Dušan DINGARAC

1. januar 2021.

Nakon malo manje od godinu i po dana izgradnje, otvoren je Državni data centar (DDC) u Kragujevcu. Tačnije, jedan njegov deo pušten je u probni rad. Na zemljištu veličine četiri hektara izgrađena su dva objekta sa ukupno četrnaest hiljada kvadratnih metara. U data centru biće 1180 rek ormana čije ukupno napajanje je 14 megavata. Kapacitet će biti dostignut kroz tri faze, a investicija je vredna 30 miliona evra.

Data centar sve sisteme ima izvedene redundantno, biće sertifikovan kao Tier 4 (99,995 odsto vremena mora da funkcioniše, odnosno, maksimalno 26 minuta nefunkcionisanja godišnje, četvorodnevno nezavisno napajanje bez dosipanja goriva...), a tvrdi se da je jedan od deset najekonomičnijih u svetu po pitanju potrošnje energije. U procesu planiranja pomogla su stručna tela vlada Velike Britanije i Južne Koreje.

DDC će korišćenje svojih kapaciteta omogućiti državnim organima i institucijama, akademskoj mreži, ali i komercijalnim korisnicima. Do sada su ugovore o komercijalnom korišćenju potpisali IBM i Huawei, a od domaćih Telekom Srbija, Orion Telekom, Aigo i SOX. U DDC-u će se nalaziti i prva državna platforma za veštačku inteligenciju. S obzirom na to da je DDC najmoderniji u regionu, sasvim je moguće da će izazvati dodatnu pažnju komercijalnih korisnika. No, kapacitet od 1180 rek ormana neće biti baš lako popuniti. Ali i pored toga, najavljena je izgradnja nove zgrade u kojoj će se nalaziti oprema bezbednosnih službi (MUP, Vojska Srbije, BIA) i koja bi trebalo da bude gotova do januara 2022. godine.

U DDC će se preseliti oprema državnih organa, a sadašnji državni data centar u Beogradu postaće rezervni. Preseliće se i oprema nekih komercijalnih korisnika iz data centara koji su uglavnom u Beogradu. Kako će ovaj manjak klijenata da se odrazi na postojeće data centre i da li će njihove usluge da pojeftine, ostaje da se vidi.

Peta generacija mobilne telefonije izaziva velike kontroverze u celom svetu. Sa jedne strane, hvaljena je kao nova tehnologija koja je u mnogim aspektima znatno bolja od postojeće četvrte generacije i kako će ona napraviti revoluciju u novim uslugama i brzinama. Sa druge strane, postoji veliki otpor u mnogim zemljama prema njenom uvođenju, jer, navodno, donosi velike zdravstvene rizike.

Donedavno je stav naše Vlade i RATEL-a bio da je 5G mreža šansa za našu privredu, za razvoj, prevazilaženje digitalnog jaza u odnosu na razvijene. No, sada imamo drugačije stavove. Prvo je aukcija za opsege spektra koji su potrebni za ovu tehnologiju najavljivana za 2019. godinu, a zatim za drugu polovinu 2020. godine. Onda je zvanično odložena za mart 2021. godine, da bi sada bila odložena za 2022. godinu. O ovoj odluci usaglasili su se RATEL i sadašnji operateri mobilne telefonije. Premijerka je izjavila da narod nema potrebu za 5G tehnologijom u ovom trenutku i da je ona sada potrebna jedino naučnom sektoru. O privredi i njenoj šansi ni reči.

Razni stručnjaci imali su različite stavove. Razlog odlaganja je situacija sa pandemijom, a, takođe, i primena Vašingtonskog sporazuma uz tumačenje da je oprema za 5G kineskog proizvođača Huawei nebezbedna po američkim klasifikacijama, a da Srbija sa Huaweiem i Kinom ima ugovore i da je ovo način da se problem odloži. Bilo je i stavova da država nema para za 5G. Mada bi od aukcije spektra država prihodovala, kalkuliše se da Telekom Srbija nema sredstava za takvu investiciju. No, zašto su se onda druga dva mobilna operatera složila sa time? Možda ni njima ne odgovara da sada ulaze u tako velike investicije u Srbiji?

No, odmah se javio neko ko želi da investira u 5G u Srbiji, sa zahtevom da se aukcija ne odlaže. U pitanju je United Grupa, čiji je najpoznatiji deo u Srbiji SBB. Oni su spremni da ove godine ulože u 5G tehnologiju u Srbiji, kao što su sigurni da će to učiniti i u Hrvatskoj i Sloveniji. Inače, aukcijski poziv u Sloveniji je tek raspisan i biće završen do proleća, a United Grupa je u Bugarskoj već započela izgradnju 5G mreže.

