada, nema naznaka kada ćemo moći da vidimo u akciji plodove saradnje ovih kompanija, nema sumnje da ćemo na budućim velikim tehnološkim sajmovima videti velike stvari od Hyundaija i Boston Dynamicsa.