Vladimir TRAJKOVIĆ

1. decembar 2020.

Već godinama unazad, Radeon grafičke kartice bore se za svoje mesto na tržištu, ali su iz generacije u generaciju sve više posustajale u borbi sa konkurencijom i jaz je postajao sve veći, barem kada je igranje u pitanju. Rast popularnosti kripto-valuta doneo im je neočekivan uspeh na tom polju, jer su se u virtuelnim rudnicima mnogo bolje snalazile od rivala. Iako je potražnja za njima bila tako visoka da su u slobodnoj prodaji momentalno nestajale iz prodavnica, što je AMD-u zgrnulo dovoljno resursa da nastavi sa ulaganjem u dalji razvoj, ovakva praksa ih je dodatno odaljila od igrača, pa su Radeoni postali gotovo rariteti u gejmerskim mašinama.

Ni uvođenje HBM modula umesto klasičnih memorijskih čipova nije donelo očekivane rezultate koji bi nadmašili konkurenciju, kao ni usavršavanje i usitnjavanje proizvodnog procesa, gde je AMD uspevao da bude korak ispred. Jednostavno, dalje unapređenje GCN arhitekture, posle čak pet generacija, više nije imalo smisla. Unapređenja su bila previše sitna da bi nove kartice sustigle razmahanu konkurenciju koja je na miru mogla da planira naredne korake.

Stvari su se donekle promenile napuštanjem GCN arhitekture i predstavljanjem nove, pod nazivom Navi. Iako je nova arhitektura donela znatan skok u performansama, modeli kartica zasnovanih na njoj ostali su u rangu srednje i više klase, dok je u samom vrhu konkurencija i dalje bila nedostižna. Od tada je prošlo godinu i po dana i AMD je vredno radio na unapređenju Navi arhitekture. U međuvremenu su se mogle čuti razne glasine o „velikom Naviju” i očekivanim performansama, kao i svojevrsnom hendikepu - nedostatku podrške za hardverski ray tracing, kojim se konkurencija hvalila na sav glas. Glasinama više nema mesta, jer je druga generacija Navija stigla na tržište. O tome koliko je ispunio očekivanja, saznajte u nastavku.

AMD Navi II

Navi II kartice zasnovane su na drugoj generaciji RDNA (Radeon DNA) arhitekture. Strukturu punog čipa RDNA 2.0 generacije čine četiri celine, nazvane Shader Engines. Svaka od njih sastavljena je od 10 Dual Compute Units, koji predstavljaju osnovni gradivni element novog grafičkog procesora. Efektivno, to je brojka od 80 Computing Units od kojih se svaki sastoji od 64 stream procesora. Ostatak čipa čini 288 teksturnih i 128 rasterskih jedinica, uz jedan novitet. Naime, RDNA 2.0 donosi i hardversku podršku za ray tracing, pa je u čip implementirano i 80 Ray Accelerators jedinica, po jedna za svaku CU celinu.

Za razliku od ranijeg eksperimentisanja sa HBM modulima umesto klasičnih memorijskih čipova, AMD se ovoga puta odlučio za tradicionalni pristup i nove kartice opremio sa 16 gigabajta GDDR6 čipova. Ovo deluje kao inferioran podatak u odnosu na konkurenciju koja koristi brže GDDR6X čipove, ali AMD ima keca u rukavu. Kako bi kompenzovao evidentno sporiju memoriju, odlučio je da u sam GPU ugradi čak 128 megabajta L3 keš memorije, koja služi kao svojevrsni bafer između VRAM-a i GPU-a, a koja je sa protokom od dva terabajta po sekundi izuzetno brza. Ova memorija nazvana je Infinity cache i zauzima gotovo petinu površine grafičkog čipa, koji sa svojih skoro 520 kvadratnih milimetara i 26,8 milijardi tranzistora nikako nije malen.

Još jedan detalj koji bi potencijalno mogao da donese veliku prednost AMD-u jeste Smart Access Memory, tehnologija koja zahteva upotrebu Navi II kartice, Ryzen procesora četvrte generacije i matične ploče sa X570 ili B550 čipsetom. Ova tehnologija omogućava grafičkoj kartici i procesoru da međusobno direktno pristupaju (V)RAM-u, što bi moglo vrlo povoljno da utiče na performanse u određenim situacijama i eliminiše zagušenje PCI-E magistrale. Da li će i u kojoj meri ova tehnologija zaživeti najviše zavisi od razvojnih timova koji bi softversku podršku morali namenski da implementiraju. Konačno, spisak noviteta završava se sa podrškom za DirectStorage API, gde u podržanim naslovima grafička kartica može da pripomogne procesoru tokom učitavanja podataka u memoriju. Poznata je činjenica da su igre sve glomaznije, a brzi NVMe uređaji znaju poprilično da opterete procesor, tako da bi GPU svakako znatno mogao da skrati vreme učitavanja igre ili novog nivoa, jer u tim trenucima ionako nije zauzet renderovanjem 3D scena. Dosta teorije; pogledajmo kako nova arhitektura izgleda u praksi.

AMD Radeon RX 6800 XT

Prva verzija čipa ove generacije koja je predstavljena nosi oznaku Navi 21 XT i ugrađuje se u kartice sa oznakom Radeon RX 6800 XT. Sastoji se od 72 CU, odnosno, ukupno 4608 šejderskih jedinica, kao i 288 teksturnih i 128 rasterskih jedinice, a tu je i 72 Ray Acceleratora. Sa GDDR6 memorijom radnog takta 16 gigaherca i kapacitetom od 16 gigabajta komunicira putem 256-bitne magistrale.