Kada već pominjemo SBB, Niš je postao novi GIGA grad, tako da će korisnici u Nišu imati mogućnost priključenja na optičku mrežu sa brzinama do jednog gigabita.

Nakon što je prvi lansirao pakete mobilne telefonije sa neograničenim pozivima, Vip je sada predstavio pakete i sa neograničenim internetom. Telenor je brzo reagovao i ponudio svoje pandan pakete, dok je Mts reagovao sa objavom da takve pakete ima u ponudi već duže vreme, doduše, za poslovne korisnike.

Vip je u saradnji sa Nokiom potpisao ugovor sa aerodromom „Nikola Tesla” o uvođenju prve privatne 4G mreže u Srbiji. Ona će funkcionisati samo u okviru aerodroma, imaće svoj poseban kôd dobijen od RATEL-a, a praktična upotreba biće ostvarena kroz automatizaciju i komunikaciju na teritoriji aerodroma. Više detalja možete pogledati na i.sk.rs/357839.

Ujedno, Vip je objavio komercijalno uvođenje Narrow Band Internet of Things. Reč je o 4G tehnologiji, o kojoj smo pisali (SK 9/2018) dok je još uvek bila u test fazi. Više detalja možete pogledati na i.sk.rs/357840.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije raspisalo je treći javni poziv zainteresovanim operaterima elektronskih komunikacija za izgradnju širokopojasne internet mreže u ruralnim predelima. Konkurs traje do 18. januara, a odnosi se na 386 naselja u 89 opština (i.sk.rs/357841).

Jedan od velikih projekata digitalne uprave je adresni registar. On je jedan od četiri osnovna i javna registra, a sadrži podatke o ulicama i kućnim brojevima za teritoriju Srbije. Sada je javno dostupan na portalu otvorenih podataka (opendata.gov.rs) i platformi Geosrbija (opendata.geosrbija.rs). U protekle dve godine, RGZ je korišćenjem satelitskih snimaka i platforme Geosrbija evidentirao i predložio jedinicama lokalne samouprave imenovanje 63 307 naziva ulica i utvrdio kućne brojeve. APR je već krenuo sa integracijom ovog registra i svim pravnim subjektima proverava validnost adresa u svojim registrima.

Centralni registar stanovništva trebalo je da bude u punoj primeni na proleće, a registar će obuhvatiti podatke 13 službenih evidencija. U pitanju su izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, potvrda o državljanstvu, različite potvrde poreske administracije i sve ono zbog čega građani sada odlaze na šaltere. Korišćenjem ovog registra građani će preko portala eUprave lako moći da zatraže bilo koji dokument i dobiju ga u elektronsko sanduče.

Proveru podataka u ovom registru do sada je obavilo oko 2500 građana, a za njegovu punu upotrebu potrebno je imati viši nivo pristupa portalu eUprave ili kvalifikovani elektronski sertifikat ili dvostruku autentifikaciju. To znači da svima koji nemaju sertifikat ostaje odlazak do šaltera pošte ili lokalne poreske administracije po dodatne parametre za bezbedan pristup.

Rešenja katastra nepokretnosti od sada stižu u eSanduče na portalu eUprave. Ukoliko niste aktivirali eSanduče, dobićete običnom poštom papirnu kopiju elektronskog dokumenta. Eto još jednog razloga da ostvarite bezbedno logovanje na portal eUprave.

Rača je jedanaesta opština u Srbiji koja je otvorila Jedinstveno upravno mesto. Još šest opština je u proceduri otvaranja jedinstvenih šaltera.

Na adresi budzeti.data.gov.rs dostupni su budžeti više od devedeset gradova i opština u Srbiji. Platforma je realizovana, naravno, uz pomoć stranih institucija i fondova.

MUP je opremio prvih petnaest vozila sa savremenom informacionom tehnologijom. Plan je da se opremi trista vozila, a ovaj sistem omogućiće da policijski službenici direktno iz automobila provere lica i vozila.

Vozila će imati ugrađen sistem prepoznavanja tablica i njihovo upoređivanje sa bazom nestalih i neregistrovanih vozila, komunikaciju i uspostavljanje video-veze sa kolegama, pristup sistemu video-nadzora, kao i GPS navigaciju patrolnih jedinica, kako bi brzo i pravovremeno stigle na lice mesta.

Tema koja je izazvala veliko interesovanje u javnosti, problem plaćanja poreza „frilensera”, ima jedan novi momenat. Ministar je još jedanput u javnosti zatražio da svi izmire svoje obaveze, ali i da je primio inicijativu udruženja „Ne uništavajte frilensere”. O njoj će se razgovarati tokom godine, kada se bude pripremao novi set Zakona o porezu na dohodak građana.