Dejan PETROVIĆ

1. decembar 2020.

Intellinet je proizvođač sa kojim se do sada nismo sretali. Obično kupci (pa i mi) podignu jednu obrvu kada im trgovac ponudi nešto za šta nisu čuli; poverenje se stiče, ne kupuje se. Intellinet možda jeste stran na našem tržištu, ali daleko od toga da je novajlija u poslu. Seciramo pristupnu tačku firme Intellinet, uređaj čiji oblik, ma koliko bio čudan, nije stran za pripadajući segment (TP-Link Omada, SK 2/2019, i.sk.rs/15644; Ubiquiti UAP-AC-M, SK 4/2019, i.sk.rs/15779). AC600 je pristupna tačka predviđena da stoji napolju, a radi u dva frekventna opsega.

Kada smo pomenuli dizajn, vidimo da se mnogi proizvođači opredeljuju za cilindrično kućište sa dve jače antene iznad. Sam dizajn osim funkcionalnosti ujedno je i manje upadljiv, pogotovo ako je postavljen na kakvu cev. Za montažu, dobijaju se plastični nosač i plastične vezice, a osim stuba, može se postaviti i na kakvu ravnu površinu, za šta se dobijaju šrafovi. Svakako je bolje postaviti jedan ovakav uređaj na stub, ako nam je u interesu da pristupna tačka pokrije određeni krug oko sebe, zid iza će svakako u toj zoni umanjiti performanse.

Prvo što nam je zapalo za oko jeste žuta nalepnica sa uzvičnikom u trouglu i natpisom „Warning”. Iako na prvi pogled izgleda kao nešto iz S.T.A.L.K.E.R-a, ipak nije radioaktivno. Ovo upozorenje se odnosi na isključivu upotrebu pripadajućeg strujnog adaptera. AC600 napaja se putem pasivnog PoE, a injektor, strujni adapter i ethernet kabl se dobijaju uz uređaj. Dobijeni injektor omogućava povezivanje sa pristupnom tačkom na daljinama do 60 metara. Sa donje strane otvaramo pristup stomegabitnom LAN portu, kao i ’reset’ tasteru. Pomenućemo još šraf uzemljenja i otvor za odlivanje eventualne vode, ako uopšte prodre unutar kućišta. Potvrđujemo da se na zaptivkama nije štedelo, kako na donjem prstenu, tako i na zaptivkama oko antena. Pristupna tačka poseduje vodonepropusnu i antikorozivnu zaštitu, uz IP65 standard.

Što se tiče antena, u pitanju su dve fizički identične antene od po sedam dBi, ali ipak različite namene i jasno označene, pa prilikom ugradnje treba ispratiti oznake na kućištu i njima. Uz antene stiže i plastični držač koji može da se postavi u gornjoj zoni da bi ih osigurao. Preko ovih antena AC600 na pet gigaherca ostvaruje 433 megabita u sekundi, dok je na 2,4 gigaherca to 150 megabita u sekundi. Jasno je da ove brzine nisu top ponude za dvopojasne pristupne tačke, ali ovde ne pričamo o situacijama sa klijentima koji će koristiti veliki protok podataka, već o omogućavanju pristupa internetu na udaljenom mestu, fabričkom krugu, parkingu i sličnim mestima gde je imperativ domet i veći broj klijenata, ali ne i superbrzi protok.

Uređaj još na sebi ima i šest LED: Power, WAN/LAN, WLAN i tri za jačinu predajnog signala ako je u AP režimu, dok u režimu Repeater signaliziraju jačinu prijemnog signala. Dodaćemo i to da je uređaj vrlo kompaktan i kvalitetan. Nosač, ma koliko delovalo da ne drži čvrsto uređaj, je bez fizičkog oštećenja teško odvojiti. O ugrađenom hardveru nema mnogo informacija: znamo da ima 512 megabajta DDR2 čipova i 64 megabajta fleša.

Korisničkom interfejsu pristupamo preko IP adrese. Imali smo manjih problema zbog IP adrese koja je ovde fiksna na 192.168.2.1, što je ujedno i IP adresa našeg rutera. Da bi se problem rešio, a da pritom ne „razmontiramo” našu lokalnu mrežu previše, nekako smo uspeli da se ulogujemo i pod LAN Settings promenimo Fix IP u Auto.

Sam interfejs je minimalistički, u formi „pločica”. Ovakav pristup sa pločicama već smo viđali kod nekih mrežnih uređaja i nismo najzadovoljniji. Tim pre što su pločice samo na Home stranici. Zatim, neke pločice su „klikabilne”, dok su kod drugih to linkovi unutar teksta, pa deluje malo zbunjujuće. Odabirom neke od opcija, forma se gubi i pretvara u najobičniji interfejs sa bočnim menijem i centralnim delom sa opcijama. Na osnovnoj strani su pločice koje nas vode ka AP, Repeater, Router i WISP sekcijama. Prvo što treba da uradimo jeste da pustimo odgovarajućeg čarobnjaka da završi posao, što traje relativno kratko. Bežična podešavanja izdeljena su na osnovna, za svaki frekventni opseg ponaosob i WPS. Dovoljno je reći da možemo menjati SSID i lozinku, birati 802.11ac režime, kanale, i slično. Na 802.11ac dobijamo mogućnost promene propusnosti VHT (very high throughput), kao i uključivanje Short GI (guid interval). Ovo poslednje bi trebalo da onemogući gubitak signala koji dolaze iz više pravaca (path).

Intellnetov uređaj ne možemo nazvati samo pristupnom tačkom, jer se može koristiti u još tri režima. Domet antena je vrlo dobar i zadovoljni smo, s tim da je na pet gigaherca, očekivano, slabiji. Nema podataka koliki je maksimalan domet, ali ako govorimo o otvorenom prostoru, svakako su u pitanju desetine metara. Broj opcija za jednu pristupnu tačku i nije možda dovoljno veliki, ako gledamo kroz prizmu nekih sličnih rešenja, međutim, bitno je da možemo da menjamo sve parametre koji su od većeg značaja.