Vladimir TRAJKOVIĆ

1. decembar 2020.

Uprethodne gotovo četiri godine, otkako je prva generacija procesora Ryzen ugledala svetlost dana, mnogo toga se promenilo na tržištu procesora. Dotadašnja decenijska dominacija Intelovih modela ozbiljno je bila ugrožena. AMD je iskoristio inicijativu i nastavio sa daljim razvojem Zen arhitekture i to tempom koji skoro nije viđen. Tako, za manje od četiri godine predstavio je četiri generacije Ryzen procesora. Svaka je sve više sužavala razliku u odnosu na konkurenciju, da bi sada, napokon, pao poslednji bastion protivnika u kome je kako-tako odolevao u jedinoj disciplini u kojoj je još uvek bio snažniji - u igrama. Gotovo je, izgubio je i tu bitku, jer Ryzeni četvrte generacije nisu ništa slabiji od svojih Core pandana, naprotiv. Da li bi prethodnih nekoliko redova moglo da se nađe u zaključku i time ovaj opis svede na jedan malo jači pasus? Svakako, ali je spisak noviteta ipak malo duži i zaslužuje dalju razradu.

AMD Zen 3

Podsetimo se malo kratke istorije Ryzena. Prva generacija bila je zasnovana na Zen arhitekturi, druga je koristila Zen+, treća je već dosta napredovala u proizvodnom procesu, pa je „krštena” kao Zen 2, dok je četvrta, iako je logičnije bilo da bude označena kao Zen 2+, jer proizvodni proces nije promenjen, ipak dobila oznaku Zen 3. Otkud onda novi procesori nose oznake koji počinju cifrom „5”? U čitavu papazjaniju sa označavanjem uskočili su i procesori namenjeni laptop računarima, koji su „zauzeli” oznake koje počinju sa „4”, pa tako sada imamo Ryzen procesore četvrte generacije, zasnovane na Zen 3 arhitekturi, koji nose oznake 5xx0. Srećom, konfuzno označavanje im je ujedno i najveća „mana”, tako da mu se može progledati kroz prste.

Sad malo o tehnikalijama. Dok su se razlike između prve dve generacije mahom svodile na sitniji proizvodni proces i na još sitnija unapređenja arhitekture, Zen 2 je doneo novi koncept procesora, po kome oni više nisu uniformni čipovi kod kojih se sve komponente koje sačinjavaju procesor nalaze na jednoj fizičkoj pločici (die), već je jedan deo, nazvan IOD (skraćeno od input/output die), izdvojen na sopstvenu pločicu. On sadrži memorijski kontroler, ali je zadužen i za kontrolu M.2, USB i SATA uređaja koji su direktno povezani sa procesorom. Ovakav raspored zadržan je i kod Zen 3 arhitekture, ali je jedan veoma bitan detalj izmenjen. Naime, jezgra svakog dosadašnjeg Ryzen procesora bila su raspoređena u grupe od po četiri, od kojih svaka grupa čini jedan CCX (core complex). Keš memorija bila je raspoređena na pojedinačna jezgra (Level 2) i zajednički (Level 3) keš, pri čemu je svaka od CCX grupa mogla da koristi samo sopstveni keš, ali su zato delile pristup memorijskom kontroleru i ukupno raspoloživom kapacitetu RAM modula. Kod Zen 2 generacije broj CCX grupa po jednoj pločici bio je ograničen na dve i ta pločica je nazvana CCD (core chiplet die). Jedan procesor može da ima više ovakvih CCD modula, ali samo jedan IOD, koji ih povezuje međusobno i sa ostatkom sistema putem već dobro poznate Infinity Fabric interne magistrale. Na taj način je olakšana skalabilnost, odnosno, pojednostavljeno je manipulisanje sa brojem jezgara i dodavanjem CCD modula.

Zbog čega je ovo podsećanje bitno? Zato što je Zen 3 arhitektura napustila koncept u kojoj četiri jezgra čine jedan CCX i kod kog jedan CCD, zapravo, funkcioniše kao celina sastavljena od dve nezavisne grupe jezgara. Sada je broj jezgara koja čine CCX grupu povećan na osam, pa tako jedan CCX klaster zauzima čitav CCD. Time je omogućen uniforman pristup svih osam jezgara zajedničkoj L3 keš memoriji, čiji kapacitet je nepromenjen, pa i dalje iznosi 32 megabajta. Na taj način su eliminisane sve latencije koje su nastajale kod dosadašnjih modela, kod kojih su četiri jezgra u okviru CCXgrupe međusobno delila 16 megabajta, dok su preostala četiri iz istog CCD-ana raspolaganju imala svojih 16 megabajta. Unifikacija L3 keša dovela je do toga da jezgra iz suprotnih CCX grupa, ukoliko posegnu za podatkom koji se nalazi u kešu susedne grupe, više ne moraju da koriste Infinity Fabric magistralu, već traženim podacima pristupaju direktno. Upravo ovo je detalj koji je nedostajao Ryzen procesorima da pokažu punu snagu. Sada osnovu svakog od njih čini osam jezgara (iako ne moraju sva da budu funkcionalna), što povoljno utiče na ukupne, ali i na performanse koje postižu kada se koristi samo deo jezgara.

Reorganizacijom CCXgrupa postignuto je dovoljno da napredak bude osetan, ali se tu nije stalo, pa su Ryzeni četvrte generacije energetski efikasniji od prethodnika, a pritom rade na višem radnom taktu u odnosu na modele koje nasleđuju. Veća efikasnost nastala je kao rezultat rasterećenja Infinity Fabric magistrale, ali i agresivnijim power managementom, jer jezgra koja se u određenom trenutku ne koriste, znatno brže odlaze u C6 deep sleep stanje, kod kog im se potpuno obustavlja napajanje. I to rade fantastično brzo, čak hiljadu puta u sekundi, tako da to nikako ne može nepovoljno da se odrazi na performanse. A sad malo o konkretnim modelima.