Radni takt deklarisan je na inicijalnih 2015 megaherca, odnosno, 2250 megaherca u Boost režimu, ali ako prilike dozvole (čitaj: temperatura ne bude previsoka), frekvencija može da skoči i više od toga. Takvi skokovi su vrlo retki i kratki i krajnje irelevantni kada je odmeravanje performansi u pitanju, ali predstavljaju solidan orijentir šta se može očekivati od ručnog overkloka, uz dodatno hlađenje ili uz kompromis koji podrazumeva znatnije ubrzavanje ventilatora i porast broja decibela. Referentni model je prilično tih na default podešavanjima, ali ako se odlučite za ručni overklok, moraćete i ventilatore da „overklokujete”, a tada nisu baš tihi. No, ne sumnjamo da će modeli drugih proizvođača imati efikasnije hlađenje koje će im dozvoliti više overklok domete, mada kartice ovog kalibra, sa potrošnjom od 300+ vati, prosto vape za vodenim hlađenjem, pod kojim bi se razmahale do maksimuma.

A gde je maksimum jednog RX6800 XT modela? AMD ovoga puta nije bio skroman, jer je konačno uspeo da stvori čip koji je dostojan konkurent suparnika i u najvišoj klasi. Tako, ovaj model je predviđen kao direktan konkurent GeForce RTX 3080 kartice. Model RX 6900 XT koristiće punu verziju Navi II čipa i na nišan će uzeti GeForce RTX 3090, dok će slabija varijanta, označena sa RX 6800, za glavnog takmaca imati GeForce RTX 3070. Kako se pomenute kartice još uvek nisu pojavile na tržištu, njihovo odmeravanje snaga ostavićemo za neko naredno izdanje, a sada da vidimo kako je prošao AMD u ovom, prvom napadu na tron.

Koliko god da smo bili oduševljeni performansama koje je prikazao GeForce RTX 3080 (SK 10/2020, i.sk.rs/28718), moramo da priznamo da nas je Radeon RX 6800 XT više iznenadio. Možda zato što smo od Nvidije očekivali da nastavi niz uspešnih kartica, a od AMD-a da ipak cilja nešto slabije modele konkurenta, ali, prevarili smo se. RX 6800 XT je sasvim dostojan protivnik Nvidijinom pandanu. U nekim igrama malo posustaje, ali u nekim i preuzima vođstvo. Pritom, znatno je raspoloženiji za overklok od protivnika, pa i to valja uzeti u obzir. Jedini aspekt u kome je definitivno slabiji jeste ray tracing. Svesni smo da je ovo AMD-ov debi na ovom polju i da Nvidia ipak ima znatno više iskustva, ali isto tako ni softver još uvek nije prilagođen Ray Acceleratorima u Radeonu. GeForce je tu u znatnoj prednosti, jer su razvojni timovi imali podosta vremena na raspolaganju da implementiraju ray tracing tako da ne ubija performanse namrtvo, kao što je to bio slučaj na samom početku, kod prvih naslova koji su podržavali ovu tehnologiju i njenim aktiviranjem efektivno onemogućavali iole normalno igranje (sećamo se Battlefield V i prvog susreta sa ray tracingom... - čist horor). Navi II je svakako bolje startovao, jer su njegove performanse u ray tracingu sasvim upotrebljive i daleko od onoga na šta su ličili počeci RT-a u igrama, iako je sasvim jasno da na ovom stepenu razvoja još uvek ne može da se nosi sa konkurencijom.

• • •

Prve bitke Navi II uspešno je izneo. Nije baš oduvao konkurenciju, ali pokazao je da više Radeon kartice niko ne može da posmatra kao drugu ligu. AMD je zapucao na sam vrh i borba će svakako biti duga i teška. Nove verzije drajvera sigurno će makar malo doprineti skoku u performansama, a apdejti aktuelnih igara kroz koje će one moći da iskoriste sve potencijale RDNA 2.0 tek treba da se pojave. AMD je u velikoj prednosti i po još jednom pitanju - i Playstation 5 i novi Xbox koriste hardver zasnovan na RDNA 2.0 arhitekturi, a vreme ovih konzola tek dolazi. Paralelan razvoj ili portovanje budućih igara sa ovih platformi na PC znatno će biti olakšano, jer se u srži krije gotovo identičan hardver, pa je sasvim realno za očekivati da će takve igre biti bolje optimizovane za Radeon kartice, nego za suparničke GeForce modele. Takođe, ni razlika u količini raspoloživog VRAM-a nije zanemarljiva, iako trenutno ne dolazi do izražaja. Međutim, kako je trenutno aktuelna smena generacija igračkih konzola, realno je za očekivati da će i hardverski apetiti igara „preko noći” znatno porasti.

S druge strane, AMD-u ostaje da poradi na daljem razvoju ray tracinga, jer u ovoj oblasti ne briljira i realno zaostaje jednu tehnološku generaciju za konkurencijom, ali ostaje da se vidi kako će se buduće igre prilagoditi nešto drukčijoj implementaciji ove tehnologije u Radeon karticama. U svakom slučaju, na tržištu grafičkih kartica stvari ponovo postaju zanimljive, a smena generacija igračkih konzola samo raspiruje vatru. Pred nama je period velike borbe među ljutim konkurentima, a to neminovno znači i cenovni rat, za koji se nadamo da će rezultovati snižavanjem cena na nivo od pre decenije, kada se za priuštivu sumu mogla kupiti pristojna grafika.