Danilo LUKINOVIĆ

1. decembar 2020.

Da li ste ikada razmišljali o promeni posla? Nešto opuštajuće, na vazduhu, sa neograničenim mogućnostima za napredak i satisfakcijom svakog radnog dana, uz korišćenje raznovrsne opreme i vozila. Da, naravno da jeste. Vaš naredni posao biće rušenje, ali nećemo se ograničavati na građevinske objekte, jer sve što ljudski um smisli, a ruka napravi, ista ta kombinacija može da razori i svede ga na gradivne elemente.

Teardown jedan je od onih naslova koji ne ostavlja mnogo sumnje o svrsi i sadržaju. Već sam naziv najavljuje destruktivnu prirodu naslova, ali ova igra zahteva udubljivanje, kako bi se otkrila prava draž slatke unutrašnjosti ispod „kockaste” voxel spoljašnjosti. Neupućenima bi čak moglo da deluje da se radi o modu za Minecraft, ali iako u ovoj igri nema „krativnosti”, ona je mnogo više od pukog simulatora čekićanja. Igra je delo studija Tuxedo Labs, tačnije Denisa Gustafsona, koji predstavlja kompletan sastav ovog „tima”. Ipak, iza njega je više od decenije saradnje sa drugim studijima i rada na endžinima fizike i naučnoj vizuelizaciji. Čovek je čak dizajnirao i escape room, pa tematika i sadržaj Teardowna uopšte ne čude, jer sadrže mnoge aspekte ovog vida zabave.

Rušenje, iako sasvim legalna delatnost, i te kako služi onima koji ležernije tumače zakone i propise, a u Teardownu ćete koristiti znanje, snalažljivost, alatke, vozila i okolinu da (pre svega u kampanji), uglavnom pod okriljem noći, rešite probleme koje jutro ne treba da zatekne. Slučajno ili namerno, ali igra na prvi pogled deluje jednostavno. Međutim, igraču se ništa ne daje u ruke i od samog starta morate, kao u starim, dobrim igrama, da pokrenete vijuge, analizirate svaki pedalj okoline i osmislite (uglavnom) logičan način da obavite zadatak. U moru naslova koji vas vode za ruku po stazici od žute cigle ili igara koje su teške da bi bile teške, ovakav pristup je pravo osveženje. Fizički model je odličan, a kompletno okruženje može da se iskoristi i/ili uništi. Naviknuti na šareniš i dopamin, igrači skoro da su zaboravili na prostu logiku. Stepenice služe za penjanje, zapaljive i eksplozivne stvari poštuju svoju prirodu, a razumevanje znakova i upozorenja predstavlje jednu od stvari koje nas razlikuju od ostatka faune.

Pored svega pomenutog, kampanja lagano podiže kompleksnost zadataka, dozvoljavajući igraču da se navikne na to šta se od njega očekuje. Igre koje u fokusu imaju nasilje i destrukciju često padnu na ispitu jer su suviše proste i repetitivne i fokusiraju se na šok i odbojnost, što može biti zabavno i „kontroverzno”, ali se taj efekat brzo potroši ogolivši plitku i nezanimljivu igru. GTA serijal je postao opšte popularan, između ostalog i zbog toga što možete da krenete u krvavi pir i uništavanje milijardi dolara imovine, ali ne morate, a uz to imate mnoštvo maštovitih i kompleksnih misija i mini-igara. Teardown upravo deluje kao kompilacija ovog dela slavnog serijala. Kompleksne misije, naoručito one sa ograničenim vremenom ili triggerima, zahtevaće planiranje unapred i pravilno, precizno, ali i brzo obavljanje serije radnji. Mnogo puta ćete omanuti, ali trenutak kada celu stvar odradite kao brižljivo komponovano i odsvirano delo, predstavlja srž zabave koju nudi ovaj simulator destrukcije.

Iako opšetprisutna u indie vodama, voxel grafika nije za svačiji ukus i nikoga neće privući lepotom i fotorealstičnim efektima. Sa druge strane, ozbiljan fizički model i detaljno „destruktabilno” (Svet kompjutera TM) okruženje ozbiljno će namučiti čak i jaku mašinu. Čak i osnovna, potrebna konfiguracija podrazumeva klasu GTX 1060 grafike i četvorojezgarni procesor sve sa stavkom da Intel integruše nisu podržane. Poželja konfiguracija trebalo bi da sadrži i7 ili bolji (dakle, Ryzen, ali 7+) i GTX 1080 (ili bolju). Ni konačna verzija neće imati bolju optimizaciju, pa ako ne želite da gledate slideshow kockica, moraćete da zasučete rukave i nakon uštede molite IT bogove da na policama domaćih prodavnica ima i nekog hardvera, a ne samo guma, blendera i veš mašina.