AMD Ryzen 9 5900X

Model označen sa 5900X je čip sa 12 fizičkih, odnosno 24 logička jezgra. Ako u obzir uzmemo strukturu procesora Zen 3 generacije, dolazimo do zaključka da se on sastoji iz dva CCDmodula i već pomenutog IODdela. Kako konfiguracija sa dva potpuno funkcionalna CCDmodula podrazumeva 16 fizičkih procesorskih jezgara, evidentno je da su po dva jezgra u svakoj od CCX grupa isključena i da je tako dobijeno 12 funkcionalnih.

Potrošnja ovog modela deklarisana je na 105 vati, što i nije tako strašna cifra za procesor sa toliko jezgara, ali ovaj podatak treba shvatiti uslovno, jer potrošnja ume znatno da skoči u trenucima teškog opterećenja i adekvatnog hlađenja. A pod adekvatnim hlađenjem se podrazumeva ili velika „kula” od vazdušnog hladnjaka ili vodeno hlađenje, na kome će vam 5900X svakako biti zahvalan i odužiti se višim boost taktovima jezgara. Fabrički kuler se ne isporučuje uz ovaj model, jer je već kod prethodne generacije postalo jasno da procesore sa dvocifrenim brojem jezgara nije moguće adekvatno ohladiti uz pomoć vazdušnih hladnjaka skromne površine i bez toplotnih cevi.

Kao što je dosadašnja praksa kod Ryzen procesora nalagala, tako je i 5900X otključan i spreman za overklok, ali to ne znači da će takav zahvat biti naročito isplativ. Fabričke boost vrednosti ionako dostižu neki realan maksimum po pitanju radne frekvencije i Precision Boost 2 mehanizam koji određuje koje će jezgro raditi na kom taktu u svakom trenutku odlično obavlja svoj posao, tako da su rezultati dobijeni ručnim overklokom generalno lošiji.

Kada je reč o performansama, 5900X je fantastično brz procesor. Iako ne spada u najvišu klasu desktop procesora, njegov potencijal ne sme se potcenjivati. Za prosečnu upotrebu ili za igranje, svakako je overkill, ali je zato kao stvoren za masivan multitasking, CAD, rendering i audio-video obradu na polu-profesionalnom nivou. Takođe, svakom početniku u ovim vodama, koji sebi još uvek ne može da priušti pravu radnu stanicu, mašina zasnovana na ovom procesoru ponudiće mnogo, po znatno nižoj ceni. Kome je potreban i ume da iskoristi njegove kapacitete, neka ne traži dalje.

AMD Ryzen 5 5600X

Ovaj model trenutno je najslabiji predstavnik nove generacije Ryzena. Izveden je uz pomoć jednog CCDdela / CCXgrupe, kod koje su isključena dva jezgra. Tako je dobijen procesor sa šest fizičkih, odnosno, 12 logičkih jezgara. AMD ga reklamira kao idealan izbor za sve, osim za najzahtevnije igrače, mada nam je svakako teško da se setimo igre koja bi ga u bilo kom trenutku toliko opteretila da ne bi mogao da izađe na kraj sa njenim zahtevima. Uzevši u obzir da ne zaostaje za Intelovim pandanima, nema sumnje da će među igračima zavredeti veliko poštovanje.

Potrošnja ovog modela deklarisana je na svega 65 vati, uprkos višim vrednostima boost režima, koji je na papiru za oko 100 megaherca unapređen u odnosu na model 3600XT koga nasleđuje na tržištu, a čija je potrošnja bila deklasirana na 95 vati. Taj napredak je omogućen zahvaljujući pomenutim unapređenjima arhitekture i proizvodnog procesa, kao i agresivnom power managementu. Iako je kao i svi Ryzen procesori otključan, mi, kao pasionirani višedecinijski ljubitelji overkloka zaista ne vidimo poentu u ručnom čačkanju radnih parametara. Dajte mu dovoljno brzu memoriju (3600+ megaherca) i 5600X će prosto leteti, a sa njim i svaka igra koju pokrene.

Uz 5600X stiže i fabrički kuler, ali je on čak manji od najmanjeg Wraith Spire modela koji se isporučivao uz slabije modele prethodnih generacija Ryzena i tu je čisto za prvu pomoć, tako da na njega ne treba računati, jer će mu kvalitetniji rashladni sistem svakako prijati i pomoći da pokaže svoj maksimum.

• • •

Četvrta generacija Ryzena je pun pogodak. U odnosu na prethodnu generaciju, dobici u performansama kreću se od jednocifrenih vrednosti, pa do više desetina procenata. AMD navodi da je u proseku skok u performansama po jednom ciklusu radnog takta oko 19 procenata i složićemo se sa tom tvrdnjom, jer su i naši testovi to pokazali. Novi Ryzeni su tehnološki napredniji i sveukupno bolji proizvodi, dok je konkurencija za sada ostala nema i bez adekvatnog odgovora. Jedina mana koju je teško ne primetiti je cena, koja je viša u odnosu na onu sa kojom su startovale ranije generacije kada su se pojavile na tržištu. Jasno je da AMD želi da iskoristi prednost, ali se nadamo da će novi Ryzeni zadržati i odličan odnos cene i performansi, koji je krasio prethodne generacije.